Zašto se trese upravljač na motociklu kada se puste ruke?
Nakon nekoliko sekundi od kada se ruke puste sa upravljača motocikla ili skutera, upravljač kreće da se trese. Sve jače i jače. Zgrabite ponovo upravljač, prednji točak se u potpunosti umiruje. Da li to znači da je havarisan motocikl i da mu je poremećena geometrija? U ovom tekstu dajemo odgovore.
Pre svega oko puštanja upravljača
Ne ugrožavajte sebe i druge vožnjom bez ruku. Rizikujete da izgubite kontrolu nad motocikom sa katastrofalnim posledicama po sebe i druge. Takva vožnja je i zakonom zabranjena.
Kako se pojava trešenja upravljača uočava?
Dok su obe ruke na upravljaču, nema problema. Kada šake opuste stisak na upravljač, tako da je isti skoro pa “slobodan”, upravljač počinje da se trese ,sve jačim i jačim intezitetom, koji bi na kraju doveo do totalnog gubitka kontrole.
Koje dvotočkaše pogađa?
Trešenje može da se javi kod bilo kog motocikla ili skutera. Takođe kod polovnih i novih motocikala
Mali milion uzročnika postoji
Trešenje se pojavljuje iz mnogo razloga. Može biti rezultat:
- Pohabanosti pojedinih delova
- Nedovoljnog balasta na upravljaču
- Loše tehničko stanje ogibljenja
- Neadekvatno podešeno ogibljenje
- Loše gume ili neadekvatan pritisak
- Tip gume
- Konstrukcija, odnosno geometrija motocikla
Trešenje upravljača nije jedini i definitivan pokazatelj da je motocikl imao havariju iz koje „vuče trajne posledice“. No, krenimo sa analizom svake tačke. Uzrok može biti pojedinačan ili kombinacija više stavki.
Pohabanost pojedinih delova
Da budemo tačni, mislimo na pohabanost ležajeva glave upravljača. Na početku rama nalazi se glava upravljača koja ima dva ležaja sa gornje i donje strane. Oni su zaslužni da kretanje upravljača bude glatko i ujednačeno, sa adekvatim „otporom“. Možemo reći da su ležajevi upravljača „veza“ između prednje viljuške i rama motocikla.
Kao i bilo koji sklop na motociklu, ležajevi se habaju. Kada se habaju stvara se prostor za kretanje sklopa koji ne bi trebalo da postoji. Umesto da upravljač ide levo i desno, počinje da ide u neželjenim pravcima. Narodski rečeno „dobije lufta“. Iako je ta potrošenost golim okom nevidljiva, dovoljna je da uznemirava motocikl.
Ležajevi se habaju od udaraca (rupa), neodržavanja, pa tek na kraju od pukih kilometara. Kako se proverava ispravnost?
- Predni točak treba da bude odignut od podloge. Upravljač bi trebao sam da „padne u stranu“. Pri okretanju upravljača levo i desno ne sme se osetiti „prelaz,“ a otpor upravljača treba da bude ujednačen.
- Uhvatite krajeve viljuške prednjeg točka skroz pri dnu. Vršite pritisak rukama kao da želite da gurate viljušku napred-nazad. Ukoliko tu osetite neki „klik“ ili pokret – znak je da su ležajevi stradali.
Ležajevi upravljača se periodično održavaju tako što se na propisanoj kilometraži podmazuju i dotežu na propisanu silu. Ovi parametri su različiti od proizvođača do proizvođača, pa ćete te informacije naći u servisnom uputstvu.
Ovo je i odličan primer koji pokazuje da kvalitet jednog motocikla leži pored ostalog, u nevidljivim sklopovima kao što su ležajevi.
Nedovoljan balast na upravljaču
Svaki motocikl na krajevima upravljača poseduje balaste, odnosno tzv. tegiće. Tegići služe tome da redukuju vibracije, odnosno da ih “upiju” .
