Kako izgleda umetnost na BMW automobilima

Svima će prva asocijacija verovatno biti oslikan automobil Endija Vorhola, njegovo pop art model BMW M1, međutim, postoji čitava jedinstvena i raznovrsna zbirka od ukupno 19 umetničkih BMW automobila nastalih od 1975. godine, u saradnji sa čuvenim svetskim umetnicima.

Kada je 1975. francuskom trkačkom vozaču Erveu Pulenu palo na pamet da nabavi trkački automobil koji je dizajnirao neki umetnik, niko nije mogao da predvidi šta će se razviti iz toga: najdoslednija svetska kombinacija automobila i umetnosti. Princip je jednostavan: poznati umetnik dizajnira trkački BMW automobil (kasnije i vozila za serijsku proizvodnju) na osnovu sopstvenih ideja. Bez ikakvih ograničenja.

Koliko su umetnici bili različiti, toliko su se razlikovali i BMW modeli, koji su transformisani u umetnička dela širokim opsegom grafičkih i umetničkih tehnika: od čistih trkača do retkih sportskih automobila, te vozila serijske proizvodnje. Rezultati su jednako raznovrsni. Ne postoje dva slična vozila; svakom umetniku je prepušteno da izabere tehnologiju koja mu odgovara. Razgledajući galeriju umetničkih BMW automobila, sa 19 jedinstvenih eksponata, samo tri pitanja su ostala bez odgovora: Kada će se pojaviti umetnički automobil br. 20? Koji umetnik će ga upotrebiti kako bi postao jedan od besmrtnika u ovoj legendarnoj BMW zbirci? I, iznad svega, koji će BMW model biti upotrebljen?

1. Aleksander Kalder / BMW 3.0 CSL / 1975.

Ko je mogao davne 1975. godine da pretpostavi da će trkački BMW automobil 3.0 CSL koji je dizajnirao američki vajar Aleksander Kalder biti uvod u ono što je sada legendarna umetnička serija? Odgovor je – niko, čak ni BMW. Erve Pulen se sam obratio proizvođaču automobila. Zamisao o umetničkim BMW automobilima nije bila u planu odeljena za odnose sa javnošću, što je potvrdio i profesor Tomas Girst, direktor za kulturološki angažman u BMW Grupi. Pulen je zaista lično vozio br. 93 BMW 3.0 CSL u trci 24 sata Le Mana. Iako nije završio, reakcija na živopisni Kalder-mobil bila je fenomenalna.

2. Frenk Stela / BMW 3.0 CSL / 1976.

Samo godinu dana kasnije, Kalderov zemljak Frenk Stela se poveo za njegovim primerom. I on se latio modela BMW 3.0 CSL, koji je takođe učestvovao u trci izdržljivost u Le Manu – sa brojem 21. Za Stelu, ljubitelja auto-trka, dizajniranje drugog vozila u seriji umetničkih BMW automobila bilo je specijalna čast. Dizajn njegovog auto-moto umetničkog rada bio je nadahnut samom tehničkom osnovom objekta. Rezultat je bila mreža linija koja je izgledala kao uveličani milimetarski papir. Sve je bilo crno-belo što je značilo da se taj trkački automobil, sa svojih ogromnih 750 ks snage motora, isticao među mnogobrojnim konkurentima na startu, posebno među onim živopisnijim. Kao i sa Kalderovim automobilom, umetničko farbanje BMW-a obavio je legendarni BMW majstor za farbanje, Valter Maurer.

3. Roj Lihtenštajn / BMW 320i Turbo / 1977.

Godinu dana kasnije, 1977, pojavio se treći umetnički BMW automobil, koji je ponovo dizajnirao jedan Amerikanac. Pop umetnik Roj Lihtenštajn je primenio „Ben Dej tufne“ karakteristične za njegovu umetnost, sa efektom zahvaljujući kojem se činilo da se pejzaž kreće na bokovima modela BMW 320i Turbo. I naravno, tako je i moralo da bude: ovaj trkački automobil nije odmah postao eksponat, već se najpre dokazao u teškom svakodnevnom trkačkom sportu, i to gde drugde nego u Le Manu? Vozači Erve Pulen i Marsel Minjo doveli su taj automobil, sa startnim brojem 50, do 9. mesta u sveukupnom plasmanu, i prvog mesta u njegovoj klasi.

