Mogu li kožna sedišta da se ofarbaju kvalitetno i dugotrajno?

Da bismo razjasnili brojne nedoumice po pitanju farbanja kožnih sedišta, razgovarali smo sa stručnjacima iz firme Leather Care & Repair. 

Da bismo sve uradili što preglednije i jednostavnije, išli smo kroz formu Pitanje/Odgovor.

Pitanje: Šta ako neko hoće da farba samo prednja sedišta, pošto se zadnja slabije koriste? Hoće li se primetiti velika razlika između prednjih i zadnjih sedišta?

Odgovor: To je teška priča - iz prostog razloga, zato što kad se prednja sedišta ofarbaju, ona bukvalno deluju kao da su potpuno nova. I koliko god da se očisti zadnja klupa, što mi takođe radimo specijalnim sredstvima, koja su pH neutralna, znači niti su bazna niti su kisela, i odlična su za čišćenje, a koja "podignu" prljavštinu tako da ostane čista matirana koža koja bi posle toga trebalo da se premaže nekim kondicionerom...

Recimo da će sličnost nakon farbanja prednjih i čišćenja zadnjih sedišta biti oko 90%. Nikada ne mogu da budu 100% identična. Malo ko će da primeti razliku, osim ako se baš ne posveti tome da ih upoređuje. 

Pitanje: Da li sedišta treba da se vade iz automobila da bi se ofarbala?

Odgovor: Generalno, ne treba da se vade. Mogu da se farbaju i u automobilu. Ali pošto ja radim u Kruševcu, onda nedeljom preuzimam sedišta u Beogradu i vraćam ih ofarbana za nedelju dana, tako da mi radimo uglavnom sa izvađenim sedištima, osim ukoliko neko  doveze auto kod nas i ostavi ga da obavimo posao.

Međutim, idealno bi bilo da se ipak izvade. Mnogo toga zavisi od posla koji treba da se uradi. Ako se rade kompletna sedišta, poželjno je da se izvade, a ako se menja ili farba samo deo sedišta, naravno da može da se radi parcijalno - pošto ne mora celo sedište da se radi.

Ako se radi parcijalno farbanje, tad ne moraju da se vade sedišta. Znači, ako treba samo jedan bok da se ofarba, nema potrebe za vađenjem sedišta, a ako se rade kompletno sedište ili neki veći deo sedišta onda bi trebalo da se izvadi pošto se radi kompresorom i pištoljem, što dovodi do toga da će boja iz pištolja da "leti" po automobilu. Naravno, enterijer će biti zaštićen, ali mnogo je veći posao da se zaštiti cela kabina od boje nego da se skine sedište. 

Pitanje: Koliko je komplikovano skinuti (izvaditi) sedišta? 

Odgovor: Nije uopšte komplikovano. Uglavnom su sedišta napravljena tako da je lako da se priđe šrafovima koji ih drže. Samo je bitno da ako su sedišta sa elektro podešavanjem da budu u odgovarajućem položaju pre skidanja kako bi mogao svaki deo lepo da se ofarba, odnosno da boja dopre do svakog pregiba ili prevoja - da naslon bude skroz nagnut unazad, odnosno oboren. Naravno, postoji rešenje i da se to uradi naknadno, tako da sve može da se sredi. 

Samo skidanje sedišta - skine se klema sa akumulatora, sačeka se da se "isprazni" struja, skine se sedište ili sva sedišta. Nakon završenog posla sedišta se vraćaju, vraća se klema i to je to. Nakon toga ne prikazuje grešku za vazdušni jastuk, a i ako prikaže može da se putem dijagnostike obriše ta greška. 

Mada, svaki auto je priča za sebe. Postoje automobili kod kojih sedišta moraju da se vade odozdo, da se tako izrazimo. Konkretno, Renault Clio, ne znam tačno koja je generacija, negde 2001, 2002, 2003, 2004. godište, kod njega su sedišta zašrafljena ispod karoserije. Dakle, šrafovi moraju da se odviju odozdo. 

