Može li staklo na autu da pukne "samo od sebe"?
Da, staklo na automobilu može da pukne bez vidljivog razloga, bez obzira na to da li se auto kreće ili je parkiran u garaži, na doba godine, godište...
Ukoliko ste ikada videli kako se lome bočna ili zadnje staklo na automobilu, primetili ste da nema pucanja na velike komade kao kod običnog stakla, već se čitavo staklo istovremeno raspe u prilično ravnomerne komadiće. Neki se razlete po okolini, drugi i dalje ostanu spojeni. Tajna je u tome što je reč o kaljenom staklu.
Kaljeno staklo je sigurnosno staklo, koje se dobija termičkom obradom ravnog ili livenog stakla. Staklo prvo prolazi kroz fazu pripreme (rezanje, bušenje, brušenje i pranje), pa kroz postupak kaljenja - zagreva se do temperature omekšavanja, a zatim naglo hladi.
Tako u staklu dolazi do stvaranja ravnomerno raspoređenih napona, koji višestruko povećavaju otpornost na savijanje i na udar. Stoga se drastično teže razbija od običnost stakla.
Međutim, pod dejstvom vrlo jakog udara naponska ravnoteža kaljenog stakla se remeti i ono „eksplodira“ u sitne komade.
Zašto onda puca ako je toliko otpornije? Uzroci mogu biti razni. Podelićemo ih na spoljašnje uticaje i na problem u samom staklu.
Šta kažu profesionalci?
Razgovarali smo sa stručnjacima koji se bave zamenom stakala - objasnili su nam da je čest razlog neobjašnjivog pucanja zadnjeg stakla reparacija grejača stakla. Naime, na mestu na kojem je urađena reparacija može da se javi prevelik otpor usled čega može da dođe do prevelikog skoka temperature kada se upali grejač i tada puca celo staklo.
U redu, ovo je logično objašnjenje, ali kakvi su to problemi u samom staklu koji mogu da dovedu do njegovog pucanja i da li do toga može da dođe bez spoljašnjih uticaja?
Može li staklo zaista da pukne „samo od sebe“?
Nažalost, može - a to se dešava češće nego što mislimo. Naučnici su objasnili ovu pojavu do koje ne dolazi samo na automobilskim staklima, već i na staklima na zgradama, u kupatilima (vrata od tuš kabine) i u svim drugim sferama primene kaljenog stakla.
Problem je u tome što sam proces proizvodnje može da učini staklo podložnim pucanju bez spoljašnjeg uticaja ili da ga učini podložnijim pucanju zbog spoljašnjih uticaja.
Naime, u staklu mogu da se nađu nevidljive nečistoće koje mogu da uzrokuju pucanje. Najčešće reč o nikl sulfidu (NiS).
Prema američkoj asocijaciji GANA (Glass Association of North America), u staklu može da se nađe oko 50 tipova nečistoća, od kojih je jedino nikl sulfid opasan i to isključivo u kaljenom staklu.
Poseban problem predstavlja to što još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno na koji se način nikl sulfid pojavljuje u staklu, tj. konkretnije, kako nikl dolazi u kontakt sa staklom – da li se kontaminiraju sirovine ili do kontaminacije dolazi tokom samog procesa proizvodnje?
U industriji stakla se konstantno čine napori da se ovaj problem reši, kao što je uvođenje gasa kao goriva umesto lož ulja, pošto je otkriveno da se u njemu može naći nikl oksid u tragovima – izuzetno malo, ali dovoljno da se kontaminira određeni broj stakala. Dovoljno je reći da jedan gram nikl sulfida može da kontaminira oko 6.000 tona stakla.
Postoji i mogućnost da se stakla provere pre slanja u prodaju (npr. zagrevanje na 300 stepeni Celzijusa tokom dva sata), ali se pokazalo da efikasnost postupka ne opravdava uvećane troškove. Moguće je i ispitivanje ultrazvukom i laserom, uz takođe upitnu efikasnost i visoke troškove.
Uglavnom, problematično staklo deluje potpuno ispravno i neće praviti problem čitav niz godina, a zatim će u jednom trenutku jednostavno „eksplodirati“.
Inače, ova pojava je poznata više od pola veka i stalno se traže novi načini da se spreči, redukuje i da se prepoznaju problematični komadi stakla, zato što na udaru nisu samo putnička i teretna vozila, već i čitava građevinska industrija.
Oštećeno staklo sa "odloženim" pucanjem
S obzirom na to da je kaljeno staklo naročito osetljivo na krajevima, moguće je da se tokom skladištenja, transporta ili montiranja na kraju pojavilo mikro oštećenje, nevidljivo golom oku, koje nakon određenog vremena pod uticajem temperaturne promene ili kombinacije uticaja proširilo, izazivajući tako trenutno rasprskavanje čitavog stakla.
Foto: Shutterstock.com
