U kojim zemljama se vozi levom, a u kojim desnom stranom?
Svi znamo da se u Engleskoj vozi levom stranom. Nećemo sada da se bavimo istorijskim razlozima zašto je to tako, pošto bismo morali da idemo stotinama, pa i hiljadama godina unazad. Naime, neki arheolozi tvrde da su i Rimljani vozili zaprege levom stranom, kao i da su rimske legije marširale levom stranom.
Tako je kretanje levom stranom postalo uobičajeno, a ponegde i zakonom propisano. Međutim, u 18. veku postale su popularne velike zaprege koje je vuklo po nekoliko parova konja. Na ovim zapregama nije postojalo sedište za "vozača", već je on sedeo na zadnjem levom konju, kako bi bičem u desnoj ruci lakše mogao da kontroliše sve konje.
Ali upravo zbog te pozicije – podsetimo se, kretao se levom stranom puta i sedeo je sa leve strane – nije imao dobar pogled na konje (ili volove) sa desne strane, pa je susret sa saobraćajem iz suprotnog smera umeo da bude nezgodan. Slično kao kada u Srbiji vozite auto sa volanom na desnoj strani.
Ove ogromne zaprege sa mnoštvom konja naročito su bile popularne na širokim prostranstvima Amerike, pa je država Pensilvanija bila prva koja je davne 1792. zakonom uredila da se na putu kreće desnom stranom.
Uskoro su mnogi delovi današnjih Sjedinjenih Američkih Država i Kanade prihvatili ovo pravilo. U Francuskoj je 1792. dekretom naređeno da se putevima kreće desnom stranom, što je uključivalo i sve francuske "teritorije" i kolonije.
Kada je u 18. veku donet zakon da se sav saobraćaj na mostu u Londonu kreće levom stranom da bi se izbegle gužve, ovo pravilo je usvojeno u celom Britanskom Carstvu, što znači u brojnim kolonijama i drugim teritorijama pod kontrolom Engleza na nekoliko kontinenata.
Postojala je tokom 20. veka želja da se harmonizuju saobraćajni propisi u celoj Evropi, ali Britanci nisu imali nameru da menjaju svoje navike. Poslednja evropska zemlja koja je odustala od vožnje na levoj strani puta bila je Švedska – i to tek 1967. godine.
Uglavnom, iako generalno vlada mišljenje da su zemlje u kojima se vozi levom stranom prava retkost, može se reći da ih ima znatno više nego što se očekuje.
Na primer, u Evropi levom stranom se vozi u:
1) Velika Britanija, uključujući Severnu Irsku (67 miliona stanovnika)
2) Irska (5.150.000 stanovnika)
3) Kanalska ostrva (u kanalu Lamanš) - Jersey i Guernsey (172.000 stanovnika)
4) Isle of Man (84.000 stanovnika)
5) Kipar (925.000 stanovnika)
6) Malta (540.000 stanovnika)
A šta je sa ostatkom sveta? Danas se vozi levom stranom u 15 azijskih, 14 afričkih i 12 zemalja Južnog Pacifika, a tu je i preko 20 drugih zemalja i teritorija... Istina, u nekim slučajevima to su male ostrvske zemlje, bez mnogo stanovnika, ali moramo da ih pomenemo.
Azija:
1) Bangladeš
2) Butan
3) Bruneji
4) Istočni Timor
5) Indija
6) Indonezija
7) Japan
8) Makao
9) Malezija
10) Maldivi
11) Nepal
12) Pakistan
13) Singapur
14) Šri Lanka
15) Tajland
Afrika:
1) Bocvana
2) Esvatini (ranije poznat kao Svazilend)
3) Kenija
4) Lesoto
5) Malavi
6) Mauricijus
7) Mozambik
8) Namibija
9) Sejšeli
10) Južna Afrika
11) Tanzanija
12) Uganda
13) Zambija
14) Zimbabve
Južni Pacifik:
1) Australija
2) Fidži
3) Kiribati
4) Nauru
5) Novi Zeland
6) Niue
7) "Pitcairn" ostrva
8) Papua Nova Gvineja
9) Samoa
10) Solomonska ostrva
11) Tonga
12) Tuvalu
Ostali – nabrojaćemo samo neke:
1) Bahami
2) Barbados
3) Kajmanska ostrva
4) Dominikanska republika
5) Jamajka
6) Surinam
7) Trinidad and Tobago
Foto: Shutterstock.com
Najčitanije vesti
