Jedan dan sa električnim automobilom – BMW i3 na našem prvom testu
„Pale se svetla, zuji elektrika…“
(Momčilo Bajagić Bajaga)
Da li ste ikada vozili električni automobil? Nismo ni mi. E pa, došao je konačno i taj trenutak.
Nedavno smo se osvrnuli na prilike na domaćem tržištu i zapitali se da li je Srbija spremna za jednu ozbiljnu elektrifikaciju. Tokom tog istraživanja se javila logična potreba da se i sami uverimo u to kakvi su električni automobili, kako se voze, kako se održavaju, kako se snalaze u različitim uslovima vožnje, pa na kraju i – kako se vole.
Ne, mi nemamo praksu da testiramo automobile. U ovom slučaju prosto nismo mogli da odolimo. Kada su nam naši prijatelji iz kompanije Delta Motors ponudili da isprobamo BMW i3, oberučke smo prihvatili.
Šta je i3 uopšte?
Za slučaj da ga niste još uvek negde opazili na ulicama, verovatno ćete biti iznenađeni. Gde god smo se pojavili, svuda smo privlačili pažnju znatiželjnih pogleda. Protonic Blue boja mu stvarno toliko lepo stoji, pogotovo sa kontrastnim crnim panelima i haubom.
BMW je odlučio da svojim „i“ brendom postavi nove standarde kada su „premium“ automobili u pitanju, ali tako što će se mnogo više nego do sada akcenat stavljati na napredne tehnologije za očuvanje životne sredine. Mali i3 je prvi izdanak tog brenda. A nije ni toliko mali koliko deluje na prvi pogled.
Proizvodi se u fabrici koju pokreću vetrenjače, snagom vetra. Za svaki proizvedeni automobil se troši 50% manje energije i 70% manje vode nego za neki regularni automobil iz BMW-ove lepeze modela.
Pokreće ga električni motor sa 170 „konja“. Od nule do 100 km/h stiže za nešto malo preko sedam sekundi. Nije naivno uopšte kada se stisne papučica gasa.
Može da se puni na običnoj utičnici (što traje malo duže) ili na posebnom punjaču za električna vozila, kakvih polako počinje da biva sve više u Srbiji. Na svim tim punjačima punjenje traje 3-4 sata i besplatno je. Za sada.
Sa jednim punjenjem može se preći od 130 do nekih 200 kilometara, zavisno od režima vožnje.
Održavanje samog vozila je svedeno na minimum, pogotovo kada je u pitanju motor, pogon, menjač i sve ono na šta smo navikli da stvara najviše troškova u eksploataciji vozila.
Da li sedamo u koncept vozilo?
Ovo pitanje se samo po sebi nameće dok mu prilazimo i odmeravamo ga sa svih strana. Na četiri metra dužine je stalo toliko toga. Prepoznatljivi elementi BMW-ovog dizajnerskog jezika su nepogrešivo tu, ali ipak potrebno je neko vreme da se naviknemo na naglašenu monolitnost vozila.
Ono što nam prvo privlači pažnju su ogromni točkovi promera 19 inča, ali su „obuveni“ u pneumatike širine 155, dizajnirane za što manji otpor kotrljanju i što veći doprinos aerodinamičnosti i ergonomičnosti vozila. „Bubrezi“ su tu, ali nemaju nikakve otvore već su integrisani sa haubom pod kojom nema… ničega. Električni motor je postavljen na zadnjoj osovini.
Svetlosne grupe krasi najmodernija LED tehnologija, između prednjih i zadnjih vrata nema B stuba, zadnji par vrata se otvara na kontra stranu… Pregršt avangardnih rešenja primenjenih na jednom malom automobilu, na prvi pogled čudnih proporcija. Oko se vrlo lako navikne na formu vozila koje ipak nakon nekoliko sati druženja odiše skladom i logikom.
Ćutanje je zlato.
Kada smo ušli u automobil, seli i otisnuli se u vožnju, prvih nekoliko minuta je bilo skoro pa neprijatno. Isključili smo muziku i klima uređaj i zadivljeno ćutali u potpunoj tišini. Ako se baš potrudite, čućete kako se negde tamo napolju u daljini čuje kotrljanje guma, naravno ako oko vas nema drugih učesnika u saobraćaju.
