Aston Martin – kako je sve počelo?
Aston Martin je imao vrlo turbulentnu istoriju – od samog početka nailazio je na brojne prepreke, ali zahvaljujući upornosti vlasnika, kojih je u poslednjih oko 110 godina bilo mnogo, uspeo je ne samo da opstane, već i da postane sinonim za beskompromisnu kombinaciju vrhunskog luksuza i sportskih karakteristika.
Osnovan je 1913, pod nazivom Bamford & Martin. Naime, Aston Martin osnovali su Lionel Martin i Robert Bamford koji su u Londonu prodavali automobile marke Singer.
Lionel Martin, biznismen i vozač trkačkih automobila, i inženjer Robert Bamford počeli su sa radom krajem 1912. da bi 15. januara 1913. ozvaničili svoju saradnju osnivanjem firme Bamford & Martin.
Njihov san bio je da proizvode sopstvene automobile, ali prvo su se fokusirali na modifikaciju i prodaju automobila marke Singer.
Pošto su želeli da pokažu šta njihova vozila mogu da postignu, počeli su da učestvuju na brdskim trkama, što je u ono vreme bio vrlo popularan način dokazivanja čiji je auto najbolji.
Svoj prototip oprobali su na 10 trka, među kojima je bila trka Aston Hill Climb, pri čemu je „staza“ prolazila kroz posed jednog od članova familije Rothschild.
Teško je doći do zvaničnih podataka, ali mnogi tvrde da je njihov „nabudženi“ Singer u rukama Lionel Martina, tokom 1914. godine ostvarivao odlične rezultate. Tako su stekli dobru reputaciju i mnogo iskustva.
Godinu dana kasnije bili su spremni da lansiraju svoj prvi auto. Martinova supruga predložila je da se uspeh na brdskim trkama iskoristi u marketinške svrhe, odnosno da prva reč u imenu nove marke bude Aston – po trci Aston Hill Climb. Naravno, bilo je tu i drugih razloga. Ime Aston je bilo poznato u ono vreme i zbog prestiža lokacije na kojoj se trka održavala.
Tako je nastao prvi Aston Martin - mehaničku osnovu činila je karoserija/šasija modela Isotta-Fraschini iz 1908. u koji je ugrađen Coventry-Simplex motor. Prvi svetski rat je poremetio sve planove za serijsku proizvodnju, naročito pošto su oba osnivača otišla u vojsku. Tako je prvi Aston Martin bio i jedini Aston Martin do 1920. godine.
Nakon rata je promenjena lokacija proizvodnje, ali je 1920. firmu napustio Bamford (iz nepoznatih razloga), pre nego što je uspostavljena iole ozbiljnija proizvodnja.
Uz finansijsku pomoć grofa po imenu Louis Zborowski, kompanija Bamford and Martin uspela je da započne „polu-serijsku“ proizvodnju svog Standard Sports modela iz 1921. godine.
Naredne godine proizvedeni su automobili za francuski Grand Prix, koji su uspeli da postave brzinski i „endurance“ (izdržljivost) rekord na stazi Brooklands u Engleskoj.
Kompanija je uspela da proizvede 55 vozila pre nego što je bankrotirala 1924. godine. U priču su 1925. ušli Bill Renwick, Augustus Bertelli i grupa investitora kao konzorcijum, otkupili kompaniju i promenili joj ime u Aston Martin Motors Ltd.
Renwick i Bertelli su već razvili sopstveni četvorocilindarski motor koji su testirali u Enfield-Allday vozilima. Iako su prvobitno planirali da prodaju ovaj motor proizvođačima automobila, vrlo brzo su shvatili da bi kupovinom posrnule firme mogli sami da proizvode kompletne automobile pod već poznatom sportskom markom.
Bertelli je kao tehnički direktor „lansirao“ niz modela koji su bili ključni za dalji razvoj marke Aston Martin kao prepoznatljivog i poštovanog proizvođača. Većina su bili dvosedi bazirani na šasiji/karoseriji koje je proizvodio brat tehničkog direktora Bertellija.
Bertelli je vodio kompaniju Aston Martin kroz razne finansijske teškoće, učestvujući istovremeno na raznim britanskim i međunarodnim trkama, uključujući 24 sata Le Mana.
Pošto se Aston Martin i dalje borio sa finansijskim problemima, 1932. godine prodat je biznismenu po imenu Lance Prideaux Brune, koji je zatim prodao gospodinu po imenu Sir Arthur Sutherland.
