Da li su noviji automobili prekomplikovani za „uradi sam“ održavanje?

Senzori, sonde, EGR ventili, dijagnostika, ček-endžin lampica, katalizatori, DPF filteri, osigurači skriveni po čitavom automobilu, „svemirski“ akumulatori, „er-begovi“ u naslonima sedišta, u krovu... Kako običan čovek da se izbori sa svim ovim čudima?

Kada uzmemo u obzir svu novu tehnologiju i uređaje u iole savremenijim automobilima, gde svrstavamo i mnoge stare i po skoro dve decenije, logičan odgovor na pitanje iz naslova je - da!

Nekada se svaki vozač koji drži do sebe trudio da prouči svog ljubimca u detalje i da bude spreman da obavi čak i komplikovanije popravke negde pored puta. Danas su automobili toliko puni razne elektronike i senzora, da se prosečan vozač jednostavno plaši da dira nešto kako ne bi izazvao još veću štetu, što je neretko vrlo opravdan strah.

Najviše problema nam donose propisi po pitanju ekologije, ali i sami vozači koji traže da automobili budu što snažniji i brži, ali da istovremeno troše manje goriva, da budu udobni, ali da se u krivinama ponašaju sportski, da se ne kvare, ali da delovi i redovno održavanje budu jeftini…

Sve navedeno ne može da se postigne bez novih tehnologija, što uključuje sve sofisticiranije, ali i osetljivije komponente, koje su pritom zbog uštede u materijalu, prostoru, težini i procesu proizvodnje sve „integrisanije“, tj. ne može npr. da se zameni jedan kondenzator, gumica ili ventil, već mora da se kupi kompletan nov deo.

Ili može da se popravi, ali je popravka toliko komplikovana, skupa i dugo traje, da se više isplati kupiti potpuno nov deo.

Šta smo nekada mogli, a više ne možemo?

Zavisi koje automobile poredimo. Nekada smo podešavali karburator, mada ni to nije znao svako. Danas rad motora kontroliše elektronika i mi se tu mnogo ne pitamo.  

Međutim, neki vozači sa kojima smo razgovarali tvrde da se situacija uopšte nije drastično promenila. Kao kod npr. „jugića“, i kod održavanja novih automobila sve zavisi od toga:

1. koliko se razumete generalno u savremene uređaje i komponente u automobilima
2. koliko se razumete u određeni model
3. imate li odgovarajući alat
4. koliko ste spremni vremena da potrošite „guglajući“ za raznim uputstvima i savetima na domaćim i stranim sajtovima i forumima

Kada steknete određeno iskustvo, znaćete odmah da li da pokušavate nešto sami ili da odmah idete kod majstora.

Česte žalbe vlasnika

DPF – filter čestica kod dizelaša mnogima je zagorčao život, pa povremeno ili kada nas sam automobil upozori da je krajnje vreme da to uradimo, treba izaći na autoput i voziti bez prekida bar 20 minuta i ne spuštati broj obrtaja ispod 3.000 o/min.

Zamena akumulatora – ovo je postala čitava nauka na nekim modernim automobilima, pa se dobro informišite o pravilnoj proceduri za svoj model, pošto može doći do problema u funkcionisanju čitavog niza sistema, što će se možda posle nekoliko dana normalizovati, a možda i neće.

Komplikovana zamena sijalica u farovima – u jednom periodu je kod novih modela zamena sijalica u farovima postala toliko komplikovana ili gotovo nemoguća van servisa, da je Evropska unija morala zbog bezbednosti u saobraćaju da donese propise kako bi se ta operacija olakšala.

Kod nekih modela mora da se skida npr. branik, maska, usisno crevo, filter za vazduh... Zato čitanje uputstva može uštedeti mnogo vremena.

