Fiat 127 – kako je nastao jedan od najlepših superminija

Pre nego što je saobraćajna nesreća te 1969. godine ugasila njegov mladi život, italijanski dizajner Pio Manzù ostavio je jako puno svetu industrijskog dizajna.

Kao sin proslavljenog skulptora Giacomo Manzùa, Pio je od malih nogu bio opredeljen da svoj nasleđeni talenat upotrebi na najbolji način.

Neprolazni primerci industrijskog dizajna ovekovečeni u Cronotime stonom satu, Alias Manzù stolici ili Parentesi lampi bili su samo deo njegovog opusa koji se danas, pedeset godina kasnije, i dalje uspešno proizvodi i prodaje.

Poslednje dve godine života odomaćile su ga u kompaniji Fiat gde je nakon City Taxi koncepta i Autobianchi Coupéa, kreirao jedan od najlepših superminija - Fiat 127!

Ovi mali stilizovani četvorotočkaši specifični za Apeninsko poluostrvo su bili ključni faktor u širenju automobila do narodnih masa, dok su njihovi potomci danas nezaobilazne saobraćajne uzdanice svake prestonice koja drži do stila.

Najbolji automobil Evrope

Poput njegovog dizajnera, Fiat 127 je takođe za malo vremena postigao jako puno jer je od trenutka njegovog lansiranja 1971. prošlo tek godinu dana do trenutka kada krunisan titulom najboljeg automobila starog kontinenta.

Tome u prilog išla je i više nego odlična prodaja te je već nakon tri godine izrade, Fiat prijavio milioniti proizvedeni primerak. Prva i svakako najlepša serija vizuelno je degradirana putem serije 2 i 3 ovog modela, ali to nije zaustavilo proizvodni proces sve do 1983. godine kada ga je odmenio Fiat Uno.

Kupcima je u aprilu te 1971. godine inicijalno ponuđena verzija Saloon sa dvoja vrata dok je godinu dana kasnije stigla najpopularnija opcija, hečbek sa troja vrata gde je na bazi iste karoserije poklopac prtljažnika spojen sa zadnjim staklom.

Tehnička rešenja oslanjala su se na spreda poprečno postavljen OHV agregat zapremine 903 kubika, nasleđen od prethodnih generacija Fiatovih modela. Ova varijanta sa menjačem prikačenim odmah iza motora oprobana je 1964. godine u Autobianchi Primuli i nešto kasnije u modelima iz 1969. godine, A112 i A111. Još jedan inovativni faktor ticao se početku brige o bezbednosti gde se vodilo računa o zonama gužvanja automobila pri sudarima kako bi putnik ostao što zaštićeniji.

Samo pohvale

Reči hvale ni tu ne prestaju jer je ovaj supermini osamdeset posto korisne površine njegove osnove sačuvao za putnike i prtljag! Takođe, na tržište je stigao pre modela sa kojima je mogao da se poredi poput Renoa 5, Forda Fieste, Volkswagena Polo, itd. Prva serija ovog automobila promenila se veoma malo tako što su Saloon verzije bile dostupne u Standard i Deluxe opremi, dok je 1975. stigla i Specijal varijanta sa restilizovanom prednjom maskom i nekim detaljima u enterijeru. 

Iako ih je napravljeno puno, godine i lošija limarija solidno su ih istrebili sa ovdašnjih ulica. Ali, pojedini primerci se i dalje sreću, kao što je slučaj sa jednim koji se prodaje putem našeg sajta.

Radi se o komadu napravljenom 1976. godine koji je do danas na satu upisao 76.000 kilometara. Ovaj Fiat je kupljen nov u Srbiji, a sadašnji vlasnik kaže da je auto restauriran profesionalno i da je tek registrovan.

Fotografije dokumentuju da se zaista radi o dobrom Fiatu 127 gde je enterijer skoro savršen, dok o spoljašnjosti možemo da diskutujemo. Pre svega, sa ove distance se nadamo da je restauracija zaista obavljena kvalitetno, s tim što odabir boje i felni nikako ne odgovara ovom mališanu.

Ovakva farba nije postojala u Fiatovom fabričkom katalogu i osetno ne ide uz ovaj model, ali ako vam to ne smeta, felne su makar lako zamenljive u originalne ili neke iz adevkatnog perioda.

Miloš Nikodijević - Autoslavia