Triumph Herald - britanska filozofija sa mediteranskim duhom
Iako kulturno pripada Evropi, automobilsko tržište Velike Britanije dugo je bilo veoma specifično. Automobili pravljeni u ovoj ostrvskoj državi nisu samo imali volan na desnoj strani, već je i njihov dizajn bio dosta različit od drugih evropskih proizvođača.
Naime, čak je i Ford koji je globalno delovao imao različite modele za Britaniju i ostatak Evrope.
Pored gomile čudnih automobila, Britanija je ipak odgovorna za popularizaciju jednog zanimljivog tipa četvorotočkaša. U pitanju je roudster, kabriolet sa dva sedišta. Ovi automobili dostigli su planetarnu popularnost zahvaljujući britanskim i italijanskim brendovima, da bi potom dirigentrsku palicu preuzela Mazda uz MX-5, ali o tome nekom drugom prilikom.
Tokom pedesetih godina, Italija je vodila glavnu reč na temu roudstera, ali su i Ostrvljani imali svoje aute od brendova Austin Healey, MG i Triumph. Poslednji od tri je onaj kojim ćemo se baviti danas, budući da je prvi pomešao duh Mediterana sa ostrvskom filozofijom. U čuvenom Felinijevom filmu La Dolce Vita iz 1960. godine, glavni junak vozi upravo Triumph TR3, tada poslednji Triumph roudster dizajniran u matičnoj Engleskoj.
Nakon modela TR3, Triumph je za modernizaciju svoje game izabrao italijanskog dizajnera Đovanija Mikelotija. Očekivano, rezultat je bio sjajan. Mikeloti je stvorio seriju prelepih automobila koji su odskakali od tipično britanskog izgleda, što i jeste bio Triumphov cilj.
Pored izuzetno uspešnog TR4 roudstera, Triumph je imao još jedan skromniji model pod nazivom Herald. On je odmenio zastarele modele Standard Eight i Standard Ten, od njih nasledivši skromne dimenzije karoserije i motora.
Zahvaljujući Mikelotijevoj dizajnerskoj intervenciji, Triumph Herald je imao modernu karoseriju bez izbačenih blatobrana, ali to nije bio jedini njen kvalitet. Osim savremenog i atraktivnog izgleda, Mikeloti je zajedno sa inženjerima osmislio karoseriju na kojoj se svaki panel mogao skinuti uz pomoć nekoliko šrafova.
Ovakva konstrukcija je Triumphu omogućila da Herald predstavi istovremeno kao roudster, kupe, limuzinu sa dvoja vrata, karavan i lako dostavno vozilo. Jednom platformom, Triumph je tako obuhvatio širok spektar tržišta, ponudivši Britaniji i ostatku Evrope lep, inteligentno dizajniran i relativno dostupan automobil.
Pod haubom je isprva bio motor zapremine 948 kubnih centimetara, a nasledili su ga 1,2l motor iz modela Herald 1200 i 12/50, te 1,3l iz verzije 13/60. Skromna snaga Heraldovih motora bila je jedna od zamerki, ali je automobil bio lagan i okretan što je nadomestilo.
U početku, Herald nije bio jeftin u odnosu na konkurenciju. Uprkos dobroj zamisli, prve godine Heralda bile su neuspešne za Triumph koji se već tada mučio da preživi na tržištu. Spas je došao 1961. godine kada Leyland Motors preuzima kompaniju i Herald 1200 izlazi na tržište.
Do kraja proizvodnog veka, fabriku je napustilo preko pola miliona primeraka, a platforma je kasnije korišćena i za model Spitfire, najuspešniji i najpoznatiji Triumphov roudster.
Sasvim očekivano, kolekcionarima je najzanimljiviji upravo Herald bez krova, a naklonost ka ovom automobilu nije zaobišla ni prostore bivše Jugoslavije. Naravno, Heralda je mnogo manje nego Spitfirea, ali s vremena na vreme na oglasne strane naiđe i jedan od njih.
Ovaj Triumph Herald 13/60 iz Petrovca na Mlavi potpuno je restauriran i tom prilikom ofarban u krem boju koja je u savršenom skladu sa tonovima enterijera. Ono što je kod njega zanimljivo je upravo tvrdi krov koji teoretski omogućava ovom Heraldu da se vozi tokom cele godine. U praksi, Herald je ipak vikend auto za kraće gradske vožnje.
Motor od 1,3l jeste bio najsnažniji, ali 1967. godine. Od tada, mnogo se promenilo, ali ne i osećaj kakav ovaj auto daje kad se sedne za volan. Kako nam je vlasnik kazao, auto je restauriran oko godinu dana i vožen je tokom jedne sezone. On je naglasio da Herald jeste bio interesantan je za godine u kojima se pojavio i da je taj šarm zadržao i dalje.
Sama restauracija obuhvatila je i kompletnu mehaniku, što je dovelo i do logističkih problema. Naime, mnogi delovi stizali su iz Velike Britanije, ali je podrška za slanje u Srbiju u jednom trenutku zakazala.
To je vlasnika naterao da traži alternativne rute za vitalne delove mehanike koji su srećom našli svoj put do radionice i automobila kom su bili namenjeni.
Ovaj Triumph Herald jedan je od retkih u Srbiji, ako ne i jedini u potpuno reprezentativnom stanju i kao takav nas podseća da se zanimljivi automobili iz šezdesetih godina još mogu pronaći širom zemlje!
Đorđe Sugaris - Autoslavia
