Šta se zaista dešava u Volkswagenu?
Poslednjih nekoliko meseci kriza u Nemačkoj, a naročito u Volkswagenu zaokupila je veliku pažnju javnosti. Svedoci smo velikog broja informacija o potencijalnom zatvaranju fabrika i o mogućem otpuštanju čak 30.000 radnika. Naravno, aktuelnosti iz Volfsburga prate se sa velikom pažnjom i u našoj zemlji. Kako i ne bi, kada su Golf, Passat i Polo godinama unazad najprodavaniji modeli polovnih automobila u Srbiji.
Zato smo u našem podkastu AUTOPRIČE ugostili Slobodana Pešića, direktora brenda Volkswagen u kompaniji Porsche SCG, koga smo zamolili da nam pojasni šta se to dešava u Nemačkoj i da li je situacija zaista toliko dramatična?
Naravno, Pešić je iznosio lične stavove, na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva u auto-industriji i informacija kolega koji su zaposleni u Nemačkoj. Prema njegovim rečima, razlog za ovoliko interesovanje javnosti i u Nemačkoj i u ostatku Evrope za krizu leži u činjenici da Volkswagen ima posebnu težinu za nemačku industriju, radnike i uopšte Nemačku kao državu.
„Volkswagen je simbol industralizacije i nemačkog uspeha. I vi kada imate priču gde će se u Nemačkoj navodno zatvoriti tri fabrike, što se nikad nije desilo u istoriji i da postoji mogućnost da će bez posla ostati 30.000 ljudi, naravno da odjek mora biti veliki. Međutim, trebalo bi staviti ovu priču u kontekst veličine Volkswagena kao proizvođača. Jer, pričamo o tri fabrike od ukupno 13. Takođe, pričamo i o tome da postoji preko 110 proizvodnih lokacija širom sveta u kojima radi oko 648.000 zaposlenih. Dakle, 30.000 potencijalnih optuštanja u Nemačkoj, spram tolikog broja radnika i nije veliki procenat. Ipak, sa druge strane, za Nemačku gde radi 130.000 proizvodnih radnika, ideja da se otpusti 30.000 ljudi, to je nešto što značajno utiče na raspolaženje u toj državi“, objašnjava Slobodan Pešić.
Gost podkasta AUTOPRIČE je dodao da se Nemačka ekonomija gleda kao neka vrsta svetionika i kao nešto od čega sve polazi.
„Ako je tamo loše i kad se tamo uzdrma, to nije dobro ni za koga, uključujići i našu zemlju, jer je nama Nemačka glavni trgovinski partner. A kada je konkretno o Volkswagenu reč, glavni problem je u tome zarada koja se ostvaruje nije dovoljna da bi mogla da se finansira tranzicija ka elektrifikaciji. Dakle, prodajom automobila sa motorima sa unutrašnjim sagovorevanjem nedovoljno se zarađuje da bi se finansirao razvoj novih tehnologija. Ali, to nikako ne znači da Volkswagenu preti propast“, naprotiv, navodi Pešić.
Prema podacima kojima raspolaže gost gigant iz Volfsburga iza sebe ima jednu od boljih godina u Evropi. Rezultati bi bili još bolji i u Evropi i na našem tržištu, kada bi fabrika mogla da proizvede dovoljan broj jedinica. Prema Pešićevim navodima, svaki treći automobil u Evropskoj uniji koji se registruje pripada VW grupaciji.
„Ali, naravno ljudi se pitaju. Kako to imate dobre prodajne rezultate, a pominje se otpuštanje radnika i zatvaranje tri fabrike? Poenta je u tome što je najveći deo proizvodnje obavlja u Nemačkoj, a ona postaje preskupa. Ne treba zaboraviti nije ista plata nemačkog radnika i radnika u Slovačkoj ili Italiji. Osim toga, Nemačka ima jednu od najviših cena gasa za industrijsku proizvodnju u Evropi. To sve povećava troškove. Ako Volkswagen hoće da održi poziciju koju trenutno ima na tržištu, ovo su koraci koji su neophodni. Istina, situacija je teška. Teška je pre svega za radnike. Teška je i za rukovodstvo koje treba o takvim stvarima da odlučuje. To su zaista izuzetno emotivne stvari i smatram da su za celu Nemačku državu prilično stresne i ne možemo tačno da znamo šta će se dogoditi, kaže direktor brenda VW za Srbiju i Crnu Goru.
Iskoristili smo priliku da sa gostom podkasta AUTOPRIČE popričamo i o tranziciji koju Evropska unija sprovodi ka kompletnoj elektrifikaciji i najavljenoj obustavi proizvodnje automobila sa konvencionalnim motorima do 2035. godine. S obzirom na ukupno geopolitičku situaciju, i na činjenicu da automobilska industrija prolazi možda i najveću tranziciju u istoriji, opravdano je pitanje da li je taj rok realan?
„Šta će se tačno desiti? Niko ne može sa sigurnošću da kaže. Ali, činjenica je da postoje određeni glasovi, pogotovu u zemljama koje su tradicionalni proizvođači i koje imaju velike proizvodne pogone kao što su Poljska, Češka, Slovačka, Italija i koje se itekako bune protiv toga roka 2035. godine, jer to znači ukidanja ogromnog broja radnih mesta. Osim toga, od praznog crteža, pa do gotove proizvodnje novog modela prođe nekoliko godina, a sam razvoj novog modela košta nekoliko milijardi evra. I sad zamislite da neko 2033. recimo kaže, e ipak nećemo da zabranjujemo. To bi takođe bilo pogubno za automobilsku industriju, navodi sagovornik podkasta sajta Polovni automobili.
Pitanje prelaska na struju kao pogon, ne može se odvojiti od odnosa Evrope i Kine, koja pravi veliki proboj sa svojim električnim modelima. U pokušaju da se odbrani od „najezde“ jeftinih kineskih modela, Evropska komisija je nedavno povećala carine na uvoz iz ove države. Slobodan Pešić objašnjava da Kinezi imaju jedno strateško planiranje i imaju ogroman broj novih proizvođača električnih automobila.
„I iza tih prozivođača je stala država koja je usmerila tržište da korisnici voze sve više električna vozila, tako da je Kina postala veoma konkurentna na svetskom tržištu. Međutim, svi veliki proizvođači imaju svoju proizvodnju u Kini za to tržište. Naravno, zbog tamošnje regulative svako mora da ima kineskog partnera koji ima 50% vlasništva u fabrici. Profiti su bili visoki svima, ali se to promenilo, jer ima sve više kineskih kompanija. Ipak, to ne znači da će proizvođači napustiti to tržište. Volkswagen koncern ima strategiju razvoja u Kini", zaključuje Pešić.
Foto: Shutterstock.com
