Alfa Romeo 33 - zašto ima detelinu s četiri lista

Istorija kompanije Alfa Romeo poznaje oznaku 33 iz možda i najkultnijih poduhvata u vidu Tipo 33/2 i 33/3 Daytona, Le Mans, Sebring i drugih trkačkih varijacija, Tipo 33 Stradale kao verovatno najlepše Alfe i jednog od najlepših drumskih automobila ikad, ali i različitih dizajnerskih iteracija najpoznatijih dizajn studija.

Za neke možda neočekivano, ali povratak oznake 33 desio se 1983. godine putem malog fabričkog hečbeka ove kompanije koji je kroz dve serije od kojih je prvi imao i jedan restajling 1986. godine, pravljen sve do 1995. godine.

Tehnički i u praksi je ovo zapravo bila evolucija prethodnika Alfasud čiju su osnovu uz određene mehaničke modifikacije upotrebili za ovaj veoma uspešni model koji je prodat u preko milion primeraka.

Izvorni model sa fabričkom oznakom Typo 905 svetu je te 1983. predstavio hečbek sa petora vrata, dok su karavan inicijalno nazvan Giardinetta, a kasnije Sportwagon i verzija sa pogonom na sva četiri točka predstavljeni već naredne godine. Iza dizajna hečbeka stao je Ermanno Cressoni iz internog Centro Stile Alfa Romeo studija, dok je za karavan zaslužna čuvena Pinifarina.

Tridesettrojka je ubrzo postala cenjena za svoje spretno upravljanje i moćne bokser motore, ali je takođe bila na lošem glasu zbog nepouzdane elektronike i sklonosti ka koroziji što je u to vreme bila odlika velikog broja italijanskih vozila. Trebalo bi spomenuti da je ovaj model ujedno doneo i brojne inovacije za ovaj brend kao što su instrumenti table koji se pomeraju zajedno sa uspravno pomerivim volanom ili nizak nivo koeficijenta otora vazduha od 0.36.

Što se tiče motora, premijerno su predstavljeni 1.3 i 1.5 Quadrifoglio Oro (odnosno zlatna detelina). Oba motora su bili SOHC bokseri hranjeni putem karburatora sa duplim prigušivačem koji su zajedno sa petostepenim menjačem preuzeti sa Alfasuda.

Verzija sa 1.350 cc razvijala je 76 konja na 6.000 obrtaja dok je ona snažnija sa 1.490 kubika donela 85 konjskih snaga na 5.800 obrtaja. Za razliku od Alfasuda, peta brzina je ovde predstavljala overdrive opciju koja je najveću postignu brzinu u četvrtom stepenu prenosa samo oslobađala vožnje u visokim obrtajima.

Opcija sa pogonom na sva četiri točka 33 1.5 4x4 sklapana je u Torinu od strane Pininfarine i predstavljala je klasičan pogon na prednje točkove uz mogućnost manuelnog prelaska na 4x4 koristeći ručicu ispred menjača. Ova verzija je bila i vizuelno prepoznatljiva po farbi u dve boje, metalik crvena ili srebrna odvojena od crnog donjeg dela putem duplih tankih linija, dok je maska pratila boju karoserije.

Ovakve kombinacije važile su i za QO verziju koja je nosila srebrnu masku, farbu u dve nijanse, metalik boja gore odvojena od tamno braon donjeg dela koristeći smređu traku, a tu su bili i prozirni prednji migavci. I enterijer se razlikovao od standardne verzije pa su sedišta dobila kominaciju izgleda kože i platna, a volan i ručica menjača drvene detalje.

Još jedan prestižni primerak Quadrifoglio oznake bio je onaj sa zelenom detelinom sa četiri lista iliti čuveni Quadrifoglio Verde. Iako ni taj detalj koji po sujeverju donosi sreću nije pomogao boljkama ovog modela, jeste isprva doneo 1.5L bokser sa 105 konja sa Alfe Sprint QV koji je po fabričkim podacima dostizao konačnu brzinu od 185 km/h.

Ovaj QV je bio prepoznatljiv po specifičnoj maski hladnjaka, dodatnim plastičnim spojlerima ispod oba branika u boji karoserije, bočnim trepnama i sivim aluminijumskim felnama sa karakterističnim dizajnom od 8 rupa i niskoprofilnim gumama.

Boje su ovaj put bile rezervisane za Alfa crvenu ili metalik sivu, dok su sedišta unutar kabine dobila crnu kožu i sivo platno, kao i volan obložen kožom.

Nakon fejslifta 1986. godine unapređena je i QV verzija pre svega sa 1.712 cc motorom snage 118 konja i to pojačavanjem zapremine i snage prethodnog 1.5L motora. Da bi se lakše borio sa većom snagom, QV je opremljen ventilirajućim prednjim disk kočnicama, dok je izgled ostao na bazi prethodnog uz gubitak središnje sive linije.

S druge strane, QV je dobio nove felne, odbojnike vazduha na prednjih prozorima, izražajnije trepne i spojler na poklopcu prtljažnika. Kao i do sada, ne treba zaboraviti promene na enterijeru koji je u ovom slučaju takođe imao volan obložen kožom, crvene tepihe i sportska sediša u kombinaciji imitacije kože i platna dizajna šahovske table u sivoj, crnoj i crvenoj boji.

Prethodni pasus je sjajna uvertira za primerak Alfa Romeo 33 Quadrifoglio Verde koji smo pronašli skrivenog među našim oglasima. Ova retka Alfa, posebno za naše podneblje spakovana je sa 1.7L 8v agregatom sa duplim Weber karburatorima i po rečima vlasnika, nalazi se u veoma očuvanom stanju. Ovaj auto nosi i najjaču opremu za to vreme koja podrazumeva centralnu bravu, podešavanje volana po visini, spojlere sa rubovima, elektropodizače, itd.

Limarijski je dobra, odnosno nema truleži, motor je odličan, ne dimi i ne troši ulje, lako pali po bilo kojim uslovima i vuče odlično. Vlasnik takođe navodi da uz auto idu dva seta točkova, ovaj koji je na njoj sa originalnim 14" Speedline felnama, a tu su i 15" Canonice petokrake poznatije po modelu 75. Budući vlasnik i kupac može uz automobil da računa i na još jedan kompletan motor i menjač koji su u odličnom stanju, kao i još dosta delova koje je prodavac tokom godina skupljao za rezervu.

Uz opasku da je automobil koristio kao hobi auto i da će naredni vlasnik svakako biti neko od strane ljubitelja ove marke koji će ga voziti vikendima i na susrete klasičnih vozila, novom vlasniku želimo srećnu kupovinu!

Miloš Nikodijević - Autoslavia