Svi materijali u vozilu itekako opravdavaju vrlo često upotrebljavani „premium“ epitet, koji ovde stvarno ne možemo zameniti nekim sinonimom. Enterijer odiše razuzdanim duhom industrijskih dizajnera gde se prepliću koža, ambijentalno LED osvetljenje, drvo eukaliptusa i fino ispolirani metalni detalji.
Nećemo trošiti preterano reči na prilično dugačak spisak opreme, ali svakako vredi pomenuti da je sve u vašem okruženju vrlo intuitivno. Iako je automobil inovacija u svakom pogledu, već nakon nekoliko sekundi vam je sve jasno, sve je logično i sve je podređeno uživanju u vožnji, kako i priliči jednom BMW-u. Ne dajte da vas spoljnja, neuobičajena forma zavara, ovo je definitivno jedan čistokrvni BMW.
Osnovni model košta 37.000 evra na našem tržištu, dok je test vozilo bilo izdašno „nakrcano“ dodatnom opremom u vrednosti od 14.000 evra. Za taj iznos novca naravno dobijate pikanterije kao što su električni stakleni krov, paket za asistenciju pri parkiranju, sistem za brzo multifazno punjenje i još mnogo toga.
Povratak u budućnost
Iako nas je i3 dovoljno fascinirao i pre nego što smo krenuli, prava zabava je počela tek kad smo konačno stisnuli pedalu gasa.
Prvih nekoliko minuta vožnje je bilo dovoljno da se u potpunosti naviknemo. Vozačka pozicija je odlična i uz mnoštvo opcija za podešavanje volana i sedišta. Sama sedišta su izuzetno tanka i lagana, ali pružaju dovoljno bočne potpore za veselo odmeravanje krivina.
Menjač kao takav praktično da i ne postoji. Ima samo jednu brzinu, a obzirom na činjenicu da kriva obrtnog momenta ne postoji, svih 250 Nm su dostupni u svakom trenutku. Startnost i ubrzanje svaki put izmame osmeh na lice.
Raspored težine po osovinama je 50:50, a baterije su smeštenu u podu ispod sedišta, tako da je gravitaciono težište veoma nisko, što znači da je uživanje u gorepomenutim krivinama veoma izraženo.
Kočnicu smo pritisnuli jedno tri puta tokom celog dana testiranja. Zašto? Zato što ako papučicu gasa nakon ubrzanja pustite, automobil vrlo odmereno i precizno koči sam od sebe i na taj način putem rekuperacije kočione sile dodatno puni baterije.
Čudan je osećaj u prvi mah, ali nakon samo nekoliko stotina metara vrlo se lako priviknete da sva ubrzanja i kočenja rešavate jednostavnim doziranjem jedne jedine pedale. Naravno, ceo sistem funkcioniše progresivno i ne koči toliko naglo pri većim brzinama na otvorenom putu koliko bi kočio pri 30-40 km/h dok se polako vučete do crvenog svetla na semaforu.
Koliko god se trudili da vam dočaramo, ipak ne možemo rečima opisati koliko LAKO se vozi ovaj automobil. Vredi pomenuti i da je krug okretanja veoma mali, i stiče se utisak da je bilo kakav manevar lako izvesti. U paketu dodatne opreme našeg test vozila je i asistencija pri parkiranju koja sadrži senzore napred i nazad, kameru za parkiranje unazad i sistem koji potpuno automatski paralelno parkira vaše vozilo dok vi sedite i uživate u toj maloj ceremoniji.
Nije baš sve tako savršeno
Naravno, ne postoji savršen automobil.
Ono što se nama nije dopalo je to što su recimo pojasevi za prednja sedišta vezani direktno za zadnja vrata i ne mogu da se otvore nezavisno od prednjih vrata. To u praksi znači da ako neko želi da uđe na zadnje sedište, suvozač mora da se odveže, otvori svoja prednja vrata i tek onda otvori zadnja vrata. Iz ugla ergonomije, po nama je ovo jedan propust koji ćemo pripisati dizajnerskoj slobodi. U hladnim zimskim ili kišnim noćima suvozači će proklinjati te iste dizajnere.
Domet koji se pređe sa svakim punjenjem baterija nije baš zahvalan ako želite negde (malo dalje) da otputujete. Ovaj problem posebno dolazi do izražaja kada se podsetimo da mreža punjača po Srbiji i dalje nije razvijena u dovoljnoj meri.
