Volvo serije 200 - praktično neuništiv
Karijera i život dizajnera Jana Vilsgarda tesno su povezani za kompaniju Volvo i njene legendarne modele poput Amazona, 140, 164, 740, 760, 780, 850, ali i za čuvenu seriju 200.
Koliko je oznaka 200 bila popularna među kupcima, najbolje govori činjenica da je ovaj Volvo pravljen čitavih devetnaest godina, od 1974. do 1993. i tako nadživela naslednika serije 700.
Tehnički, radilo se o nadogradnji pređašnjeg modela 140, koji je u ovom slučaju dobio karoserističke izvedbe kupea, limuzine i karavana. Različite posebne edicije i nivoi opreme kombinovani sa prethodno pomenutim karoserijama, omogućili su široku paletu automobila koji su ipak imali i neke zajedničke osobine: bezbednost, pouzdanost, ekonomičnost i udobnost.
Sa GT i Turbo verzijama, ni dobre performanse nisu zaboravljene bez obzira što je spoljni izgled odavao utisak trome nepokretne cigle, pa je tako Volvo serije 200 praktično bio automobil za svakog, a posebno se izdvojio među pripadnicima intelektualne elite i profesora američkih koledža, pa je tako prodato više od 2.8 miliona primeraka širom sveta.
Volvo 240 i 260 predstavljeni su na jesen 1974. godine i inicijalno su ponuđeni putem sedam varijacija serije 240 (242L, 242DL, 242GT, 244DL, 244GL, 245L i 245DL) kao i kroz dve 260 opcije (264DL i 264GL). Serija 240 pravljena je kao sedan sa dvoja i četvora vrata, kao i karavan, dok je 260 imala i kupe opciju 262C koju je dizajnirao Bertone.
Iako je dosta ličio na prethodne 140 i 164, serija 200 ponudila je mnoge dizajnerske elemente sa Volvoa VESC ESV iz 1972. godine koji je tada predstavljen kao eksperimentalni prototip za ispitivanje bezbednosti. Ukupna bezbednost sa ovom serijom uvećana je kako za vozača, tako i za putnike zahvaljujući velikim zonama gužvanja napred i pozadi. Još jedna velika promena odnosila se i na motore sa napomenom da je serija 260 dobila i V6 za razliku od rednog šestaka u 164.
Na Salonu u Parizu 1976. godine Bertone je prvi put pokazao produženu limuzinu 264 TE koja je imala sedam sedišta na međuosovinskom rastojanju od 3.430 mm. Sirove karoserije za izradu te produžene varijante iz Švedske su išle u Gruljasko u Italiji gde su produžavane, ojačane i završavane. Čak je i Karl XVI Gustav od Švedske koristio jedan kao i politički vrh Istočne Nemačke.
Godine proizvodnje donosile su konstantne tehničke i dizajnerske novine, ali su i dodavani i novi motori pa je tako 1978. predstavljena i dizel verzija koja je otkupljena od Volkswagena. Bili su to dizeli tada ugrađivan u VW i Audi, sa malom proizvodnom cifrom u samom startu ali svakako treba spomenuti da se radilo od 2.4L rednom šestaku D24 i 2.0L rednom petaku D20.
O kvalitetnu i dugotrajnosti ovog modela u prilog najviše ide broj preživelih primeraka danas koji se manje-više većinom nalaze u dobrom voznom stanju. A imajte na umu da to nisu vozila koja su kupovana radi prestiža ili poziranja, već da budu svakodnevno korišćena često i kao rage ako pričamo o karavanima. Jedan od tih preživelih komada nalazi se i među našim oglasima.
Radi se o modelu 244GL sa rednim dizel šestakom od 82 konjske snage koji je proizveden 1982. godine. Nalazi se u mestu Mramor nadomak Niša i prema rečima prodavca u odličnom je stanju. Motor mu je perfektan, pali na minusu bez ikakvih problema, a takođe napominje da ne troši ulje. Automobil je u vlasništvu aktuelnog prodavca više od 10 godina tokom kojih je redovno održavan.
