Zašto i kako se dešavaju nezgode motociklista bez kontakta sa drugim vozilom?

Dragi čitaoci, motociklisti, bajkeri, putnici, avanturisti, skuteristi, dostavljači, želimo vam srećan početak sezone na omiljenim dvotočkašima. 

Naši dvotočkaši pored pređene kilometraže na instrumentima, beleže i fenomalne slike koje se pamte. Da bi motociklizam bio skup samo lepih osećanja, moramo da brinemo i o bezbednosti. Tokom prethodnih sezona pisali smo o zaštitnoj opremi, tehnikama upravljanja, pa ćemo i ovu sezonu otvoriti tekstom koji se tiče bezbednosti. Zato što smatramo da je bezbednost primarna.

U ovom tekstu pisaćemo o specifičnoj saobraćajnoj nezgodi u kojoj učestvuje ne mali broj vozača dvotočkaša, svake sezone. Govorimo o saobraćajnoj nezgodi gde je motociklista jedini učesnik. 

Kakve su to nezgode?

To su nezgode gde je motociklista izgubio kontrolu nad sopstvenim motociklom. Bez uticaja ili kontakta sa drugim učesnikom u saobraćaju. Obično na brzim deonicama i otvorenom putu.

Kada je reč o saobraćajnim nezgodama obično se govori o odnosu motociklista i vozača automobila. Oduzimanje prvenstva prolaza, nekorišćenje pokazivača pravca, itd. Sada skrećemo pažnju na nas motocikliste.

Šta kaže statistika po pitanju nezgoda gde je učestvovao samo motociklista?

Kaže da ovakve nezgode imaju značajan udeo u ukupnom broju nezgoda. Zastanite na trenutak i pažljivo pročitajte:

U Nemačkoj, tokom 2019. godine, od svih nezgoda motociklista koje su se završile fatalnim ishodom, čak 27% procenata bile su nezgode u kojima je učestvovao samo motociklista.

IZVOR: Izveštaj DEKRE

U Austriji, tokom 2020. godine, od svih registrovanih nezgoda, čak 36% otpada na one gde je učestvovao samo motociklista.

IZVOR: Studija Evropske komisije za bezbednost saobraćaja

Nažalost, o ovom tipu nezgode nemamo podatke koje se tiču Srbije, ali bez obzira na to, moramo biti svesni činjenice da su ovakve nezgode češće nego što mislimo.

Sada je pitanje, šta se desilo pa je motociklista izgubio kontrolu? Navešćemo konkretne primere propusta koji dovode do nezgode.

Gubitak kontrole u krivini

Govorimo o situaciji kada motociklista ne uspe da savlada krivinu. Narodski rečeno, “ispravio krivinu”. Ne zbog ovog ili onog razloga, već isključivo zbog manjka veštine upravljanja motociklom i loše tehnike. Da opišemo malo detaljnije:

Motociklista se kreće brzinom pri kojoj je imao sasvim dovoljno vremena i prostora za nagib da bi savladao krivinu. Ako ste gledali nekada takve padove na snimcima (a ima ih puno), prosto se zapitate, zašto nije još malo oborio motocikl i prošao. Umesto toga, motocikista se “zaledio” i samo nastavio pravo. To se zove panika i fiksacija “mete”. Do toga ga je dovela:

-   Loša pozicija motocikla u saobraćajnoj traci pred krivinu i priprema motocikla (smanjivanje brzine). 

-   Nedovoljna veština upravljanja, odnosno nepoznavanje tehnike kontraupravljanja.

-   Loša tehnika vođenja motocikla pogledom.

Sva tri faktora mogu da budu zasebna tema. Objasnićemo samo ukratko:

Motocikl treba da se pripremi pred ulazak u krivinu. Smanjiti gas, završiti kočenje, odnosno smanjiti brzinu pred krivinu. Motocikl vodite spoljnim delom kolovozne trake kako bi omogućili sebi preglednost kroz krivinu i otvorili prostor za prolazak.

Glavu, odnosno pogled, usmerevamo ka izlazu iz krivine. ZLATNO PRAVILO, motocikl ide tamo gde gledate.

O tehnici kontraupravljanja smo pisali o zasebnom tekstu (Klikni ovde). Dajemo komandu motociklu za skretanje, motocikl se naginje, pogled držimo tamo gde želimo da idemo.

U ovom slučaju, kobno je fiksirati pogled na stub, bankinu ili drugu prepreku pored puta jer ćemo tu i otići, umesto kroz krivinu.

