Kako se čita saobraćaj sa motocikla?

Svaki motociklista koji želi da prođe bez nevolja u saobraćaju, treba da ima „super moć.“ Mora da predviđa budućnost u kratkim intervalima kako bi predvideo postupke drugih učesnika u saobraćaju. Šalu na stranu... Mada u svakoj šali ima pola istine.

U ovom tekstu, biće reči o tome kako se „čita“ i predviđa saobraćaj oko nas.

Nema bezbednosti bez strategije

Ni jedan vozač, bilo automobila, kombija ili kamiona ne sme biti za volanom, a ujedno odsutan iz saobraćaja. Motociklista, pogotovo.

Ne želimo da potcenjujemo ostale vozače. Svi smo podjednako odgovorni i bitni. Motocikliste ističemo zato što, za razliku od ostalih vozača, nemaju oko sebe karoseriju, pojas, vazdušne jastuke i ostale elemente pasivne i aktivne bezbednosti. Ono što je za auto materijalna šteta, to je za motociklistu teška telesna povreda. Odsutnost na motociklu je pre ili kasnije, veoma loš ishod.

Šta motociklista treba da poseduje da bi rizik smanjio na minimum? Tri stvari:

• Veštinu upravljanja motociklom
• Putnu strategiju, odnosno veštinu čitanja saobraćaja
• Neprikosnovenu disciplinu

Te tri pomenute tačke, ključne su za sačuvati živu glavu. One su kao aktivne mere zaštite koje sprečavaju da dođe do nesreće. Zaštitna oprema je poput pasivne mere zaštite koja služi da monimizira povrede kada motociklista više ne kontroliše situaciju.

Spoj veština i zaštitne opreme je jedini ispravan put

Sve tri veštine gore pomenute, zajedno sa zaštitnom opremom jednako su bitne. Zato ih nismo rangirali. Da ovo ne bi bilo olako shvaćeno ili odbačeno od strane veštih motociklista moramo da napišemo koju reč više.

Recimo da postoji neki motociklista koji se ističe odličnom veštinom upravljanja. On ili ona, izuzetno istančano i precizno kontrolišu motocikl. Koče silovito i kontrolisano, krivine prolaze sa mnogo samopouzdanja dok nogostup struže asfalt. Od svih drugara, ta osoba je najbolja na bilo kom motociklu. Ipak, nesreće se dešavaju i najboljima. Jedna je stvar voziti brzo i proći kroz krivinu idealnom putanjom, za to je potrebna veština upravljanja motociklom. Druga stvar je kada ispred krivine u tom trenutku iz njive izlazi traktor sa prikolicom. Pre nego što okrivimo traktoristu koji je oduzeo prednost motociklisti... Zapitajmo se šta motociklista ima od toga što je imao prvenstvno prolaza? Ništa osim posledica. Upao je u šah mat poziciju.

Na isti način kao što se mačka uzda u brzinu i refleks a nastrada zbog loše odluke i procene.

Veština upravljanja motocikla jeste bitna, ali nije dovoljna sama po sebi.

Zato je moraju pratiti ostale veštine kao što je „čitanje saobraćaja“.

Šta je čitanje saobraćaja?

To je veština koja nam omogućava da predvidimo naredne korake ostalih učesnika u saobraćaju. Predviđanje nije veštičarenje ili nadprirodni dar, niti je potrebno biti prorok.

Predviđanje se vrši tako što je motociklista prvenstveno prisutan u saobraćaju. Ne misli na posao i probleme. Nije potrešen i ljut. Potrebna je čista glava koja osmatra celokupan saobraćaj oko sebe. Sa ciljem da se uoče neke tipične situacije ili neuobičajne pojave u tipičnim situacijama.

Na osnovu pojedinih uočenih detalja ili ponašanja, motociklista može da predvidi ili prepozna rizik.

Naravno, saobraćaj je izuzetno kompleksan i u njemu postoji mali milion situacija. U ovom tekstu sve i da možemo ne bi mogli da napišemo svaku moguću situaciju, a i ko bi to zapamtio... Umesto toga, navešćemo vam neke primere nakon kojih ćete shvatiti princip i logiku čitanja saobraćaja. Kada naučite kako da „sklapate kockice“ u glavi, sami ćete povezivati ono što vidite.