Za ovu priču najbitnija stavka, odnosno osobina jeste da dodavanje težine na krajevima upravljača čini da isti bude teži za brzo pomeranje. To bi u teoriji trebalo da “smiri” upravljač i podrhtavanje.
Šta možete, a šta ne bi trebalo da radite?
- Ukoliko ste zamenili fabrički upravljač drugim, koji je lakši, trebalo bi ugraditi teže tegiće kako bi kompezovali težinu
- Ukoliko imate montiran prtljag pozadi, trebalo bi tegiće zameniti težim. Dodatna težina pozadi rasterućuje prednji točak
- Fabričke tegiće, nemojte menjati za lakše tegiće samo radi estetike
Loše tehničko stanje ogibljenja
Više puta smo kroz tekstove ukazivali na značaj ogibljenja kod motocikla. To je, izuzetno fin i osetljiv sklop koji obavlja grub posao. Što je ogibiljenje finije podešeno vozaču i motociklu, to je motocikl bolji za vožnju, kako po komforu, tako i po perfomansama.
Čak i kada motocikl vozite po idealnoj podlozi, prednja viljuška i dalje radi. Pomera se gore-dole a da vozač to i ne oseća. Na lošoj podlozi, ogibljenje nikada mira nema, što dovodi do habanja sklopova:
Troše se semerinzi, opruge se zamaraju, hidraulično ulje se toliko puta greje i hladi. Pri tom prolazi kroz male otvore a pomognuto aditivima se bori da se ne pretvori u penu. Na kraju, klizači gornji i donji od teflona trpe i habaju se. Ništa ne traje večno.
Kada se pomenuti delovi pohabaju van tolerancija, kada ulje izgubi svoja svojstva... ogibljenje gubi mogućnost da „upija put“. Ono više nije u mogućnosti da stabilizuje prednji točak što na kraju dovodi do uznemirenosti upravljača.
Neadekvatno podešeno ogibljenje
Ogibljenje koje je remontovano do poslednje podloške, ne mora biti nužno i dobro. U tehničkom smislu sve komponente mogu biti u speficikaciji, ali podešenost samog ogibljenja može biti neusklađeno. Na primer, može biti pretvrdo ili premekano, sa lošom brzinom povrata, itd.
Šta je povrat? To je brzina kojom se ogibljenje vraća u početni položaj nakon rada. Ako ne stiže da se vrati, a točak konstatno gazi po lošoj podlozi u praksi imamo to da točak sve vreme „skakuće“. Kako skakuće, tako dobija prostor da upravljač trese.
Kod podešenosti ogibljenja, bitno je i naglasiti situaciju gde je usled opterećenja saputnika i prtljaga, zadnja viljuška sabijena. Ako bi pogledali motocikl iz profila, to izgleda kao da glisira gde se veći deo težine preneo na zadnji točak, dok je prednji rasterećen. Pošto nema adekvatnog rasporeda težine, prednji točak leluja što pojačava efekat trešenja.
Slučaj centralnog kofera
Nakon ugradnje centralnog kofera može se pojaviti trešenje upravljača. Razlozi su već gore navedeni, promena rasporeda težine i kofer koji remeti aerodinamiku.
Loše gume ili neadekvatan pritisak
Stare gume,koje su deformisane i potrošene, u velikoj meri utiču na nestabilnost i trešenje upravljača. Što je guma u lošijem stanju, a pod lošijem mislimo na potrošenost i starost, to je situacija gora. Tvrda guma, koja više nema oblik ne može da zahvati podlogu niti ima elastičnost.
Ovde dolazimo i do situacije gde trešenje upravljača može biti uzrokovano krivim točkom koji nije balansiran. Iako postoje tvrdnje da točak motocikla ne treba balansirati, istina je da sve što se rotira, mora da bude izbalansirano, pa tako i točak motocikla. Isto važi i za skutere.
Tip gume
Do sada smo u tekstu obradili moguće trešenje upravljača čiji uzroci mogu biti do vlasnika, odnosno, o motociklu koji nije „zategnut“. Međutim, postoje i dva faktora koja, da tako kažemo, nisu do vlasnika. Jedan od njih je sama konstrukcija gume.
