Opel GT - Američki san na evropski način

Kao država neumerene potrošnje i ogromnog prosperiteta nakon Drugog svetskog rata, Sjedinjene Američke Države su od pedesetih godina bile najsnažnije svetsko tržište automobila.

Evropski proizvođači su bili prisutni, ali je Detroit bez sumnje bio taj koji je vukao konce na celom kontinentu.

Ogroman i snažan V8 motor predstavljao je standard na tom tržištu, a šezdesete godine su donele nezapamćenu trku za performansama u obliku "muscle" automobila.

U to vreme, Chevrolet Corvette je balansirao između neotesanog automobila koji je snagu koristio da ide isključivo u pravoj liniji i evropskog sportskog kupea čija je sposobnost skretanja bila znatno veća.

Glavni adut Corvette bio je cena, nekad osetno niža od evropskih rivala.

Kako se dodvoriti Evropljanima

Iz potpuno razumljivih razloga, taj legendarni automobil postao je otelotvorenje američkog sna, a evropski ogranak General Motorsa imao je sjajnu ideju kako da ga približi skromnijoj filozofiji sa druge strane okeana.

Pod uticajem Corvette C3 koja se u SAD pojavila 1967. godine, Opel je 1968. godine u manjem pakovanju predstavio model GT.

Bio je to sportski kupe sa tada aktuelnim profilom flašice Koka-Kole, farovima koji su iskakali iz karoserije i četiri stop svetla.

Sva tri elementa bila su obeležje Chevroletovog dvoseda, ali je Opel GT uprkos tome zadržao jedinstven evropski šmek.

Takođe, u skladu sa matičnim tržištem, Opel GT je dobio znatno manje motore. Naime, pod haubom su se mogli pronaći 1,1-litarski četvorocilindarski motor, te još jedan zapremine 1,9l koji je danas zanimljiviji kolekcionarima i zaljubljenicima u ovaj automobil.

Od 1968. do 1973. godine, ukupno je prodato malo preko 100,000 ovih automobila. Interesantno, u početku su oni bili sklapani ručno, da bi tek kasnije na njih bili primenjeni moderni principi sklapanja.

Bez volana na desnoj strani

Takođe, ono što Opel GT čini jedinstvenim je činjenica da nije imao svoju britansku Vauxhall verziju, ali je zato prodavan u SAD kroz Buickovu mrežu dilera. Očekivano, na američkom tržištu nije postigao veliki uspeh, ali je u Evropi uživao kultni status dugo po prestanku proizvodnje.

Popularnost Opela GT leži u tome što je jednostavan automobil uprkos svom nesumnjivo atraktivnom izgledu.

Tako, farovi se otvaraju ručno, sistemom poluge, a nezanemarljiv broj delova paše sa drugih Opelovih automobila iz perioda. Naravno, to ne podrazumeva stvari kao što su branik, klip, amortizeri, brava za vrata, silen blok, senzor radilice, šolja amortizera, letva volana, remenica, lajsne za vrata, remenica radilice, retrovizor, rezervoar za gorivo, set kvacila, osovina, glava motora, stop svetla, pumpa, kugla, ventil, lezaj...

Navedeno čini Opel GT jednostavnim i pristupačnim za održavanje i servisiranje, što je još jedan od faktora njegove privlačnosti danas.

Izgled koji mami

Sa druge strane, zbog svog izgleda Opel GT je mamio mnoge da mu povećaju performanse, što je slučaj sa jednim restauriranim primerkom iz Sremske Kamenice.

Vlasnik ovog automobila se restauracijama bavi već decenijama, i svoj automobil iz mladosti je restaurirao i modifikovao praktično od nule.

Opel GT mu je bio druga velika ljubav, odmah posle Fiće. Dugo je stajao i čekao svoj red, a restauracija je bila dugotrajna i temeljna.

U vreme dok pomama za oldtajmerima nije postojala u ovom obliku, on je odlučio da automobil svoje mladosti uz restauraciju i modifikuje. Pre preko deset godina, radovi su privedeni kraju, a posle mnogo godina, on je odlučio da automobil ipak proda.

Pod haubom ovog Opela GT sada 2.4l motor sa direktnim ubrizgavanjem iz Opel Omege 163 konjske snage uparen sa Gertrag menjačem od pet brzina koji prenosi snagu na zadnje točkove.

Jači nego što je bio

Zajedno sa povećanom snagom, tokom restauracije je brinuto i o bezbednosti. Tako su prednji diskovi ventilirajući od 300mm sa Opel Omege, dok su zadnje doboše odmenili diskovi sa Astre G.

I spoljašnji izgled je pretrpeo određene promene, te su rubovi šireni da prime BBS RS felne sa prednjim gumama dimenzije 205/45-16 i zadnjim u veličini 245/60-16. Zatim, tu je troslojni lak u tzv. Candy Apple Red finišu, vrlo popularnom na američkim automobilima iz sličnog perioda.

Duple izduvne cevi nisu samo ukrasne – naime, izduvni sistem se sastoji od dva odvojena lonca i posebno je pravljen za ovaj automobil.

Za razliku od pomalo spartanskog enterijera Opela GT koji je najčešće bio crn, unutrašnjost ovog primerka tapacirana je u kombinaciju bordo i krem boje.

U tom procesu, i tabla je presvučna u ovu kombinaciju, što nije bio slučaj na fabričkim enterijerima. Sedišta su zadržala originalnu formu, a oplemenjena su perforiranim središnjim delom.

Povećana snaga, izmenjeno vešanje i kočnice značajno menjaju dinamiku vožnje ovog automobila. Njegov vlasnik je naglasio da je fabrički Opel GT imao oko 90 konjskih snaga, te je promena na preko 160 konja i više nego osetna u vožnji.

Današnji trendovi u svetu oldtajmera diktiraju originalnost pre svega, ali poznajući druge projekte vlasnika ovog automobila, sa sigurnošću možemo da kažemo da je ova restauracija i modifikacija izvršena po izuzetno visokim standardima.

Đorđe Sugaris - Autoslavia