Istorija i budućnost: Chevrolet Camaro, lovac na Mustanga, postaje električni SUV?

Tog tužnog i kišnog decembra 2023. godine prestala je proizvodnja legendarnog američkog automobila, kojeg smo mi iz Evrope uglavnom znali iz filmova. Chevrolet Camaro otišao je u istoriju bez mnogo buke, s obzirom na to da prodaja nije išla baš najbolje.

Međutim, kako je sve počelo? U stvari, nije tu bilo neke romantike. Mnogi tvrde da je Chevrolet prvu generaciju modela Camaro napravio "na brzinu", u grčevitom pokušaju da napravi konkurenta Ford Mustangu koji je davne 1964. izazvao pravo ludilo u Americi.

O jednom Mustangu 5.0 V8 kojeg je davnih godina kupio legendarni Sava Vesin iz Vršca pisali smo u tekstu Ford Mustang 5.0 V8 iz 1968. na našem sajtu.  

Uglavnom, fantastičan prodajni uspeh koji je svojevremeno doživeo Mustang doveo je do toga da je Chevrolet prosto morao da napravi sličan auto kako bi uzeo deo kolača na tom tržištu. Stvar je bila u tome da Chevrolet nije imao sportski, atraktivan i relativno jeftin sportski automobil koji bi mogao da bude konkurencija Mustangu. 

Mustang je predstavljen aprila 1964. godine i bukvalno je iznenadio konkurenciju, a kada je avgusta iste godine postalo jasno da će Mustang biti apsolutni hit, Chevrolet je krenuo svim snagama u razvoj svog aduta. 

Dve godine kasnije, na jesen 1966, u prodajnim salonima pojavio se Chevrolet Camaro!

Naknadno se pojavio i Pontiac Firebird koji je u osnovi bio identičan automobil, ali njegova proizvodnja je odobrena tek kada se Camaro uveliko prodavao. Podsetimo se da su Chevrolet i Pontiac bili deo iste grupacije - General Motors. 

Tako je Camaro postao jedan od najljućih rivala modela Mustang, mada se ne može baš reći da su se kroz istoriju uvek "direktno" sukobljavali, odnosno borili za istu ciljnu grupu. 

Pošto je u startu vreme bilo od krucijalnog značaja, Chevrolet je kao osnovu za Camaro uzeo model Chevy II Nova (šta god to bilo...), što znači da je između mnoštva pozajmljenih delova Camaro imao “hibridnu” samonoseću karoseriju sa prednjom polušasijom. 

Prvi Camaro pušten je u prodaju septembra 1966. godine. Prve godine prodato je nešto preko 220.000 komada, što je osetno manje od 480.000 prodatih Mustanga u istom periodu, ali nije ni zanemarljivo, nikako! 

Bazni (osnovni, tj. najslabiji) motor bio je 3.8-litarski redni šestocilindraš sa oko 140 KS. Naravno, kakav bi to bio američki sportski kupe ako ne bi imao i ozbiljnije V8 motore? Stoga su kupci imali na raspolaganju još čak šest V8 motora. Najsnažniji od 6.5 litara razvijao je oko 375 KS. 

Takođe je bilo “obavezno” da se ponudi i kabriolet verzija. Međutim, pošto je kabrio bio osetno skuplji, proizvedeno je samo 25.140 komada kada je u pitanju proizvodnja za 1967. (modelsku) godinu. 

Naravno, kako bi se ojačao sportski imidž, Camaro je odmah počeo da učestvuje i u raznim trkama. Već 1968. je redizajniran, a uz RS paket opreme dobijali su se "skriveni farovi". 

"Opasni" Camaro Z28 pojavio se 1969. i iako se mehanički nije značajno razlikovao od verzija iz prethodnih godina, mnogi ga smatraju ultimativnim Camarom po pitanju izgleda. Dobio je i dve specijalne verzije koje su se proizvodile po narudžbini, a bile su drastično "sportskije". 

COPO 9561 pokretao je 7.0-litarski V8 sa 425 KS. COPO 9560 je proizveden u samo 69 primeraka, imao je ZL-1 "veliki blok" (to je u Americi važna stvar) sa takođe 425 KS, i predstavlja najvrednije kolekcionarske primerke kada je Camaro u pitanju. 

Generalno, “nabudžene” verzije su ekstremno važan element kada je u pitanju Camaro, isto kao što je slučaj i kod drugih američkih “muscle cars”. 