Šta se dešava?
Pojedine gume, zbog svoje konstrukcije i oblika, imaju osobinu u većoj ili manjoj meri da plešu. Taj, „ples“, dovodi do trešenja upravljača čak i kada je guma nova, balansirana i motocikl servisiran. Ovo je dobro poznatno proizvođačima guma i stavka koja se „prati“ na internim testovima u fabrici.
Kod nekih guma je to izraženo manje ili više. Ono što sigurno znamo je da kako se guma troši, što je bliže svom kraju, to je ples izraženiji.
Zašto se to dešava sa novom gumom? Iskreno, ne znamo. Dizajn, geometrija, konstrukcija gume, pa i proizvodni procesi se razliku od proizvođača do proizvođača. To je veoma usko i specijalizovano znanje koje postoji samo kod velikih proizvođača poput Mišelina, Kontinentala, Pirelija, itd.
Zašto fabrika ne radi ništa po tom pitanju? To trešenje upravljača, javlja se samo i isključivo u slučajevima kada se upravljač pusti. Dokle god su ruke na upravljaču, tog plesa nema. Zato se ne smatra defektom jer niko ne vozi motocikl sa rukama na rezervoaru već na upravljaču.
Konstrukcija, odnosno geometrija motocikla
Druga stvar koja utiče na trešenje upravljača vezana je za dimenzije motocikla. Oni motocikli koji imaju dugačko međuosovinsko odstojanje imaju nešto izraženiji efekat trešenja kada se puste ruke. To su veći maksi skuteri i stariji sportouring motocikli. Zašto?
Takvi motocikli imaju obično veći nagib prednje viljuške i duži trag. Zamislimo da gledamo motocikl iz profila. Sada zamislimo da kroz centar prednjeg točka prolazi vertikalna linija. Zamislimo još jednu liniju koja prolazi uzdužno kroz viljušku. Te dve linije seku se u centru točka. Ugao između te dve linije je ugao viljuške i trag. Kako ovo nije tema o tome, navešćemo dva primera da biste bolje razumeli:
Pogledajte neki „Harli Dejvidson“, koji ima veliki ugao viljuške. Na primer, model „FatBoy“ ima ugao viljuške od 32 stepena. Sa druge strane, sportski motocikl „Yamaha R1“ ima samo 24 stepena.
Što je ugao veći, motocikl je stabilniji ali se teže stabilizuje nakon promena. Teže se izbacuje iz balansa, ali se i teže stabilizuje. Što je ugao veći, to je motocikl manje okretan i obrnuto. Zato je tako drastična razlika između ugla viljuške sportskog motocikla i kruzera.
Kao i u situaciji sa gumama, veća osetljivost na trešenje volana kod dužih motocikala nije problem dok se upravljač ne pusti. Dokle god su ruke na istom, problem ne postoji.
Da zaključimo celu priču
Trešenje volana kada se puste ruke je normalna pojava koja je manje ili više izražena kod različitih tipova motocikla i guma. Trešenje se javlja SAMO u slučajevima kada se volan pusti iz ruku. Pošto se to ne radi i nema potrebe da se radi, trešenje se ne smatra problemom.
Ovo ponašanje pojačano je dodatno motociklom koji:
- Ima loše podešeno ili potrošeno ogibljenje
- Koji ima teret pozadi i centralni kofer
- Koji ima loše gume
- Koji ima pohaban ležaj upravljača
Ukoliko motocikl ima tendenciju da zatrese upravljač na putu, dok su vam ruke na upravljaču, to je znak da motocikl ima ozbiljan problem koji potencijalno može da dovede do gubitka kontrole. U tim slučajevima morate da se obratite profesionalcima koji će detaljno ispitati motocikl. Što opet dovodi do bitne činjenice:
Manje je bitno koji i kakav motocikl vozite, prioritet je da bude u potpunosti ispravan i održavan.
Foto: Shutterstock.com
Najčitanije vesti
