AdBlue - kako se zaštititi od skupih kvarova?

Pogledajmo prvo šta je to AdBlue i čemu služi, pa ćemo da se pozabavimo kvarovima i načinima da se spreče ili bar odlože. Odmah napominjemo da popravka kvarova može da bude izuzetno skupa.

Iako savremeniji dizel motori znatno manje zagađuju vazduh u odnosu na nekadašnje dizelaše, ipak izbacuju mnogo azotnih oksida koji su veoma štetni i po ljudsko zdravlje i po životnu okolinu generalno.

Kada je 2005/2006. godine uveden Euro 4 standard u EU za sva nova vozila, dizelaši su smeli da izbacuju najviše 0,25 grama azotnih oksida po pređenom kilometru - 0.25 g/km. Sa Euro 5 standardom, granica je spuštena na 0.18 g/km, a sa Euro 6  na 0.08 g/km.

Da bi mogli da ispune ova ograničenja, proizvođači su počeli da koriste SCR (Selective Catalytic Reduction) sistem koji u izduvni sistem ubrizgava AdBlue tečnost kako bi se smanjio nivo azotnih oksida u izduvnim gasovima.

Od čega se sastoji AdBlue tečnost?

Sastav AdBlue tečnosti je sledeći:

a) 32,5% urea
b) 67,5% voda

Različiti nazivi za istu tečnost

Naziv AdBlue nije univerzalni naziv za mešavinu uree i vode u određenom procentu.
AdBlue je registrovana robna marka VDA (Verband der Automobilindustrie – nemačko udruženje auto industrije).

Isključivo licencirani proizvođači i distributeri mogu da koriste naziv AdBlue.
To znači da neki proizvođač bez licence ne može da napravi mešavinu  32,5% uree i 67,5% vode i zatim to prodaje kao AdBlue. Može on da prodaje tu mešavinu (ukoliko ima dozvolu države) – ali ne sme da koristi naziv AdBlue, niti ta reč sme da se pojavljuje bilo gde na pakovanju.

Označava se i kao DEF (diesel exhaust fluid), naročito u Americi, ali sastav i koncentracija su isti, a uglavnom ispunjavaju i iste standarde. Naziva se i AUS 32.

Mogući kvarovi 

Nažalost, ovaj sistem nije imun na kvarove, a popravka može da bude prilično skupa. Mogu da stradaju razni senzori, grejač, elektronika, dizna, pumpa, ventil...

Svi ti delovi imaju svoj životni vek, ali izgleda da je pojava kristala u AdBlue tečnosti veoma čest uzrok problema. Konkretno, ukoliko se auto malo vozi, pa AdBlue dugo stoji u rezervoaru, postoji mogućnost da dođe do pojave kristala u njemu, što može da dovede do raznih problema - navodno najčešće problem izazivaju NOx senzori. 

Kako sprečiti stvaranje kristala u AdBlue tečnosti?

Postoje aditivi koji sprečavaju stvaranje kristala u AdBlue tečnosti. Aditiv može da se koristi svaki put kada se doliva AdBlue, naravno u odgovarajućoj količini. Na primer, 125 mililitara aditiva ide na 15 litara AdBlue tečnosti. Kupovina aditiva je mala investicija u odnosu na cenu popravke potencijalnih kvarova.

AdBlue ima ograničen rok trajanja

Prilikom kupovine obavezno treba proveriti njegov rok trajanja. Ukoliko koristite AdBlue sa isteklim rokom trajanja, može doći do raznih problematičnih situacija, u zavisnosti od toga u kakvom je AdBlue stanju.
Podsetimo da su tu razni osetljivi senzori koji kontrolišu sve i svašta, pa oni mogu da prijave razne probleme – od senzora za kontrolu kvaliteta tečnosti, do senzora nivoa emisije azotnih oksida...

AdBlue može da se zaledi

Njegova tačka mržnjenja je 11 stepeni Celzijusa ispod nule. Stoga automobili sa ovim sistemom imaju grejače AdBlue rezervoara. Vozač ne mora da brine po tom pitanju, bez obzira na spoljnu temperaturu, pošto će sistem automatski otopiti zaleđeni AdBlue i početi da ga koristi kada to bude bezbedno.

Ali problemi ipak mogu da nastanu iz više razloga, zato što npr. crkne grejač ili nešto slično.

Kako da znam da li auto koji planiram da kupim koristi AdBlue?

Ukoliko prodavac ne zna odgovor, možete da pokušate da proverite na nekoliko načina:

- Potražite otvor za točenje AdBlue tečnosti (pored otvora za točenje goriva, u prtljažniku ili u motornom prostoru)

- Proverite u ovlašćenom servisu preko broja šasije

- Proverite u knjizi/uputstvu za automobil – ako bar neka od verzija tog modela koristi SCR sistem, odnosno AdBlue, trebalo bi da postoji objašnjenje – gde je otvor za točenje, može li da se proveri kada je vreme da se dolije, itd.

- U nekim slučajevima po oznaci motora/verzije može da se prepozna koji auto koristi AdBlue – npr. Peugeot koristi oznaku „BlueHDi“, a Renault „Blue dCi“. Razni proizvođači ga koriste još od prošle decenije, pa nije na odmet obratiti pažnju na ovu stavku.

Da li može da se koristi AdBlue za kamione i autobuse na benzinskim pumpama?

Ne – pumpa nije opcija u ovom slučaju. U suštini, taj AdBlue može da se koristi pošto je reč o tečnosti istog hemijskog sastava i koncentracije, ali problem je u tome što je pritisak točenja prevelik pa može da ošteti rezervoar u automobilu. Tu je i i pitanje kompatibilnosti „pištolja“ i otvora za točenje. 

Da li može da se vozi ako se AdBlue potroši?

Može da se vozi, ali postoji mogućnost da kompjuter prebaci auto u neku vrstu „sejf moda“, odnosno da mu ograniči npr. maksimalan broj obrtaja, snagu, maksimalnu brzinu... Ovo zavisi od proizvođača, modela, starosti/generacije, motora, itd.

Kod iole savremenijih dizelaša, ukoliko ste potrošili AdBlue, nećete moći uopšte da startujete motor.
Pritom, kod nekih je uslov da u takvim slučajevima rezervoar za AdBlue dopunite do kraja da bi vam kompjuter dozvolio da ponovo upalite auto. Kod nekih drugih postoji minimalna količina od nekoliko litara koja mora da se dolije.

Šta ako greškom ulijete AdBlue u rezervoar za gorivo (dizel)?

Ukoliko odmah primetite da ste napravili grešku, nipošto ne startujte motor! Može da strada svašta - pumpa za gorivo, filter goriva, pumpa visokog pritiska... Što pre kontaktirajte neki servis i objasnite situaciju.

Da li je AdBlue opasan?

Nije otrovan, nije zapaljiv, ali je korozivan, što znači da može da ošteti metalne površine i neke vrste plastike. Može da ošteti lak na automobilu, pa ga treba točiti veoma pažljivo da ne biste morali da plaćate i poliranje auta. Ukoliko vam dospe na kožu, isperite sa dosta vode. Isto važi za garderobu.

Foto: www.shutterstock.com