Osim toga, ako uzmemo u obzir da je automobil skoro potpuno nečujan, morate baš dobro da pripazite na pešake u svom okruženju, jer vas ne čuju UOPŠTE.
Kome je namenjen i3?
Prvenstveno onima koji imaju novca da sebi priušte ovakav „premium“ proizvod. Onima koji imaju novca da poseduju nekoliko automobila. Među kojima će i3 biti njihova gradska zujalica.
Ta klijentela ima izraženu ekološku svest. Takođe, ti isti klijenti žele da budu primećeni i percipirani kao ljudi koji imaju stila.
Posedovanje ovakvog vozila bi trebalo sa sobom da donosi dodatne beneficije kao što su državne subvencije pri kupovini, kretanje žutom trakom i besplatan parking na bilo kom zvanično obeleženom parking mestu. U razvijenijim zemljama su ovi ali i još neki dodatni stimulansi za kupce električnih vozila odavno na snazi.
Do tada, ostaje nam da čekamo da ovakvi automobili postanu svakodnevica i za sve nas.
Tekst: Matija Dagović, fotografije: Ivana Dagović
UniRent
Automobil gledano ekoloski ispunjava sve standarde i prilikom kupovine svaki kupac bi trebao imati neke povlastice od drzave medjutim ono sto mene interesuje ukolio na nasim putevima bude bar 20% ovakvih automobila kako ce izgledati mesta gde ce se puniti baterije?
Sub Zero
Odlicna reportaža, realno objektivna, nije reklama uvoznika ako neko pomisli, a to tvrdim pošto sam i ja dobio od Delte isti taj auto na test. Kao 10 godisnji korisnik BMW vozila mogu da potvrdim navode o čistokrvnosti i3 da ima svu DNK kao i ostatak game BMW samo ovaj put u nečujnoj izvedbi. Moja želja za posedovanjem i3 iskreno ne leži u eko smislu(20%), koliko u želji za vožnjom vozila sa neverovatnim među-ubrzanjima(40%), niskim troškovima eksploatacije(40%) ako izuzmemo pad vrednosti vozila. Svakako posedovanje sus vozila, u mom slučaju supruga, je moranje za duža putovanja kako je objasnio Doc. Knežević. Kao što reče Daka, voleo bi za života posedovati EV, tj i3 ili teslu. Ostali EV ZOE, Leaf, ionic ipak nemaju tu snagu motora kao BMW/Tesla i pružaju samo taj efekat EKOnomičnosti a zivot brzo prolazi i treba uživati koliko se može. Sa redakcijom se slažem za manu oko zadnjih vrata, dodajem visoku cenu dodatne opreme kao manu, i predlog proizvođacima da na krov voizila ugrade solarne ćelije za dopunu baterija. Glasine na i3 forumima su da 2019 dolazi sa 125Ah baterijom, sto je poboljšanje od 32% što uliva nadu o ubrzanom razvoju baterija.
Archduke
Ooogromna mana - glavni displej. Na relativno velikoj crnoj površini, displej zauzima maksimalno 50% prostora, i skučen je. Da je u pitanju neki niskobudžetni auto, super... za BMW kvari osećaj luksuza
Sub Zero
To sam i ja pomislio, ali vidno polje kroz volan je toliko da se samo rto i vidi...
Docent Dr Dragan Knežević, Katedra za motore, Mašinski fakultet, Bgd.
(deo šesti) Na kraju treba se osvrnuti i na pogonske sisteme ogromne grupacije mašina i uređaja kao što su građevinske mašine, poljoprivreda, kamioni, autobusi, i posebno brodski pogon, gde je s obzirom na ogromne instalisane snage po plovnoj jedinici od 10.000 KW (13.600 KS) do 100.000 KW (136.000 KS), apsolutno nemoguće primeniti baterijski, kondenzatorski ili sličan pogon. Vazduhoplovstvo je posebna priča a o njemu niko ne govori, kada je reč o zagađenju na koje vazduhoplovstvo drastično utiče, već se svi fokusiraju samo na auto-industriju, verovatno zato jer su tamo koncentrisane velike pare. Naravno, razvoj pogonskih sistema pa i elektro će sigurno postojati i u budućnosti i dobro je da je tako. Ovom prilikom samo sam želeo da široj javnosti a posebo pravim ljubiteljima automobila gde se i sam ubrajam, skrenem pažnju na objektivne probleme el. pogona i da svi uvek moramo biti svesni prirodnih zakona, kao i energetskih i ekoloških bilansa svih varijanti pogonskih sistema. Uz izvinjenje na možda preopširnom komentaru pozdravljm Vas i želim Vam uspeh u daljem radu.