Pitanje: Ako su sedišta svetlije boje, a na njima su se pojavile neke tamnije fleke, da li farbanje može da prekrije te fleke? 

Odgovor: Može - moraće da se nanese nekoliko slojeva boje, ali može sigurno da se prekrije bez obzira na to koliko je fleka tamna. To su uglavnom mesta na kojima je nešto prosuto. 

Pitanje: Kolika oštećenja može da pokrije samo farbanje, mislimo na one ispucale linije i slično, a da to bude trajno? 

Odgovor: To su one linije od presavijanja kože. Može, zato što naša farba je dovoljno gusta da može lepo da pokrije te nepravilnosti. 

Pitanje: Može li mušterija da bira nivo kvaliteta usluge, kvalitet boje, nanošenja i slično? 

Odgovor: Ne - za svaku mušteriju je isti kvalitet usluge, ista cena, nevezano za tip auta, marku i model, odnosno cena može da zavisi samo od nivoa oštećenja koje je potrebno srediti pre farbanja. 

Pitanje: Da li postoji razlika u kvalitetu farbanja kada se boja nanosi pištoljem ili sunđerom? 

Odgovor: Što se tiče nanošenja sunđerom, nije greška ako se nanosi sunđerom. Mi nekad isto prvi sloj radimo sunđerom, a nakon toga nanosimo pištoljem da bismo dobili ujednačen izgled. Ali nema ništa loše ili pogrešno ni ako se kompletno nanošenje uradi sunđerom, naravno ako se posao uradi profesionalno i kvalitetno.

Pitanje: Kakve su razlike između prirodne i ekološke kože po pitanju farbanja, popravke i slično? 

Odgovor: Što se tiče eko kože, fabrika od koje nabavljamo materijal ne savetuje da se radi eko koža, zato što su njene karakteristike takve da ne može lepo da primi boju koja će (dovoljno) trajno da se zadrži na njoj.

Za alkantaru postoje boje kojima ona može da se farba, ali problem je to što je alkantara veoma nezgodna za rad. Kada se ofarba, one dlačice se slepe tako da posle farbanja mora dosta da se četka i ja zbog toga izbegavam da radim alkantaru. Takođe, meni se ne sviđa kako to izgleda kad se odradi. 

Pitanje: Kakva je situacija sa perforiranom kožom - postoje li neka ograničenja? 

Odgovor: Perforirana koža je malo zahtevnija za rad, posebno ako je na nekim delovima pukla, jer ako se nanosi filer… Može da bude veoma komplikovana za rad ukoliko postoje oštećenja, a želimo dugotrajne kvalitetne rezultate. Konkretno, ako je negde koža pocepana, ispod te kože mora da postoji neka osnova koja će da drži taj filer. Ili se ubacuje neko parče kože ili tkanine da posluži kao osnova. Ukratko, sve može da se uradi, samo što kod perforirane kože ima mnogo više posla, što između ostalog podrazumeva i pravljenje rupica koje će da budu potpuno u skladu sa ostalim rupicama... Izgledaće sve to lepo na kraju i biće kvalitetno, ali nezgodno je za rad. Dobro, u skladu s tim ide i cena, tako da...

Pitanje: Što se tiče finiširanja sedišta, da li postoje neke razlike u ceni, trajnosti i kvalitetu kada je u pitanju mat boja, lakiranje ili nešto treće? 

Odgovor: Ne postoji razlika. Mušterije imaju različite želje. Postoje ljudi koji zahtevaju da sedište bude u sjaju, da se nakon farbanja nanese sjajni lak, što ja u suštini ne preporučujem zato što sedišta kad su nova, ona imaju mat prirodan izgled. Ali zbog čega ljudi verovatno žele sjajna sedišta? Verovatno zbog toga da se ne bi razlikovala od ostatka enterijera. A meni je logičnije da se ostatak enterijera očisti i onda se dobije taj mat izged. Sjajni lak je više za galanteriju, novčanike, torbe, jakne, a ja uvek predlažem mat lak, znači mat “top coat”, da to bude stvarno prirodan izgled kože. 