Primer prvi – Predvideti otvaranje vrata

Zamislimo situaciju gde se krećemo ulicom gde su automobili parkirani uzdužno uz kolovoz. Slično je i ako se krećemo u koloni automobila gde se automobilista ispred nas ili 10-20 metara dalje zaustavlja pored apoteke ili pekare. Veština predviđanja saobraćaja treba da nam upali alarm da su velike šanse da će vam neko iz automobila otvoriti vrata ispred motocikla.

Šta radimo?

Tamo gde su parkirani automobili, pravimo otklon od istih od 1.5m. Prsti su nam spremni na kočnici za reakciju.
U slučaju automobila koji staje na kolovozu pored pekare, vrlo je moguće da će neko od putnika napustiti vozilo radi kupovine. Zato takvo vozilo ne obilazimo sa desne strane, krećemo da kočimo i spremamo se kao da znamo da će neko u tom trenutku otvoriti vrata. Ukoliko se to ne desi, toliko bolje. Dajemo vremena sebi za reakciju, ali i drugome da nas uoči.

Primer drugi – ulica sa dve trake u istom smeru

Sada imamo situaciju da se krećemo ulicom sa dve trake u istom smeru. Ispred nas je nekoliko vozila.

Šta radi motociklista? Drži odstojanje od vozila ispred sebe i prati šta se dešava sa nekoliko vozila ispred. Što vam dalje seže pogled, to imate više informacija. Vidite da vozilo koje udaljeno od vas koči. Čak iako vi ne vidite razlog kočenja tog vozila, ne znači da razlog ne postoji.

Šta radi motociklista? Ne daje gas i ne obilazii to vozilo dok se ne uveri u situaciju! Zato što vozilo možda koči da propusti pešaka, možda neko dete pretrčava, možda je pas u pitanju, možda koči da propusti vozilo koje se uključuje. U takvim situacijama se često dogodi da vozilo u desnoj traci koči da propusti pešaka ali vozilo u levoj traci ne staje. Karambol.

Najgora stvar koju možete da radite jeste da vozite na malom odstojanju  od vozila ispred. Time ste sebi skratili vreme potrebno za reakciju i vidokrug.

Primer treći – koje vozilo se uključuje u saobraćaj?

Ako su pored puta parkirana vozila. Kako znamo koje vozilo će se uključiti? Pre svega kada prolazimo kroz takvo okruženje, znamo da je to mogući scenario. Pravimo otklon od vrata vozila. Gledamo da li je na nekom vozilu uključena signalizacija. Takođe gledamo i prednje točkove vozila.

Ako su točkovi namotani ka kolovozu, vrlo je moguće da se to vozilo sprema svakog sekunda da se uključi. Da li vas je vozač video ili ne, nije bitno jer vozač motocikla na to ne može da utiče. No, može da uoči uključena poziciona svetla na automobilu i točak koji je namotan ka putu. To je znak za opasnost. Po tome predpostavljamo da će vozilo uključiti i da nas vozač nije uočio. Bilo da jeste ili nije, mi smo već spremni za kočenje. Kako prstima na kočnici, tako i smanjenom brzinom ili se oglašavamo sirenom.

Primer četvrti – Raskrsnica

Po statistici, jedna od najčešćih nezgoda u kojoj učestvuju motociklisti je sledeća:

Raskrnica, motocikl se kreće pravo. Naspram njega je automobil koji skreće levo, odnosno seče putanju motociklisti. Automobil oduzima prednost motociklu. Zašto? Vozač automobila nije spazio motocikl. Primarno je gledao veća vozila i zanemario pojavu malog vozila kao što je motocikl. Moguće je da ste kao motociklista bili zaklonjeni od drugog vozila, pa je vozač automobila mislio da posle tog vozila nema nikog.

Šta radi motociklista?

Koristi veštinu predviđanja i putnu strategiju. Drži odstojanje od vozila ispred njega. Na prilazu raskrnici, pali alarm u glavi jer prilazi visoko rizičnom mestu. Oduzima gas, smanjuje brzinu, prsti su spremni na kočnici i motri na druga vozila. pogotovo da li postoji vozilo koje skreće levo.
Ako postoji takvo vozilo, reagujete brzim pomeranjem motocikla kao da radite slalom nekoliko puta. Taj prokret gde motocikl dodaje bočno pomeranje, privlači pažnju vozaču koji hoće da skrene levo. Ljudsko oko inače nije dobro pri proceni daljine i brzine kada se objekat kreće po dubini. Zato motociklista pravi ta „bočna pomeranja“. Takođe, motociklista gleda u kabinu, odnosno u glavu tog vozača. Eventualno može da vidi da li vozač koristi telefon. Bitna stvar je da se između ta dva učesnika ostvari kontakt pogledom. To je do nekle garancija da ste oboje svesni prisustva i radnji koju vršite.