Jednima napredak uopšte ne smeta

Razgovarali smo sa više vozača koji imaju dug „staž“ u samostalnom održavanju i popravkama automobila, od Zastavinih modela, preko vozila kao što su Golf 1 i 2, Audi 80 i 100 različitih generacija, Opel Kadett, do novijih, starih samo nekoliko godina.

Prenosimo jednu od zanimljivijih „ispovesti“ vozača kojem ne smeta napredak:

„Imao sam više „jugića“ i „kečeva“ i na njima sam od mladih dana naučio osnove, što uz pomoć oca, prijatelja i komšija, što po principu pokušaja i grešaka. Većinu stvari koje sam radio na Zastavama, mogu i danas da uradim na novijim automobilima.

Mnoge stvari su čak i lakše. Na primer, trenutno imam Renault star šest godina i njemu sam menjam ulje u menjaču, kočionu tečnost, sve filtere. Sam proveravam kočione pločice i diskove i po potrebi menjam ili nosim na sređivanje, a isto važi i za svećice, kablove...

Što se tiče vešanja, tu isto većinu stvari mogu sam da uradim. Sve sijalice mogu sam da zamenim, mada često psujem kad su farovi u pitanju

To je što se tiče redovnog održavanja i manjih kvarova koje mogu sam da otkrijem i sredim, ali kada se upali „ček-endžin“ lampica, onda moram kod majstora, kao i ako dođe do kvara kojem ne mogu da otkrijem uzrok, a u 99% slučajeva budu u pitanju neki osetljivi delovi na motoru ili izduvnom sistemu.

Podrazumeva se da moraš da budeš u toku, tj. da učiš o novim stvarima koje se ugrađuju i gde se nalaze. U suprotnom, lako se napravi mnogo više štete nego koristi“.

Drugi vozač je prilično ogorčen na starije generacije modela:

„Imao sam „jugića“ i sve sam znao na njemu da popravim i sve sam stalno popravljao. Nisam znao za slobodan vikend - stalno sam nešto na njemu radio.

Onda sam kupio Audi iz 1991. godine sa ukletom K-glavom i plinom. Ni on nikad nije radio kako treba. Kad dođem kod majstora i objasnim problem, samo mi kažu da to ne rade i neka mi je Bog u pomoći.

Sam sam ga „budžio“ dan i noć dok nisam uspeo da ga prodam. Sad vozim auto star pet godina. Redovno održavanje obavljam sam bez problema isto kao što sam radio i ranije, a i veće zahvate sam naučio da radim bez problema, samo mi je trebalo vremena.

Dva puta je bilo nešto baš ozbiljno, ali nisam hteo da gubim vreme, već odmah u servis na dijagnostiku. Jeste da je koštalo nešto više, ali nisam izgubio mesece i mesece života masnih ruku ispod haube.

Uglavnom, ne patim za starim dobrim i jednostavnim automobilima koje nikada ne možeš da namestiš da rade ljudski. Ili slabo vuče, ili mnogo troši, ili trese...“

Drugima napredak donosi samo glavobolju

Dijagnostika – čemu to služi, a pritom i ne radi:

„Stalno mi se pali „ček-endžin“ lampica, auto neće da vuče. Odem u servis, oni mi naplate dijagnostiku, kažu zameni svećice i kablove; ja zamenim ono isto… Vratim se u servis, kažu očisti dizne. Očistim dizne, ono malo bolje, ali i dalje nije kako treba.

Ponovo u servis - sad me ubeđuju da je auto potpuno u redu, ali ja znam kako je nekad išao, a kako ide sad. Onda sledi lambda sonda, katalizator, pa gde sipam gorivo.. Na tri novija automobila koja sam imao, ni jednom nisam video neke koristi od „te njihove“ dijagnostike, a ne smem ni da razmišljam o tome koliko sam para dao za majstore i delove.