Gubitak kontrole pri kočenju

Kočenje je kao i skretanje krucijalna veština koju motocikl ne oprašta. Većina ljudi je ovo naučila još iz klinačkih dana dok su vozili bicikl. Stariji su neretko govorili pazite se prednje kočnice, pašćete... 

Ipak, kada je motocikl u pitanju, najveći deo posla zaustavljanja motocikla obavlja prednja kočnica. Zato je ključno da utreniramo ruku i glavu da bi kočenje bilo perfektno dozirano i maksimalno iskorišćeno.

Razlog pada pri kočenju leži u gore napisanom. Kada se pretera sa kočionom silom dolazi do gubitka trakcije, odnosno točak proklizava i dok ste trepnuli gotovo je sa vožnjom. Svidelo se to nama ili ne, polazimo od toga da veština kočenja nije dovoljno razvijena. Kočimo preslabo ili prejako. U napadu panike, ako smo loše procenili krivinu ili uvideli nešto, zgrabili smo kočnicu sa četiri prsta i blokirali točak. To dovodi do pada.

Nije samo prednja kočnica netolerantna na neznanje. Blokiranje zadnjeg točka kočnicom dovodi do toga da rep motocikla „beži“ u stranu. Kada se kočnica pusti, zadnja guma ponovo dobija trakciju i nasilno „hvata“ podlogu. Tada će se motocikl nasilno vratiti u „osu“ i bukvalno „šutniti“ vozača sa sedišta. To je pad koji se zove „high side“ i smatra se jednim od težih.

Šta vam savetujemo? Vežbajte kočenje na poligonu dok ne postane refleksno. Dozirajte kočnicu sa dva prsta, kočite istovremeno PREDNJOM i ZADNJOM kočnicom. Kočioni sistem treba da vam bude servisiran i ispravan, gume u dobrom stanju napumpane na propisani pritisak.

Na putu kočenje trebe da se vrši i završi pre krivine. Tako je najbezbednije. Ukoliko se „preigrate“, moguće je kočiti čak i do temena krivine, a takvo kočenje je izuzetno-izuzetno rizično. Tu čak i najbolji vozači u svetskom šampionu omanu. O „običnim“ ljudima na javnom putu da i ne govorimo. Mada, ako ipak mora da se koči u krivini, probajte da „vučete“ zadnju kočnicu koja će spustiti motocikl i stabilizovati ga.

ABS i Cornering ABS (ABS koji funkcioniše i kada je motor u nagibu) u velikoj meri pomažu. Upamtite, elektronika ne može da nadomesti manjak veštine u tolikoj meri. Ona pomaže vozaču, ne zamenjuje ga.

Agresivna, egoistična i takmičarska vožnja

Voziti na neprimeren način, gde nije vreme ni mesto često dovede u situaciju da takva vožnja/ponašanje prevaziđe veštinu motocikliste. Što nas vraća na prve dve stavke u tekstu -  izletanje iz krivine ili pad pri kočenju. 

Vožnja pod uticajem alkohola ili opijata

Treba li da objašnjavamo? Sesti u takvom stanju na motocikl je gotovo pa samoubistvo. 

Motocikl zahteva visok nivo koordinacije, veštine i izoštrena čula da bi se vozio. Sve na šta alkohol negativno utiče.  

Iznenadne pojave na putu

Svašta se može sresti na putu. Pesak, blato, otpale stvari i teret iz vozila, rupe, pokvareno vozilo, itd. Toga je uvek bilo i biće. 

Problem nastaje kada se prepreke iznenada pojave ispred nas. Kada motociklista ne uoči na vreme prepreku time drastično sam sebi oduzme vreme za reakciju. 

Nije redak slučaj da motociklista gleda na put ispred prednjeg točka ili tek petnestak metara ispred sebe. Nedovoljno rastojanje od drugih vozila takođe utiče na to da ne vidimo šta se dešava ispred nas, odnosno ispred tog vozila. Tako i položaj motocikla u saobraćajnoj traci treba da bude takav da nam omogući što više vidljivosti. Šta možemo da vam savetujemo?

Podignite glavu dok vozite motocikl, a pogled nek vam bude usmeren daleko niz put. Kao da ste na osmatračnici i gledate horizont. Imajte ovo na umu i dok vozite podsećajte sebe da praktikujete ovaj savet dok ne postane automatizovan.

Foto: Shutterstock.com