Od 1936. Aston Martin se fokusirao na razvoj i proizvodnju „civilnih“ automobila, ostavivši trkačke aspiracije na stranu. Auto koji će definisati putanju Aston Martina u sledećih 20 godina konstruisan je 1939, mada je ozbiljno testiran za vreme rata i neposredno nakon rata. Model Atom je imao „spejsfrejm“ konstrukciju – karoserija od cevi na koje su montirani aluminijumski paneli.
Ovaj auto trebalo je da donese ozbiljniji profit. Međutim, kompanija nije imala dovoljno novca da razvije priču do kraja. Priliku za dobru kupovinu prepoznao je David Brown, proizvođač mašinskih alata i traktora, koji je 1947. kupio Aston Martin.
Iste godine, David Brown je kupio proizvođača pod imenom Lagonda, koji je proizvodio vozila sa šestocilindarskim motorom od 2.6 litara. Brown je smatrao da bi se ovaj motor odlično uklopio pod haubu sportskog automobila, pa je Aston Martin 1950. predstavio model DB2 - zatvoreni dvosed sa gore pomenutim motorom.
Oznaka DB za tadašnje i buduće modele nastala je na osnovu inicijala imena David Brown.
Najpoznatiji tajni agent stupa na scenu. Aston Martin DB5 iz 1963. je i danas verovatno najpoznatiji auto ove marke, a sve zbog toga što je bio verni pratilac agenta 007.
Model DB6 stiže kao zamena DB5-ici 1965, sa produženom karoserijom kako bi pozadi bilo dovoljno mesta za dva odrasla putnika. Uskoro se pojavila i kabriolet verzija.
Vesele sedamdesete
Prvi novi modeli iz sedamdesetih bili su redizajnirane verzije DBS vozila. David Brown je do 1972. otplatio sve dugove i zatim prodao Aston Martin investicionom konzorcijomu Company Developments.
Nažalost, prodaja je bila loša pošto je 1973. stigla recesija. Stanje je bilo sve lošije. Aston Martin je zatražio pomoć od države u vidu 500.000 funti, ali je odbijen. Otprilike u to vreme je lansiran model Lagonda, petovratna verzija modela V8 saloon, koji je bio dizajniran 1969. godine. Samo sedam komada je prodato pre nego što je proizvodnja zaustavljena.
Aston Martin je 1975. prodat konzorcijumu i počeo da posluje pod imenom Aston Martin Lagonda ltd.
Osamdesete i Ford
Tokom osamdesetih dešavalo se svašta po pitanju kupovine akcija i preuzimanja kontrole nad kompanijom. Stigla su dva „nova“ modela, V8 Vantage Zagato i V8 Volante Zagato, mehanički identični postojećim modelima, ali sa novim izgledom. Istina, ukupno ih je proizvedeno samo 89 komada.
Na scenu nastupa Ford, koji je 1987. kupio 75% akcija. Ford je 1990. kupio i preostalih 25% akcija.
Najvažnija novina tokom 90-ih bila je pojava modela DB7, koji je bio znatno pristupačniji zahvaljujući tome što su se u njegovom razvoju i proizvodnji koristili tehnologija i delovi kompanija Ford i Jaguar.
Pošto je zadržao ekskluzivnost, a bio jeftiniji za proizvodnju, trebalo je da privlačenjem većeg broja kupaca bude veoma profitabilan. Uskoro se pojavila i kabriolet verzija, dok je 1999. postao dostupan sa V12 motorom, da bi se prvobitno ugrađivani šestocilindraš izbacio.
Nova perjanica pojavila se 2001, kao Aston Martin V12 Vanquish, poznat iz 007 filma „Die Another Day“. Zatim je 2004. stigao DB9, koji se stilski držao nasleđa prethodnih modela. Stizali su i drugi modeli, odnosno verzije postojećih.
Aston Martin 2007. ponovo menja vlasnika. Kupila ga je grupa investitora na čelu sa britanskom kompanijom Prodrive, koja se bavi trkačkim vozilima i naprednim tehnologijama. Ford je ipak zadržao manji deo akcija.
Nastavili su da stižu novi modeli. Mercedes-Benz je ušao u priču 2013. kao ekskluzivni snabdevač motorima, što je značilo da će svaki Aston Martin u budućnosti imati Mercedes-AMG motor. U to vreme je Mercedes-Benz imao 5% akcija.
Prvi Aston Martin sa Mercedes-AMG motorom bio je DB11. Uskoro su stigli novi Vantage i DBS Superleggera, pa zatim i prvi SUV ove marke – DBX.
Budućnost
Neretko se ljubitelji ove marke pitaju - ko je danas vlasnik Aston Martina? Teško je odgovoriti, pošto njegove akcije drži više investicionih fondova, konzorcijuma ili kako god da ih nazovemo.
Foto: Shutterstock.com
Najčitanije vesti