4. Endi Vorhol / BMW M1 / 1979.

Verovatno najpoznatiji primerak u seriji umetničkih BMW automobila jeste BMW M1 koji je lično oslikao Endi Vorhol. Ovaj bavarski supersportski automobil sam je po sebi legenda. Zahvaljujući dizajnu svakako najslavnijeg pop umetnika od svih, trkačka verzija modela BMW M1 postala je verovatno jedan od najvrednijih automobila u istoriji. Vorhol je imao jednu stvar zajedničku sa svojim prethodnicima: ni on nije dobio nikakvu naknadu za svoj umetnički rad na automobilu. Opet, umesto da dizajnira model u razmeri kao njegove kolege umetnici i preda automobil na farbanje, slavni umetnik je to obavio lično. „Pokušao sam da prikažem brzinu kao vizuelnu sliku. Kad se automobil kreće zaista brzo, sve linije i boje se pretvaraju u mrlju“, kazao je umetnik objašnjavajući svoje delo. Vorhol je bukvalno pokazao tu brzinu, nanevši preko šest kilograma farbe za samo 28 minuta. Mora se reći, trkački automobil sa motorom srednje klase bio je takođe brz u svojoj jedinoj trci – u Le Manu 1979. Naposletku, osvojio je časno šesto mesto u sveukupnom plasmanu. Potom se živopisni trkač penzionisao u muzeju.

5. Ernst Fuhs / BMW 635 CSi / 1982.

Broj pet živi! Austrijanac Ernst Fuhs je uzeo u rad BMW 635 CSi 1982. godine. Rezultat je bila „Vatrena lisica u lovu na zeca“, prvi umetnički BMW automobil zasnovan na vozilu iz serijske proizvodnje. Od samog početka, bio je to čist izložbeni eksponat. Sve dotad, Fuhs je bio poznat po velikim slikama svetaca. I mada se njegov umetnički rad na BMW automobilu veoma razlikuje od njegovih ranijih dela, valja reći da je postao čuven. Pogotovo zahvaljujući upečatljivim plamenovima na crnoj podlozi.

6. Robert Raušenberg / BMW 635 CSi / 1986.

Broj 6 u seriji umetničkih BMW automobila potiče od još jednog pionira popularne umetnosti (i još jednog Amerikanca), Roberta Raušenberga. Poput prethodnika, ovaj BMW 635 CSi, nikada nije učestvovao u trci. Osim toga, to je jedini umetnički BMW automobil koji je do danas učestvovao u saobraćaju – vozio ga je Raušenberg lično! On je svoje delo automobilske umetnosti stvorio uz pomoć dela drugih umetnika, koja je obradio primenom fotografskih tehnika i onda to primenio na karoseriji BMW kupea upotrebivši folije. Rezultat su bili kolaži tipični za Raušenbergov stil. Svojim modelom BMW 635 CSi, Raušenberg je pokazao kako su povezana tri sveta umetnosti, prirode i tehnologije.

7. Majkl Džagamara Nelson / BMW M3 Group A / 1989.

Umetnički BMW automobil br. 7 bio je kreacija Majkla Džagamare Nelsona, umetnika iz Australije. Za sedam dana, umetnik je preobrazio Group A trkačku verziju crnog BMW M3 u umetničko delo koje je odraz kulture i percepcije pejzaža australijskih Aboridžina. Džagamari Nelsonu su u tom procesu pomogli prijatelji umetnici. Kako bi sačuvali umetnost svoje kulture, Aboridžini su kodirali svoje slike u motive koji su prenošeni s kolena na koleno među australijskim urođenicima preko pećinskih crteža. U skladu sa tom tradicijom i BMW M3 podseća na veliku, živopisnu slagalicu. Džagamara Nelson je o kreativnom procesu rekao da je svoje snove utkao u umetnički rad na BMW-u, ovo vozilo legitimno možemo nazvati kolima iz snova.

8. Ken Don / BMW M3 Group A / 1989.

Ken Don je bio drugi Australijanac 1989. sa svojim umetničkim BMW automobilom br. 8. Kao i vozilo Džagamare Nelsona, ono je bilo zasnovano na turing automobilu Group A BMW M3. Ali, nasuprot kolima Nelsona Džagamare, Donov umetnički rad predstavlja modernu Australiju. Vožnja na levoj strani odmah vam privlači pogled – reč koja najbolje objašnjava njegovu farbu jeste „šareno“. Donov cilj bio je da sopstveni umetnički BMW automobil iskoristi kako bi ilustrovao srećnu stranu svoje otadžbine. Mogu se razabrati priroda, sunce i plaže, kao i ribe i papagaji. Donov BMW M3 se može opisati jednim jednostavnim pridevom: pozitivan! Baš kao i verzija Džagamare Nelsona, Donov BMW M3 je učestvovao u trkama u Australiji pre nego što je postao čisto dekorativno umetničko delo.