Marko
mene interesuje kako će se rešiti gustina energije, 1l goriva za koji je potrebno 5s da se utoči u rezervoar je ekvivalntan otpilike 5-10kWh, a za tu količinu energije za 5s je potrebno cca 7kA! A to je 7 distributivnih trafostanica odjednom, samo za jedan auto. Ko ima monofaznu struju kući ne može da napuni i3 za 12 sati bez da pogasi sve uređaje. Sa trofaznom je to oko 4 sata, sa svim ugašenim uređajima. (standardni priključak u srbiji 16-25A) A voleo bi da probam neko čudo na struju :D
Doktore Kneževiću, pre svega hvala na izdvojenom vremenu i trudu da sve ovo podelite sa nama i našim čitaocima. Nadamo se da ćete se i češće javljati sa ovako korisnim komentarima. Hvala Vam na lepim rečima i veliki pozdrav od tima Polovni Automobili!
Docent Dr Dragan Knežević, Katedra za motore, Mašinski fakultet, Bgd.
(deo peti) Da ponovim, kada se govori o elektropogonu uvek treba biti svestan ukupnih energetskih bilansa da bi analiza imala smisla. Takođe diskusiju o elektropogonu NE TRBA SHVATITI KAO NADMETANJE „električara“ i „klasičara“, nego kao realnost i postojanje objektivnih energetskih i ekoloških problema za koje trenutno kao civilizacija nažalost nemamo rešenja, što ne znači da ih nećemo imati za nekih 40-ak godina. Zato je praktično izvesno da će u narednih nekoliko decenija (predviđanje Shell-a), neprikosnoveni pogonski sistem vozila biti još efikasniji motor sus samostalno ili u sadejstvu sa elektromotorom u koncepciji „plug-in“,ali sa nešto drugačijom energetskom preraspodelom (baterije većeg kapaciteta u odnosu na sadašnje sisteme). Ovim bi se omogućio skoro potpuni elektro pogon u gradskim sredinama a pogon toplotnim motorom na ugljovodonična goriva u vangradskim sredinama i međugradskoj vožnji. Tehnologija el. vozila je takva da svako od nas teško može da zamisli putovanje na more, recimo u Grčku sa el. vozilom. Odnosno morali bismo da planiramo 7 dana duži odmor a te dane da utrošimo na odlazak i povratak. Malo se šalim ali nije daleko od istine.
Docent Dr Dragan Knežević, Katedra za motore, Mašinski fakultet, Bgd.
(deo četvrti) Sa druge strane ostaju gorivne ćelije - Fuel Cell, koje mogu raditi sa različitim gorivima računajući i benzin ali ipak glavno gorivo za njih je vodonik- H2 koga takođe TREBA PROIZVESTI jer se u prirodi ne nalazi u slobodnom stanju (osim u kosmosu). Za njegovu proizvodnju potrebna je velika količina el. energije pa bi ona morala da se dobije isključivo iz obnovljivih izvora da bi ceo koncept imao smisla. To znači u obzir dolaze solarni paneli ili vetar jer su hidopotencijali skoro potpuno iskorišćeni, što za sobom povlači čitav niz drugih problema o kojima možemo diskutovati nekom drugom prilikom, a energetski potencijal koji je iskoristljiv je suviše mali.
Docent Dr Dragan Knežević, Katedra za motore, Mašinski fakultet, Bgd.
(deo treći) Sa druge strane za proizvodnju baterija između ostalog potreban je i litijum, koga u svetu ima malo i rezerve su procenjene na 10 do 15 godina sa današnjim tempom eksploatacije. Dosta ga recimo ima na Kosovu i Metohiji. Reciklaža baterija je veoma skupa i ekološki problematična. Sa druge strane postavlja se pitanje vrednosti el. vozila posle 10 god. eksploatacije? Tada načelno ističe resurs baterija a cena novih nadmašuje vrednost ostatka vozila tako da to vozilo skoro da ne vredi više ništa. To znači da bi ukupni ekonomski standard stanovništva pri masovnoj upoterbi ovakvih vozila morao da bude neuporedivo veći nego sada, što je malo verovatno da će se desiti iz niza razloga i to važi za čitav svet pa i onaj bogatiji.