Bez obzira što motociklista ima prednost, na raskrnici uvek oduzima gas i maksimalno pojačava pažnju!

Primer peti – Kolona vozila

Ako ne želite da budete deo lančanog sudara... Šta motociklista radi?

Drži odstojanje od vozila ispred kako bi imao bolju preglednost i više vremena za reakciju kočenja ili promenu pravca. Ne prati samo stop svetla od vozila ispred njega, nego i od nekoliko vozila ispred. Zašto?

Ako je rastojanje između vozila vrlo malo, na primer 1.5 sekundi. Neko vozilo dalje u koloni iz nekog razloga koči naglo. Vozilo iza njega koči naglo i tako dalje. Od tih 1.5 sekundi, svaki vozač je kasnio ili potrošio vreme na opažanje i reakciju. Tako da sada ovi iza, gotovo da nemaju vremena za reakciju. Zato je bitno da motociklista prati signalizaciju od nekoliko vozila ispred, drži odstojanje.

Veoma je bitno i to da postavlja motocikl u takvu poziciju u traci gde je bliže otvorenom prostoru koji mu služi kao „hitan evakucioni izlaz“ iz situacije. Automobilu je mnogo teže da pronađe taj prostor, dok je motociklu zbog malih dimenzija to lakše. Uvek koristite tu prednost! Jer ako ste vi ukočili ne znači da će to uraditi i onaj iza vas.

Primer šesti– Traktori

Statistika kaže, da su nezgode gde učestvuju motociklisti češće na početku i pred kraj sezone. Ova informaciju smo sada naučili, zapamtili i setili se svaki put kada sednemo na motocikl.

Druga stvar je da je jesen doba godine kada kreće sezona radova u poljoprivredi. A to znači da u tom periodu imamo više traktora na putu nego inače.

Šta radi motociklista?

Ukoliko se kreće u mestima, gde se stanovištvo bavi poljoprivrednom, pogotovo noću... Postoji realna i ne tako retka situacija da u sumraku ili po mraku naletite na neosvetljen traktor. Znajući ovu informaciju, kada se krećete takvim deonicama, smanjujete brzinu i koristite duga svetla. Posebno obraćate pažnju na mestima gde su nepregledne krivine jer se nikada ne zna šta je iza.

Dakle, ovu opasnost kao što je neosvetljen traktor... Možete da smanjite/rešite na dva načina:

• Pukom veštinom i pilotskim manevrom
• Predviđanjem i putnom strategijom

Da li ćete rizikovati kao mačka, uskratiti sebi vreme i prostor za reakciju u situaciji za biti ili ne biti? Ili...
Imati na umu informaciju da se krećete u mestima gde se vrše poljoprivredni radovi i da je moguće naići na traktor bez svetala? Zato ćete usporiti i ponašati se kao da znate da tu već postoji takav traktor, samo je pitanje da li ćete do njega stići za 30 sekundi li 30 minuta.

Da zaključimo

Primeri koje smo naveli možda zvuče banalno, očigledno ili kao stvar zdravog razuma. Njih gledajte kao primere, odnosno smernice koje opisuju šta je to putna strategija i predviđanje saobraćaja. To je princip po kome treba voziti i razmišljati. Ne samo motocikl, već i ostala vozila. To je logika koju pratimo. Jednom kada naučimo kako da razmišljamo na motociklu, uvek ćemo svaku sitauciju sagledavati kroz tu prizmu „šta je najgore što sada može neko drugi da uradi“ a da li sam ja spreman da reagujem?

Upamtite, gotovo svaka saobraćajna nezgoda, je pre toga imala neke znakove i naznake da će se desiti. Ako ste kao motociklisti glavom odsutni, ako vozite na način da sebi ne stvarate vreme i prostor za spasavanje, te znakove nećete videti. Zato su  predviđanje i putna strategija, ključni da bi se uočili znakovi i nazanki.

Foto: Shutterstock.com