Koje zemlje i dalje vole dizelaše?
Večita dilema kod kupovine automobila - da li kupiti benzinca ili dizelaša - danas je komplikovanija nego ikada, naročito zbog toga što je u ponudi sve više vozila sa hibridnim pogonom.
Pošto prodaja novih automobila u Evropskoj uniji direktno utiče na ponudu polovnjaka kod nas, pogledajmo kakvo je stanje u dvadesetak zemalja EU, plus Norveška i Švajcarska, a dajemo i podatke iz Velike Britanije.
Sve podatke prikupilo je "Evropsko udruženje proizvođača automobila" ACEA (European Automobile Manufacturers’ Association).
Kao što vidimo u tabeli ispod, kada su u pitanju električni automobili, ubedljivo vodi Norveška, gde čak 89,3% novoregistrovanih automobila ima električni pogon. Na drugom mestu po popularnosti električnih je Danska sa 50,4%, na trećem Švedska sa 34,4%, četvrtom Holandija sa 33,2% i petom Finska sa 28,8%.
Najmanje zainteresovani za električne automobile su kupci u Slovačkoj (2,5%), Hrvatskoj (2,7%), Poljskoj (3%), Italiji (4,1%) i Bugarskoj (4,4%).
Benzinci se procentualno ubedljivo najviše traže u Bugarskoj. Čak 77,1% novih prodatih automobila u ovoj zemlji troši benzin. Na drugom mestu su dizelaši sa 15,1%, dok svi ostali zauzimaju nešto manje od 8%.
Zanimljivo je to što su plug-in hibridi veoma slabo zastupljeni u evropskim zemljama. Bukvalno nema zemlje u kojoj se proda više plug-in hibrida nego električnih automobila. Čak su i u Norveškoj plug-in hibridi rame uz rame sa dizelašima! Najviše se prodaju u Švedskoj (23,6%) i Finskoj (20,2%).
I stigli smo do dizelaša - oni su na nivou EU činili samo 12,1% prodaje novih automobila.
Tokom 2024. godine najpopularniji su bili u:
1) Češka - 21,6%
2) Hrvatska - 19,0%
3) Slovenija - 18,4%
4) Austrija - 17,6%
5) Slovačka - 17,5%
6) Nemačka - 17,4%
7) Bugarska - 15,1%
8) Italija - 13,9%
9) Rumunija - 12,4%
10) Mađarska - 12,3%
A gde su se najmanje prodavali dizelaši u odnosu na ostale vrste goriva, odnosno pogona? Krenimo redom:
1) Holandija - 1,0%
2) Norveška - 2,3%
3) Danska - 4,2%
4) Finska - 4,8%
5) Belgija - 4,9%
Velika Britanija sa samo 2,8% bila bi na trećem mestu da je trenutno članica EU.
Zanimljivo je i to što su se samo u Norveškoj dizelaši prodavali bolje od benzinaca, što deluje paradoksalno uzimajući u obzir da su u svim ostalim zemljama benzinci bili ubedljivo popularniji.
Sviđalo se to nama ili ne, ovi rezultati će se odraziti i na ponudu polovnjaka u našoj zemlji. Iz godine u godinu će se uvoziti sve manje dizelaša, zato što ih jednostavno neće biti dovoljno na tržištu, pa se može očekivati da će zbog toga biti i skuplji (zakon ponude i potražnje).
Stoga će mnogi ljubitelji dizela, ukoliko žele noviji auto, jednostavno morati da pređu na turbo benzince ili hibride, a tu su naravno i električni, čija će ponuda iz godine u godinu biti sve veća.
Na primer, u trenutku pisanja ovog teksta, u oglasima na sajtu Polovni automobili bilo je skoro 500 električnih automobila, od čega npr. 60 marke Tesla i 70 marke Volkswagen.
Benzinaca je takođe sve manje u odnosu na hibride. Uporedimo podatke iz zemalja iz kojih se najčešće uvoze polovnjaci.
Francuska - benzinci i dizelaši zajedno su osvojili 37,6%, a hibridi, plug-in hibridi i električni čak 58,8%. U Nemačkoj se benzinci i dizelaši bolje drže - zajedno su osvojili 53%, a hibridi, plug-in hibridi i električni 46,5%. U Italiji su snage izjednačene - benzinci i dizelaši 43,2%, dok su hibridi, plug-in hibridi i električni zauzeli 47,4%.
Na sreću, na nivou cele Evropske unije, kao i u zemljama iz kojih kod nas najviše stižu polovni automobili, prodaja u prvih 11 meseci 2024. ostala je na nivou istog perioda prošle godine, što znači da ne bi trebalo da bude ni pada ponude polovnjaka.
U stvari, prodaja je čak blago porasla (za 0,4%), ali nažalost pad je ipak zabeležen u onim zemljama koje su nama najznačajnije - u Francuskoj (-3,7%), Nemačkoj (-0,4%) i Italiji (-0,2%).
Foto: Shutterstock.com