9. Matazo Kajama / BMW 535i / 1990.

Za umetnički BMW automobil br. 9, ponovo je došlo vreme za vozilo iz serijske proizvodnje, ovog puta BMW 535i. To je bio prvi automobil koji je dizajnirao jedan azijski umetnik – i isticao se lagodnom neupadljivošću. Japanac Matazo Kajama je BMW serije 5 ogrnuo u ruho vazdušne četkice. Uz pomoć specijalnog procesa štampanja folije, dočarao je stilizovani pejzaž izvajan rekom na karoseriji. Sam Kajama je rekao za svoju inspiraciju: „Želeo sam da svojim delom ostavim utisak snežnih kristala.“

10. Sezar Manrike / BMW 730i / 1990.

Za nezvanični jubilej, Sezar Manrike je dobio priliku da doprinese BMW projektu „Umetnosti na točkovima“. Sa tim ciljem, španski avangardista iskoristio je BMW Serije 7 1990. godine. I ako posmatrači mogu da razaberu elemente prirode među jarkim bojama i apstraktnim oblicima na karoseriji, u pravu su, pošto je Manrike za model uzeo prirodu španskog suprotropskog ostrva Lancarote. Crni element dizajna predstavlja lava stene sa Kanarskih ostrva, zeleno je za prašumu, crveno za život. U tečnim oblicima možete takođe da vidite ono što Manrike smatra suštinskim za automobil: brzi prevoz onih koji njime putuju.

11. A.R. Penk / BMW Z1 / 1991.

BMW model koji je umetnik A. R. Penk, rođen kao Ralf Vinkler, iz Drezdena u Nemačkoj, dizajnirao umetničko je delo i retkost sam po sebi: BMW Z1. Sa svojim za to vreme radikalno novim dizajnerskim jezikom i vertikalno kliznim bočnim vratima na uvlačenje, BMW Z1 ostaje međaš u automobilskoj BMW istoriji do danas. Penkov doprinos seriji umetničkih BMW automobila došao je četiri godine posle premijere ovog roudstera. Nadahnut pećinskim crtežima, on je stvorio apstraktne figure i simbole. Šta oni znače? Pokušajte sa sopstvenim tumačenjem... sam umetnik nikada nije dao nikakvu naznaku za njihovo dešifrovanje – a to je svakako takođe deo privlačnosti kojom odiše ovo konkretno automobilsko umetničko delo.

12. Ester Malangu / BMW 525i / 1991.

Prvi put jedna žena bila odgovorna za dizajn vozila u seriji umetničkih automobila - BMW Serije 5 iz 1991. Taj dizajn se odmah poima kao omaž afričkoj kulturi. Konkretno, on se odnosi na to „kako moje pleme ukrašava svoje kuće“, što je Malangu rekla kada je objašnjavala dizajn, poznat kao Ndebele šara. Tradicija koja se prenosi s kolena na koleno – i to isključivo među ženama. Južnoafrička umetnica nedelju dana je dizajnirala svoj doprinos seriji umetničkih dela na automobilima. Kao i većina vozila pre i posle njega u seriji, umetnički BMW automobil br. 12 je čisto izložbeni eksponat. I naravno, sasvim jedinstven.

13. Sandro Čia / BMW M3 GTR / 1992.

Sandro Čia je dopustio mašti da se razigra na ovom trkačkom prototipu modela BMW M3 GTR. Italijanski umetnik se sam obratio BMW-u sa zahtevom da dizajnira jedan umetnički automobil. Rezultat je zadivljujući: ko god pogleda ovo automobilsko umetničko delo oseća se kao da je sam predmet posmatranja sa svih strana, jer lica otvorenih očiju naslikana su na površinama karoserije. Čia je to ovako objasnio: „Sve oči su na automobilu. Ljudi podrobno zagledaju kola. Ovaj auto im uzvraća pogled.“

14. Dejvid Hokni / BMW 850 CSi / 1995.

Posle Italije, sledeća stanica na putu umetničkih automobila bila je Engleska, gde se britanska superzvezda Dejvid Hokni priključio zvezdanim imenima iz kataloga ove BMW zbirke. Hoknijev BMW 850 CSi je bio rezultat dugog procesa dizajniranja, zato što nije posredi samo nanošenje malo farbe, kako je objasnio pop umetnik. Umesto toga, on je automobil rastavio svojim oslikavanjem, izokrenuvši ga potpuno naopako. Na ovaj način, on je na površinu izneo ono što veruje da se krije ispod kože automobila, kroserije, konkretno, fascinantnu tehnologiju vozila.

