Fiat 500 – auto koji je svako mogao da ima

„Amerikanci imaju Kleja, a mi imamo mene“ jedna je od čuvenih replika iz kultnog filma Lajanje na zvezde. Prilagođena našoj sferi interesovanja, ona bi mogla da glasi „Italijani imaju Fiat 500, a mi imamo Fiću“.

Naš nacionalni automobilski simbol nastao je na osnovama Fiata 600 i preselio se u balkansku mitologiju, dok je u Italiji taj model prošao relativno nezapaženo u odnosu na 500. Koji je to onda tajni sastojak koji je održao posleratni Fiat 500 u životu praktično do današnjih dana?

Jedan deo odgovora leži u njegovom genijalnom dizajnu. Naime, Fiat 500 je razvijan u godinama neposredno po kraju Drugog svetskog rata, kada je svako motorizovano prevozno sredstvo bilo luksuz, čak i privilegija.

Fiat je uspeo da stvori automobil koji je bio dostupan prosečnoj porodici duž celog Apeninskog poluostrva i Fiat 500 je tako silom prilika postao nacionalno vozilo Italije. Ono što ga je ipak učinilo iskreno voljenim jeste bio njegov dizajn, kako sa tehničke tako i sa estetske strane.

Jedan od najvećih problema u posleratnim godinama bila je nestašica čelika. U ratnim godinama, sva potrošnja istog bila je rezervisana za vojne svrhe,  te je ponovno uspostavljanje masovne civilne proizvodnje bilo izazov čak i za giganta kao što je Fiat.

Srećom, njegovi ingeniozni inženjeri uspeli su da uštede čelik ne samo praveći automobil minijaturnih dimenzija, nego i dizajnerska rešenja. Tako je svaki Fiat 500 imao platneni krov koji je pospešivao ventilaciju tokom toplih letnjih dana i postao najprepoznatljivije obeležje ovog modela. Tokom celog svog proizvodog veka koji je trajao od 1957. do 1975. godine, Fiat 500 je zadržao ovo rešenje, a jedine verzije sa potpuno tvrdim krovom bile su Nuova 500 i modeli iz radionice Karla Abarta.

Sama istorija modela 500 počela je u predratnim godinama, a nastavila se 1949. kada je Topolino ponovo sišao sa proizvodnih traka. Model 500 Nuova se pojavio na leto 1957. i koncepcijski se razlikovao od predratnih modela. Poput Bube, ali u znatno manjem pakovanju, novi Fiat 500 je imao motor iza zadnje, pogonske osovine.

Inicijalno, Nuova 500 je imala motor od 479 kubika, ali je tokom njegove evolucije motor rastao na 499 i 594 cm³, uvek zadržavajući dvocilindričnu konfiguraciju. Sama karoserija se kroz godine takođe menjala, uz suptilne detalje koje su diferencirale različite verzije ovog automobila.

Prvi predstavljeni Fiat 500 nove koncepcije zvao se jednostavno Nuova 500, a nedugo zatim, tu je bio i Nuova 500 Sport sa pomenutim motorom od 499cm³ i maksimalnom brzinom od 105km/h. Originalna Nuova 500 zamenjena je verzijom 500D 1960. godine, a tada je predstavljena i 500 Giardiniera/Furgoncino, lako dostavno vozilo sa više tovarnog prostora.

Verzija 500F iz 1965. donela je veliku karoserističku promenu: vrata koja se nisu otvarala „na kontru“ već konvencionalno, a 1967. Fiat predstavlja 500L, luksuznu verziju koja je imala više hroma i manje skromnu opremu. Poslednji Fiat 500 bio je 500R odnosno Rinnovata, proizvođen od 1971. do 1976. godine. U njemu se našao motor iz Fiata 126 zapremine 594cm³ i prodavao se uz naslednika dve godine dok konačno nije povučen iz prodaje.

Renesansa Fiatove 500 siluete dogodila se 2007. na pedesetu godišnjicu predstavljanja originalnog Fiata 500 Nuova. Šarm Fiata 500 tako je doveden u 21. vek, ali originalni model nikada zaista nije izlazio iz mode. Kroz filmove, spotove, razglednice i druge suvenire, Fiat 500 je postao i ostao deo moderne italijanske ikonografije i najprepoznatljiviji je oldtajmer koji dolazi iz te zemlje.

Potpuno razumljivo, Fiat 500 je na ovim prostorima u senci Fiće, ali se na našim oglasima često pojave primerci koji u najvećem broju slučajeva dolaze iz uvoza. Jedan od njih je ovaj Fiat 500L u strastvenoj crvenoj – nacionalnoj boji Italije.

Pomenuti Fiat 500 Lusso imao je specifične detalje poput branika, enterijera u imitaciji kože, te redizajnirane kontrolne table. Svi ti detalji su na svom mestu na ovom primerku, što ga na prvi pogled čini automobilom u originalnom stanju.

Vlasnik navodi da je ovaj Fiat 500 restauriran, što objašnjava svežu crvenu boju karoserije i enterijer bez ijedne mane, ali i navedenu kilometražu od 65.000km. Ono što ovog Fiata čini sjajnim klasikom jesu jednostavna mehanika, te mali troškovi održavanja i činjenica da je on odlična osnova kojoj ne treba nikakav rad osim redovne brige.

Ipak, emotivna komponenta je mnogo veća od svih racionalnih argumenata. U svakom trenutku, sa svakim kilometrom koji pređete, vozićete automobil koji vas čini srećnim i mami osmehe na lica drugih ljudi na ulici, bez obzira na to što je u njemu iskreno teško nositi se sa svakodnevnim saobraćajem. Na kraju krajeva, nije sve u snazi i brzini, jer tajna komponenta uživanja u vožnji može da se krije i u šarmu.

Đorđe Sugaris - Autoslavia