Zadržao je originalnu farbu i svi spoljni estetski elementi su prisutni, iako postoje blaga oštećenja poput neznatne pukotine na faru. Karoserija je zdrava ali se primeti par sitnih mesta sa korozijom koja lako mogu da se reše. Nasuprot crvene spoljašnjosti, enterijer je krem boje i takođe se nalazi u dobrom stanju.
Uz sitna i redovna ulaganja ovaj auto može da služi više nego što će mu to verovatno dozvoliti neki budući propisi o ekološkim normama, ali je svakako za naznačeni novac odlična prilika da na automobilsku listu makar na kratko ubeležite kultnu Volvo seriju 200!
Miloš Nikodijević - Autoslavia
Zoran Bosiokovic
100% si u pravuza sta fa se uhvatis kvalitetno je uradjeno. Pakovao sam neki v40iz 2002-e.svaki zavrtanj, sraf ima sajbnu koja ne moze da ispadne i svaka navrtka ili matica ima sesir nazubljeni. Sve se odvija i zavija nigde korozije.
Dragan Ristović
Ne simke je vozio starijeg sa malim stopaljkama i okruglim farovima nisam sigiran ali mislim da je upitanju 144 jako sličan
Ocki
dali je ovo isti volvo kao onaj zeleni iz filma "do koske"? sto je simke ganjao po Bg-u.
mozak jedne kokoške ...
Moj pok. otac je kupio jedan daleke 1978, 244DL sa motorom B21A (2.127 ccm i 100 ks). Sit sam se navozao tim vozilo, najviše kao dete i putnik, a kasnije i kao vozač. Prodao sam ga kad je postao punoletan. Koliko je meni poznato, to je prvo vozilo koje je bilo delom pocinkovano (donji deo vozila je bio pocinkovan). Za ono vreme, bilo je to dobro vozilo. Ne baš idealno. Današnja vozila su po meni ipak kvalitetnija i pouzdanija. Nije bio nešto posebno brz (oko 160 km/h mu je bio Vmax) i trošio je "poprilično", a moj pok. otac je u vezi sa time govorio "Konj koji ne pije, taj i ne vuče". Pozadi je imao "krutu osovinu". Nekada mi je izuzetno žao što sam ga prodao. A još žalije što nikakda nisam kupio 740 karavan ... Dakako, polovan.
Sale
Moj drugar je ovakav Volvo vozio negde '97, '98 godine. Auto je u stvari bio od njegovog dede koji ga je novog kupio mislim negde sa kraja sedamdesetih. Znači auto je bio star oko 20 godina. Limarija je bila bukvalno perfektna, menjač takođe, ali motor je bio u očajnom stanju. Drugar je jednom prilikom sa njim otišao na neku svadbu u Kruševac i od Beograda do Kruševca i nazad auto je potrošio oko 3l ulja. Do tada nisam znao da je tako nešto uopšte moguće. Ja pretpostavljam da je to bila posledica neke havarije koja se u nekom trenutku desila na motoru ili šta god, jer ne mogu da verujem da je moguće da motor može toliko ulja da potroši, a da je normalno eksploatisan. Jeste bio star, ali 3 litra ulja na 300 ili 400 km je stvarno nenormalno.
Vlada
@Sale..To znaci da deda nije stedeo taj motor..Jos gora stvar sto se tice tog 2.4 d motora,je sto je to u stvari takozvani golf ipo motor..Svedjani su ugradjivali wv dzel motore jer svoje nisu imali..Vrlo losi i nepouzdani motori,neprimereni Volvo automobilu..Svedski benzinski motori su bili nepoderivi,a wv dizeli katastrofa..Licno sam iskusio na Volvo 760,uzas tog dizel motora..
milan savic
Isti ovakav je imao otac mog najboljeg druga. Slatko smo se izvozali ludih devedesetih u njemu. Jednom nas je udario neki momak sa golf 2, od pozadi se zakucao u nas. Mi izadjemo, volvu nista a ovaj iz golfa se vata za glavu lele ubice me cale. Golf razvaljen, jos se na kuku nabio sve ga kuka unakazila a volvu samo farba malo oguljena i malo branik ulubljen