Tokom godina vlasnici i razne firme i tjuneri su ga modifikovali na bezbroj načina, menjajući praktično sve - od motora, preko vešanja, do dramatične promene izgleda. Naravno, bezbroj firmi je nudilo aftermarket delove za modifikacije, tako da brojni vlasnici prosto nisu mogli da odole da ne iskoriste mogućnost da svoj Camaro učine jedinstvenim i prepoznatljivim. 

Druga generacija

Primerci druge generacije nisu stigli do dilera sve do februara 1970. godine. Druga generacija je veća od prve, a mehanički je slična prvoj. Na žalost mnogih vozača iz ponude je izbačena kabriolet verzija. 

Sportska verzija Z/28 dobila je 5,7-litarski V8 motor sa 360 KS. 

Stilski je ostao isti sve do 1974. godine. Pritom, mnogi smatraju da je Chevrolet “pozajmio” izgled od Ferrarija 250GT Lusso iz 1963. godine. 

Nova regulativa po pitanju bezbednosti naterala je Chevrolet da redizajnira i prednji i zadnji kraj za model za 1974. godinu. Na primer, morao je da bude ugrađen veliki aluminijumski branik napred, mada mu to nije značajno narušilo atraktivan sportski izgled. 

Prvi katalizatori počeli su da se ugrađuju za modele za 1975, zbog čega je snaga ovih primeraka krenula nadole. “Šestak” je sada isporučivao samo 105 konjskih snaga, a ni veliki V8 nije bio mnogo primamljiviji sa “kukavnih” 155 konjskih snaga za tržište Kalifornije i još nekoliko specifičnih regiona. 

Druga generacija je bila duža, niža i šira od prve, tako da je automatski delovala sportskije i agresivnije. Na žalost, nije se više proizvodila kabriolet verzija. Inženjeri koji su konstruisali tvrdili su da je ovo auto mnogo više orijentisan na uživanje u vožnji. 

Druga generacija bila je udobnija, upravljivija, stabilnija, itd. Sportske verzije su bile u startu dostupne, ali se tržište značajno promenilo 70ih godina zbog naftne krize, skupljeg osiguranja i oštrijih ekoloških standarda. 

Kao što je generalno tradicija u Americi svake godine je dolazilo do kozmetičkih i mehaničkih izmena, od kojih su neke bile uslovljene zakonskim propisima. 

Na primer, zbog štrajka od 174 dana u jednoj fabrici i novih propisa po pitanju bezbednosti branika 1972. je 1.100 automobila moralo da bude “reciklirano”. Navodno, čak se razmišljalo i o tome da se Camaro ugasi kao model zbog raznih ekoloških i bezbednosnih propisa. 

Generalno - iz godine u godinu se dešavalo toliko stvari, od prilagođavanja propisima, preko prilagođavanja tržištu, do mnogo drugih stvari da bi samo o drugoj generaciji modela Camaro mogla da se napiše ozbiljna knjiga. 

Treća generacija

Proizvodila se od 1981. do 1992. godine. Primerci ove generacije koristili su savremenije ubrizgavanje goriva, naprednije automatske menjače i razna druga naprednija tehnološka rešenja.

Pošto je reč o američkom tržištu, naročito u to vreme, a posebno zato što je reč o sportskom automobilu, zanimljivo je da pogledamo koliko kupaca je odlučilo da svoj novac potroši na "sirotinjsku" verziju sa motorom sa 4 cilindra, koliko na V6 (ništa specijalno za Ameriku), a koliko na V8 (što bi trebalo da bude standard za svakog "čistokrvnog" Amerikanca).

Zvanični podaci kažu da je 12% kupaca uzelo motor sa 4 cilindra (sramota!), 37% kupaca uzelo V6 motor (nije sramota, ali nije ni lepo), ali zato je  51% kupaca uzelo V8 motor - ipak su pobedili prava Američka demokratija, sloboda i jedina vrsta motora koja zaslužuje da postoji...

Nadamo se da ste primetili sarkazam - ako niste, objasnićemo to drugom prilikom.

Inače, čak iako je "samo" 50% primeraka kupljen sa V8 motorom, treba imati u vidu razne stvari kao što su tadašnja kriza (komplikovana priča), skupo gorivo (da ne komentarišemo...), itd. Ali, uvek se postavlja pitanje zašto kupovati ovakav auto ako ne želite da iskoristite bar “pola” njegovog potencijala. 

Treba imati u vidu da je iz godine u godinu ubacivano toliko mnogo specijalnih, tj. posebnih verzija sa različitim nazivima i oznakama, kao i da su i standardne verzije imale bar jednom godišnje razna unapređenja, što vizuelna što mehanička, tako da je običnom čoveku teško pohvatati da li su dva Camara uopšte pripadnici iste generacije. 