Docent Dr Dragan Knežević, Katedra za motore, Mašinski fakultet, Bgd.
(deo drugi) Što se tiče cene po pređenom kilometru ne mogu se porediti cene zbog toga što je cena 1 kWh el. energije nerealno niska na punjaču, a cena litra goriva nerealno visoka na pumpnoj stanici, zbog državnih zahvatanja, koja rafinerijsku cenu podižu skoro duplo. Ako hipotetički zamislimo da se recimo samo u R.Srbiji sva vozila zamene električnim vozilima, morali bismo da povećamo proizvodnju el. energije za skoro 30%, da bismo nadomestili energetski ekvivalent benzina i dizel goriva, što je nezamislivo velika cifra i jednostavno resursa za toliko povećanje nema. Ova analiza sa manjim razlikama može da se primeni i na ostale zemlje. Poznato je da u bogatoj Nemačkoj nastaje znatan problem kada tokom leta dođe do povećanja potrošnje struje od oko 5% zbog masovne upotrebe klima uređaja u zgradam, pa je to jedan od razloga gradnje Severnog toka 2 preko koga bi ruski gas (ugljovodonik) nadomnestio taj pik potrošnje.
Doc. dr D. Knežević, Katedra za motore, Mašinski fakultet, Bgd.
Poštovani, zahvaljujem se na ustupljenom prostoru i mogućnosti da iznesem nešto širu analizu predmetne problematike a tekst će biti, iz tehničkih razloga, prikazan u delovima. (deo prvi) Reportaža ovde prikazana, je veoma korektna i nadam se korisna velikom broju ljubitelja automobila koji prate Vaš sajt. Napredak tehnologije uvek je poželjan, pa tako i napredak u oblasti pogonaskih sistema vozila. Što se tiče elektropogona generalno, svi koji prate auto tehniku uvek TREBA DA BUDU SVESNI enegretskih i ekoloških bilansa pogona vozila, bez obzira na vrstu primarne energije koja ulazi u proces transformacije. Elektropogon uopšte NIJE ENERGETSKI EFIKASNIJI od pogona na bazi motora sus, računajući sve energetske gubitke od mesta proizvodnje el. energije do točkova vozila. Takođe, nije ni ekološki povoljniji globalno posmatrano, ali jeste lokalno, jer nema zagađenja na mestu korišćenja vozila. Međutim za npr. efekat staklene bašte i zagađenje uopšte, važni su globalni ekološki aspekti.
Oskar
Pozdrav, zanima me na koji način ste merili efikasnost SUS motora i električnih? Da li možete da podelite sa nama detalje? Hvala
Daka
Dobar tekst. Tema vrlo zanimljiva. Budućnost je blizu, ali čini mi se ne I kod nas. Mi smo poprilično zapeli kod teme bolje je imati auto od 150 konja nego od 90 iako dnevno prelazim 20 km gradske vožnje. Inače da sam u prilici sutra bi uzeo električni auto. Samo bih morao imati garažu ili dvorište zbog punjenja. To džabe punjenje na javnim mestima je ne bitno. Morao bih ostaviti auto da se puni i otići negde da čekam tih 4 sata. Sve u svemu nadam se da ću za života posedovati električni auto.
Docent Dr Dragan Knežević, Katedra za motore, Mašinski fakultet, Bgd.
Poštovani, Reportaža ovde prikazana, je veoma korektna i nadam se korisna velikom broju ljubitelja automobila koji prate Vaš sajt. Što se tiče elektropogona generalno, svi koji prate auto tehniku uvek treba da budu svesni enegretskih i ekoloških bilansa pogona vozila, bez obzira na vrstu primarne energije koja ulazi u proces transformacije. Elektropogon uopšte nije energetski efikasniji od pogona na bazi motora sus, računajući sve energetske gubitke od mesta proizvodnje el. energije do točkova vozila. Takođe, nije ni ekološki povoljniji globalno posmatrano, ali jeste lokalno, jer nema zagađenja na mestu korišćenja vozila. Međutim za npr. efekat staklene bašte i zagađenje uopšte važni su globalni ekološki aspekti. Što se tiče cene po pređenom kilometru ne mogu se porediti cene zbog toga što je cena 1 kWh el. energije nerealno niska na punjaču, a cena litra goriva nerealno visoka na pumpnoj stanici, zbog državnih zahvatanja, koja rafinerijsku cenu podižu skoro duplo. Uz izvinjenje na opširnom komentru pozdravljam Vas. P.S. Da ste dozvolili više od 2000 karaktera poslao bih Vam ceo komentar, sa detaljima i dodatnim analizama ili možda da ga pošaljem u delovima?