Dok sam imao svoj stari auto mogao sam uvek sam da ga namestim da prede kao mačka i nije bilo silne elektronike na kojoj stalno nešto ne valja: pokvario se ili zaprljao senzor, olabavio se ili korodirao kontakt, kompjuter prijavljuje nekakve greške, a niko ne zna zašto...“

Zabranjeno guranje, zabranjeni kablovi za paljenje:

„Od malih nogu sam navikao da, naročito zimi, guram i očev i komšijske automobile kada im crkne akumulator. Čak je bilo i zabavno! Kada nakon nekoliko neuspelih pokušaja auto konačno počne da se trza i zatim motor veselo zareži, nema veće sreće.

Naravno, niko nije imao kablove za paljenje iako su svi znali da im je akumulator na izdisaju. A danas, ne smeš da ga pališ na kablove, navodno će da „spali“ kompjuter. Ne smeš da ga pališ ni na guranje.

Ne smeš ni da pozajmiš drugi akumulator zato što će da izgubi neku memoriju. I kad menjaš akumulator, to je čitava procedura...“

Rizične modifikacije – mlad vozač, nov auto, a opet nezadovoljan:

„Meni najviše smeta sva ta osetljiva elektronika. Kupio sam potpuno nov auto sa četiri godine garancije. Veliki sam ljubitelj raznih modifikacija, ali na ovom nisam smeo bukvalno ni da ugradim jače zvučnike da ne bih izgubio garanciju.

O drugim stvarima da i ne govorim. Uplašili su me mnogim stvarima. Npr, ako stavljaš veće točkove, to utiče i na ABS, ASR, ESP, servisne intervale... Zato je na novom automobilu najbolje ništa ne dirati, a za „hobi-budženje“ uzeti nešto starije“.

„Dvojka“ dizel je zakon:

Ne znam da li sam ja loše sreće, ili sam grešio zato što sam hteo da za malo para kupim dobar auto ili je tako jednostavno sa svim savremenim kolima? Uglavnom, voleo bih da ponovo imam Golfa II dizela ili Mercedesa 200D.

Ne kažem da se oni nisu kvarili, ali bilo je majstora koji brzo i lako otkriju kvar i nisam morao da dajem više od pola plate za popravku. Da ne govorim o tome da je u njih moglo da se toči sve i svašta za razliku od današnje situacije – uvek je navodno krivo loše gorivo, a mediji nas stalno bombarduju pričamo o tome kako se gorivo redovno kontroliše.

Zaključak

Starije generacije tvrde da današnju omladinu automobili ne interesuju mnogo u tehničkom smislu, tj. da čak ni 18-ogodišnjaci koji su tek dobili vozačku dozvolu nemaju veliku želju da nauče najosnovnije redovno održavanje automobila.

Verovali ili ne, ima i ovakvih primera:

• Halo?
• Ćale, probušila mi se guma. Izvadio sam rezervnu, ali nemamo dizalicu u gepeku.
• Marko, pokazivao sam ti gde stoji dizalica, ali ti nisi slušao.
• Dobro, ćale, ne smaraj, žurim!

Nakon što je našao dizalicu, Marko ponovo zove:

• Šta je sad? Ako ti je spao auto sa dizalice...
• Ma nije! Nego, kako da dođem do šrafova na točku?
• Ne diraj ništa više… Doći ću ja za 15-ak minuta…

Čast omladine ipak brane mnogi članovi brojnih auto klubova koji se redovno okupljaju, druže i dele iskustva, kao i internet forumi na kojima može da se dobije mnogo korisnih saveta. Jedan od takvih foruma je i www.mojagaraza.rs.

Vaša iskustva

Da li ste vi imali loših iskustava zbog obnove svog „voznog parka“ automobilom novije generacije? Na primer, prevelika očekivanja od mogućnosti kompjuterske dijagnostike, česte kvarove osetljivih i skupih komponenti koje vaše prethodno vozilo nije ni imalo, komplikovana zamena sijalice u faru, itd?

Ili vam je noviji automobil doneo upravo olakšanje?

Dragan Romčević