S obzirom na to da se Camaro 3. generacije proizvodio od 1982. do 1992. njegovi rezultati od ukupno 1,6 miliona možda ne deluju impresivno, naravno imajući u vidu da je reč o velikom američkom tržištu ali ne zaboravimo da je ipak reč o atraktivnom sportskom automobilu koji tradicionalno u Americi ima ogroman broj potencijalnih kupaca. 

Četvrta generacija

Proizvodila se od novembra 1992. do avgusta 2002. godine. U ponudi su bili uobičajeni V6 i V8 motori u kombinaciji sa 4-stepenim automatikom ili 5-stepenim ili 6-stepenim manuelnim menjačem.

Mada, razne verzije su ubacivane u ponudu tokom vremena, tako da teško je naći pouzdane podatke, a i toliko podataka ima da je to više materijal za enciklopeciju nego za ovaj tekst.

Nažalost, izgled ovog automobila, bez obzira na nekoliko redizajna i razne specijalne verzije, jednostavno nije bio dovoljan da bi opravdao status "kultnog američkog automobila".

Možda je to jedan od razloga što je je odlučeno da se Camaro ugasi 2002. godine? Da, te godine je doneta odluka da nema više svrhe da se ovaj model proizvodi. 

Peta generacija

Nakon što je odlučeno da se 2002. ugasi ovaj model, ipak je odlučeno da ima prostora na tržištu da bi se ostvario profit. Stoga je 2010. godine oživeo i to atraktivniji nego ikada.

Šta reći, osim da ovaj auto izgleda prelepo i da širi oko sebe ozbiljan "autoritet". 

Proizvodio se od 2010. do 2015. godine, imao brojne verzije i limitirane edicije, pa nećemo ulaziti u detalje. 

Šesta generacija

Ova generacija i dalje je imala karakterističan oblik karoserije, ali futuristički prednji kraj se možda nije najbolje uklapao u tu priču. 

Nažalost, prestao je da se proizvodi decembra 2023. godine. I nije bilo najava da će se pojaviti 7. generacija. Dakle, Camaro ide u penziju. Po drugi put.

Jednostavno, toliko slabo se prodavao da je odlučeno da nema svrhe da se razvija sledeća generacija. Prilično tužan kraj za legendarni Camaro, zar ne?  

Međutim!

Nije prošlo mnogo vremena, a saznali smo da bi mogao da se vrati u vidu električnog vozila - ali u vidu krosovera, a ne kupea. Dakle, bio bi to krosover sa četvora vrata - otprilike ono što se u našem narodu univerzalno zove "džip".

Odakle ovakva promena planova? Zli jezici bi rekli da Camaro i dalje juri Mustanga, ali ne klasičnog (koji je sada u svojoj 7. generaciji), već električni Mustang, tj. Ford Mustang Mach-E, koji je električni krosover (ili SUV, zavisi kako kome više leži), koji je krenuo u prodaju decembra 2020. godine.

Da ne grešimo dušu, iako ga mnogi ne smatraju pravim Mustangom, Mach-E je deo Mustang “serije”, između ostalog, pošto je i naziv dobio po marketinškom nazivu specijalnih sportskih verzija aktuelnih generacija.

Električni Camaro u SUV ili krosover obliku - nekome će to delovati kao logičan sled događaja, pošto SUV/krosoveri jednostavno istiskuju druge karoserijske verzije sa tržišta, dok je električni pogon takođe u neku ruku neizbežan s obzirom na najavljene zabrane i ograničenja po pitanju SUS (klasičnih) motora.

Da ne bi ulagali u "međurešenje" u vidu hibrida ili plug-in hibrida, u GM-u su odlučili da idu direktno na EV i u "pakovanju" koje je danas najpopularnije, a biće još popularnije u budućnosti.

Ljubitelji američkih "muscle car" vozila su, naravno, ogorčeni ovakvim vestima, ali Chevrolet mora da pravi automobile koji prave profit i da pritom budu u skladu sa sve oštrijim ekološkim standardima. Mada, bilo je govora i o tome da će novi električni Camaro biti dostupan i kao SUV/krosover i kao kupe sa dvoja ili četvora vrata. Sve je i dalje na nivou glasina i najava o mogućim verzijama, tako da će proći još dosta vremena pre nego što stignu pouzdane informacije.

Foto: Shutterstock.com