Poštovani Dragane, hvala Vam na komentaru, slobodno napišite u delovima, verujemo da će i ostalim čitaocima biti interesantno da pročitaju ovakve informacije.
Maksa
Automobil je previse tih, tacnije necujan, kako ce pesaci reagovati, narocito kada se krecete uskim jednosmernim ulicama.
Dennis Stevanovis
kao prvo tablice koje on ima neogovaraju TRABALO BI DA BUDU ZELENE BROJEVE po tome se onacava da je auto na elektricni pogon koliko ja znam takoje u evropsikm zemljama pozz auto je fantazija za moj ukus
Nikola Matkovic
Super tekst. Budućnost dolazi brže nego što primećujemo.
Mello
Daleko je to od idealnog i isplativog a samim tim i praktičnog, pre će se bilo ko sa malo razuma izabrati hybrid vozilo, sve beneficije elektro automobila i SUS motora a bez skoro niti jedne mane, bar kod onih proizvodjača koji prednjače u tome i koji su zadali zadatak celom svetu u toj sferi.
Sveta
Džabe što je auto ekološki kad se struja potrebna za njegov rad dobija iz termo elektrana ili nuklearnih elektrana, koje zagađuju okolinu, izuzev obnovljivim i nezagađujućim izvorima energije. Posle kad ekološka auta zažive treba nekada i reciklirati te baterije, koje tim postupkom isto zagađuju... I šta smo time dobili?? Jeste da nema održavanja po pitanju kaiševa, antifriza, ulja, filtera ali i taj el. auto traži održavanje i 50.000e je puno za tako nešto. Naftnih derivata ima još, obične ljude ograničavaju, što ne povedu računa malo o potrošnji super auta koja troše ko 3 prosečna, o jahtama, raketama za mesec i mars, o moto i auto sportu, o vojnim mašinama itd...nemam ništa protiv el auta ali eto.. Sve je to smišljeno da neko uzme pare, a ne da nama bude bolje...
Steva
Ne placas gorivo, po meni velika prednost.
Dragan
Takom je Sveto!!
Milos
Da li je registrovan na domace tablice? Cini mi se da elektricna jos nisu u nasem sistemu registracije?
Miloše, pogledajte link koji smo ostavili na samom početku teksta, on će Vas odvesti na naš tekst u kom smo razrešili sve nedoumice i pitanja vezano za električne automobile na našem tržištu.
Sale
Vidim da je cena novog vozila 51145eur, da li te baterije stvrano toliko vrede??? Vidim da ste napisali luksuzni auto, ali ja ne vidim ovde šta je luksuz, da ste stavili BMW seriju 5, Audi A6, Mercedes E klasu vredelo bi pričati o luksuzu.
Treba da sednete i da probate. ;)
Sale
Dnevno prelazim više od 300km, nemam vremena da punim baterije. Skup auto, a ne može se iskoristiti maksimalno. Tako da mi iskreno nije zanimljiv.
Steva
Prvo cim prelazite 300 km dnevno onda prvo velicina auta vam ne odgovara, a posle toga domet. Za vas bi odgovarao neki od Tesla modela, ali naravno cena je tu vrlo bitan faktor. Meni bi iskreno odgovarao ovaj i3, dnevno prelazim oko 30 km gradske voznje, auto uvek parkiram auto na obilicevom vencu a tamo sada imaju punjace. Kada bi drzava dala neke subvencije mozda bih se i upustio u kupovinu ovog modela.
Aleksa
Super recenzija, što više ovakvih ...
Hvala, trudićemo se da ih bude još! :)
milan
kad se vec reklamira kao "ekoloski" auto, zasto su onda skalpirali neku zivotinju da od njene koze obloze sedista i zasto su posekli sumu eukaliptusa za drvene detalje u autu?
Kako biste vi to uradili na jednom premium automobilu? Koža je štavljena prirodnim materijalima, a drvo dolazi iz posebnih izvora gde se vidi računa o pošumljavanju. Ovo su nezaobilazne stavke jednog luksuznog automobila, pa su i one "ispoštovane" na jeda