Pitanje: Postoje li neke problematične boje, materijali, oblici sedišta, modeli automobila, vrste kože i slično?

Odgovor: Postoje. Najteža sedišta za rad su sedišta bele boje. Nema ih mnogo, sva sreća, ali bela sedišta su jako komplikovana za rad, posebno ako imaju neke fleke na sebi, pošto bela boja generalno ima slabu pokrivnu moć. To važi i za crvenu boju. Što se tiče oblika, sam oblik sedišta ne predstavlja neki problem, ali problem predstavlja ukoliko je sedište u dve boje, zato što treba da se radi jedan deo, pa da se on zaštiti da bi se farbao drugi deo. Dakle, dvobojna ili eventualno trobojna sedišta znaju da prave problem, ali zbog toga su ona skuplja za rad jer jednostavno ima više posla oko njih. 

Pitanje: Koliko traje kompletna procedura farbanja? 

Odgovor: Zavisi. Ali da kažemo, skidanje sedišta, ako ih mi skidamo, zatim priprema (čišćenje, odmašćivanje, zaštita delova koji se ne farbaju, na primer plastike, šine naslona za glavu...) - za jedno sedište treba otprilike 5 do 8 sati posla, zavisi od sedišta do sedišta, od toga u kakvom je stanju, da li ima neke blage pukotine koje treba da se srede filerom, itd. S tim što fabrika od koje kupujem kožu savetuje da period sušenja bude 12 do 24 sata. Nakon toga su sedišta spremna za korišćenje. 

Pitanje: Kolika je garancija, na šta se odnosi, itd? 

Odgovor: Sve zavisi od toga u kakvom je stanju bilo sedište pre farbanja. 

Ja iskreno izbegavam da nanosim filer na sedalni deo. Znači, ako je negde koža pocepana, moj savet je da se to parče kože zameni. Ni fabrika ne može tačno da predvidi koliko će taj filer da bude postojan. Dešava se da filer pukne posle mesec dana, a imao sam i primere gde je na garniturama (nameštaj) filer držao i po dve godine. Tako da nema pravila. Sve zavisi od toga kako se koristi auto, kako se čisti, od težine vozača...

Što se same boje tiče, njoj ne može ništa da se desi. Ne može da pukne, ne može da se skida, zato što se sedište dobro pripremi, nakon čega ide farbanje i nakon toga ide lakiranje koje dodatno zaštiti kožu, tako da uz pravilno održavanje kožnog sedišta ta farba može da traje bukvalno koliko i sama koža. 

A konkretnu garanciju je nezgodno da dajemo, isključivo iz razloga što mušterije čiste sedišta raznoraznim sredstvima koja definitivno nisu predviđena za kožu. Imali smo situaciju da ljudi koji rade sa automobilima čiste Cifom, Brefom i sličnim stvarima koja oštećuju i boju i kožu.

Generalno, sve što ima alkohol u sebi može da ošteti boju, a samim tim i kožu, a posebno može da ošteti već oštećeno sedište. Dakle, ne koristiti ništa što ima alkohol u sebi ili što je namenjeno za čišćenje stakla, rerne, pločica i sličnih stvari. Izbegavati i vlažne maramice koje imaju alkohol u sebi. 

Za čišćenje kožnih sedišta isključivo treba da se koristi namensko sredstvo za čišćenje kože, da bi to sedište dugo bilo onakvo kakvo treba da bude. Znači, čišćenje i mazanje kondicionerom nakon čišćenja može da produži životni vek sedišta zaista mnogo. 

Foto: Shutterstock.com