Šta je to elektronska raspodela kočione sile i čemu služi?
Pretpostavićemo da ste čuli za korektor kočenja ili za peti kočioni cilindar. Niste? Objasnimo onda prvo taj deo, pre nego što pređemo na "elektroniku".
Čemu služi peti kočioni cilindar?
Peti kočioni cilindar se pravilno naziva: korektor kočenja. Njegova svrha je da u zavisnosti od opterećenja zadnje osovine/točkova reguliše silu kočenja na zadnjim točkovima.
Logično, što je auto opterećeniji, potrebna je veća sila kočenja. A korektor kočenja je fizički povezan sa elementima oslanjanja, tako da na osnovu spuštanja karoserije zbog opterećenja on određuje koliko je potrebno pojačati silu kočenja.
Međutim, znamo da auto prilikom oštrog kočenja ponire prednjim krajem. Prednji kraj se spušta, a zadnji se podiže. Pritisak, tj. opterećenje se prebacuje sa zadnje na prednju osovinu.
To znači da se opterećenje na zadnjim točkovima smanjuje, pa je na njima sada potrebna manja sila kočenja kako ne bi došlo do njihovog blokiranja i gubitka kontrole nad autom. Upravo korektor kočenja u takvim situacijama reaguje zbog podizanja zadnjeg kraja i smanjuje silu kočenja - vraćajući je na prvobitni nivo nakon prestanka kočenja i spuštanja zadnjeg kraja.
Napominjemo da je ovo pojednostavljeno objašnjenje. Može tu još dosta da se objašnjava i diskutuje, kao npr. o uklanjanju petog cilindra kod mnogih starijih automobila nakon čega vlasnici nastavljaju da voze bez problema (koliko nam je poznato), a mnogi uopšte ne znaju ni da je uklonjen, niti da su ga ikada imali ukoliko su kupili polovni automobil.
Elektronika priskače u pomoć
Svaki auto mlađi od 10 godina ima ABS, a znamo da ABS može da kontroliše silu kočenja na svakom točku pojedinačno. Ne konkretno silu kočenja, već ABS sprečava blokiranje točkova prilikom kočenja...
Da ne dužimo, tako su inženjeri došli na ideju da iskoriste ABS umesto klasičnog korektora kočenja, tj. petog cilindra i tako je nastao sistem za elektronsku distribuciju kočione sile - "Electronic Brake-force Distribution" ili EBD.
EBD prati podatke koji stižu od senzora brzine na točkovima i pritisak ulja u kočionom sistemu, podatke od senzora zakretanja oko vertikalne ose (zanošenja) koji dolazi uz ESP, senzora koji prati okretanje upravljača...
Na osnovu ovih podataka kompjuter procenjuje koji točkovi su pod manjim, a koji pod većim opterećenjem i prema tome određuje optimalnu kočionu silu.
Ne zaboravite da postoje različite vrste ovog sistema. Neki su napredniji i efikasniji, zahvaljujući boljem softveru i korišćenju podataka dobijenih od više senzora, preciznijim podacima, bržoj obradi... Drugi su primitivniji i koriste isključivo hardver ABS-a.
Po čemu se razlikuju ABS i EBD?
U suštini, EBD je praktično podsistem ABS-a. EBD možemo da posmatramo kao softverski dodatak ABS-u, koji je u stanju da zameni korektor kočenja (peti kočioni cilindar) i na osnovu različitih podataka proceni kolika sila kočenja je potrebna pojedinim točkovima u zavisnosti od situacije.
Foto: Shutterstock.com
Najčitanije vesti