15. Dženi Holcer / BMW V12 LMR / 1999.

Na prvi pogled, mogli biste da upotrebite podštapalicu kojom Fast Art sumira opus Dženi Holcer, makar kad je posredi startna pozicija: BMW V12 LMR za trku 24 sata Le Mana. Sama američka umetnica najpoznatija je po svojim kritičkim rečima, po izjavama kreiranim kako bi stimulisale misao, odjekivale, polarizovale. Na osnovu toga, u svom sopstvenom stilu, ona je ispisala rečenice na beloj farbi trkačkog automobila koristeći reflektivna hromirana slova i fluorescentnu foliju. Slogani su bili između ostalog: „Toliko ste kompleksni da ne reagujete na opasnost“. Pitate li se šta to znači? Ako je tako, Holcerova je postigla svoj cilj...

16. Olafur Elijason / BMW H2R / 2007.

Automobilska umetnost Olafura Elijasona dramatično se razlikuje od ranijih vozila u seriji umetničkih BMW automobila. Ovaj rad Danca islandskog porekla radikalno odstupa od svih vidova automobilske umetnosti pre njega. Isprva ni ne primećujete da je automobil tamo – objekt izgleda kao džinovska čaura. Elijason je slavan po tome što se u svojoj umetnosti bavi prirodom i fizičkim pojavama. To je prikladno za prvo vozilo u njegovom opusu, zato što se ispod ljušture krije trkački prototip na vodonični pogon. Vratimo se čauri: ljuštura modela BMW H2R sazdana je od malih metalnih ploča koje su poprskane vodom u ogromnoj hladnoj prostoriji. To stvara ledeni oklop koji drži vozilo zarobljeno. Ovaj pokretni objekt postao je nepomična nekretnina – to je Elijasonov pristup borbi sa održivošću u našem društvu.

17. Džef Kuns / BMW M3 GT2 / 2010.

Ne moramo ni da pominjemo kako spisak umetnika svetske klase poput ovih ne bi bio potpun bez umetničkog BMW automobila Džefa Kunsa. Sa tim dodatkom, pop art se vratio, a sa njim se i serija umetničkih BMW automobila vratila svojim korenima. Svakim delićem karoserije, BMW M3 GT2 američkog umetnika želi da iskaže zamisao: „Ja sam brz!“ Jarko obojeni elementi kao da proleću na ovim kolima. Čak i kad je nepomičan, ovaj automobil izgleda kao da „puca od snage“. Godine 2010, vozilo je bilo na startnoj liniji trke 24 sata Le Mana, gde je apsolutno oduševilo publiku – to je bio još jedan način da ovo Kunsovo delo stvori most povratka njegovim prethodnicima u seriji umetničkih BMW automobila.

18. Cao Fei / BMW M6 GT3 / 2017.

Ovaj umetnički BMW automobil proizvela je multimedijalna umetnica Cao Fei. U omažu karbonu, materijalu izbora za toliko mnogo trkačkih kola, kineska umetnica je odabrala strukturu ovog materijala kao boju pozadine za svoj projekt. Potrebna vam je povezana aplikacija kako biste videli puni efekt umetničkog BMW automobila br. 18. Sa pojačanom realnošću, crni trkački automobil postaje fokus oluje boja koja besni iznad vozila. Na ovaj način, Cao spaja stvarni i digitalni svet.

19. Džon Baldesari / BMW M6 GTLM / 2016.

BMW M6 GTLM iz 2016. Džona Baldesarija još je jedan primer fantastične BMW umetnosti. Ljubitelji umetničkih BMW automobila morali su da čekaju šest dugih godina pre nego što su dobili novi primerak kojem su mogli da se dive. Umetnik iz Kalifornije uneo je elemente svog stila u igru na minimalistički način, ali u velikim razmerama. I to je učinio tako efikasno. Naziv govori sve sam; i može se pročitati jer je ispisan krupnim slovima na vratima vozača: „BRZI“. Brzina – to je ono što odlikuje trkačka vozila kao što je BMW M6 GTLM. Ili, kako je to rekao sam umetnik: „Umetnički BMW automobil je nesumnjivo najbrže umetničko delo koje sam ikada stvorio!“

PR tekst