Karmann Ghia – oldtajmer kakav se retko viđa
Posleratna linija progresa rasla je strmoglavo, a kako i ne bi kad se skoro sve podizalo od nule. Život se vraćao ne samo u normalu, nego je nakon rata značio mnogo više te je mesta za ugađanje bilo na pretek. Tako je potpuno prirodno bilo da konačno dođe i do primene ideje u kojoj svaki čovek može i treba da ima automobil.
Auto svako treba da ima
Ključnu ulogu u tome odigrali su pre svega Volkswagenovi modeli Type 1 i Type 2, odnosno Buba čija proizvodnja je nastavljena odmah nakon rata, kao i T1 kombi koji se pojavio početkom 1950. godine.
Buba je bila prvi pravi people carrier ali je bila ograničena putničkim i prtljažnim prostorom te je tu uskočio kombi i omogućio prevoz većih porodica, radnika, a u različitim verizijama i prevoz tovara.
Ubrzo međutim, to nije bilo dovoljno te se pojavila potreba za automobilom koji nudi nešto prefinjeniji izgled. Čelnici kompanije VW su tada početkom pedesetih kategorički odbijali predložene koncepte koji ne bi imali bolje performanse od Bube, a sa lepšim izgledom pravdali višu cenu.
Kako su Italijani “slomili” Nemce
Međutim, nemački konzervativizam je morao da popusti pred italijanskim stilom i pred rastućom potrebom tržišta za prestižnijim automobilima na koje VW u tom trenutku nije imao odgovor.
Luiđi "Điđi" Segre, tadašnji dizajner torinske Ghie bio je posvećen širenju međunarodne reputiacije ove karoserističke i dizajnerske kuće, dok je Vilhelm Karman tada preuzeo porodični posao istoimene firme koja je već sarađivala sa VW-om na izradi Bube kabrio.
Njih dvojica su se upoznali na nekoj od automobilskih sajamskih izložbi i vrlo brzo prionuli na rad. Điđi je pribavio jednu Bubu čija osnova je poslužila da tokom narednih pet meseci kreira prvi prototip narednog modela.
Kada je ugledao prototip, Vilhelm je odmah poželeo da proizvodi taj automobil, te je zajedno sa Điđijem pomenuti koncept doveo do rešenja pogodnog za predstavljanje čelnicima Volkswagena.
Od Bube je sve počelo
Te 1953. godine tadašnji direktor VW-a Hajnrih Nordhof dao je zeleno svetlo za proizvodnju automobila sa značkom ove kompanije i internom oznakom Type 14. To se i desilo 1955. kada je auto predstavljen i sve do 1974. godine napravljeno je preko 360.000 kupea i nešto preko 80.000 kabrioleta koji se prodavao od 1957.
Svaki od tih modela nosio je skromnu ali proverenu Bubinu mehaniku kao i tradicionalne Wagenove vazdušare zapremine od 1.2 do 1.6L. To i nije dalo neke posebne performanse ovom automobilu čiji izgled je to možda govorio, ali ujedno VW Karmann Ghia nije ni reklamiran kao pravi sportista, već kao 2+2 kupe/kabrio.
Od imena Karmann Ghia danas više nema ničeg osim fabrike u nemačkom Osnabriku u kojoj se i dalje obavljaju neki od finalnih sklapanja nekolicine aktuelnih modela Škode, Poršea i Volkswagena. Međutim, ostaju sećanja na kultnu liniju Type 14 modela koja evociramo putem i primeraka ovog automobila koji i dalje žive.
Deset godina do starog izgleda
Jedan od njih nalazi se među našim oglasima i to u potpunosti obnovljen kupe. U razgovoru sa prodavcem saznali smo da se auto u njegovom vlasništvu nalazi jedanaest godina, dok je čitavu deceniju trajala restauracija.
Kad ga je kupio, automobil nije ličio na Karmann Ghiu koliko je bio truo, te je bilo jako teško uraditi auto, posebno što je i delove nabavljao iz Nemačke, Amerike, Belgije i Engleske da bi svaki deo bio originalan, uključujući i farbu.
Nakon završetka restauracije odlučio je da će prodati automobil, jer ukoliko poželi da ga makar jednom registruje i provoza neko vreme, od prodaje sigurno nema ništa. Ovako, Karmann Ghia ne napušta garažu dok se ne pojavi novi vlasnik.
Miloš Nikodijević - Autoslavia
