Isplati li se i dalje plin sad kada su pojeftinili benzin i dizel?
Situacija sa cenama goriva nikada nije bila „dinamičnija“ – iz nedelje u nedelju čekamo da vidimo kolika će biti maksimalna cena dizela i benzina.
Na većini pumpi bude upravo ta maksimalna, mada se na nekima gorivo prodaje i po nižim cenama. Cena plina se formira slobodno, ali razlika gotovo nigde nije veća od 1 dinar.
Uglavnom, u nedelji u kojoj je objavljen ovaj tekst benzin je pojeftinio za 4, a dizel za 2 dinara. U trenutku pisanja ovog teksta cene goriva su bile sledeće:
a) plin: 111,90 do 112,90 din
b) benzin: 180,00 din
c) dizel: 207,00 din
Ukoliko spadate u one koji uglavnom toče za hiljadu dinara, danas za jednu „crvenu“ možete da kupite oko:
a) 9,93 litara plina
b) 5,55 litara benzina
c) 4,83 litara dizela
Da još malo računamo...
Kao primer uzećemo automobil koji u proseku troši 8 l/100 km benzina.
Kada mu ugradimo TNG uređaj, pretpostavićemo da troši 10 l/100 km plina. Ukoliko bi isti automobil imao dizel motor slične snage, uzimamo pretpostavku da bi trošio oko 6 l/100 km dizela.
To znači da trenutno 100 pređenih kilometara košta:
1) na plin: 1.130 din
2) na benzin: 1.440 din
3) na dizel: 1.242 din
Dakle, uz aktuelne cene goriva, plin uopšte ne deluje primamljivo ukoliko imate benzinca i razmišljate o ugradnji TNG (plinskog) uređaja.
Naravno da ova računica može značajno da se promeni već sledeće nedelje, ali moramo da se pomirimo da je to u današnje vreme neizbežno. Mnogo ljudi razmišlja o kupovini automobila, pa im čak i ovako kratkoročna računica ipak nešto znači.
Takođe u obzir treba uzeti i druge faktore.
Auto „na plin“ ipak troši i benzin!
Da, automobil koji koristi plin kao glavno gorivo ipak troši i određenu količinu benzina. Tu količinu je teško proceniti, pošto zavisi od brojnih faktora:
a) Vremenski uslovi: zimi pri -10 °C ili -5 °C motor će potrošiti mnogo više benzina da dostigne temperaturu na kojoj se automatski prebacuje na plin nego leti.
b) Način zagrevanja motora: mnogi vozači vole zimi da ostave auto da radi u mestu i po 10 minuta, a za to vreme dobar broj automobila neće se prebaciti na plin. Drugi krenu posle minut-dva i auto im prebaci na plin posle još minut-dva.
Inače, motor se znatno brže zagreva u vožnji nego u leru. Ali pitanje je koliko goriva auto troši u leru?
Prosek je od 0,5 do 1 litar po jednom satu rada u leru (u mestu). Ovaj prosek smo “utvrdili” za motore kubikaže od 1.400 do 2.000 kubika. Naravno da potrošnja u leru takođe zavisi od raznih faktora: temperatura motora, temperatura vazduha, kubikaža, tip/vrsta motora, stanje motora…
Podsetimo ovom prilikom i da se ne može 100% verovati putnom kompjuteru kada vam pokazuje potrošnju u leru, isto kao što ne možete da mu verujete po pitanju potrošnje u vožnji.
c) Podešenost plinskog uređaja: kada motor, odnosno rashladna tečnost, dostigne određenu temperaturu, doći će do automatskog prebacivanja na plin.
A to zavisi od toga kako je podešen plinski uređaj, odnosno na kojoj temperaturi će „oživeti“ i od toga koliko brzo će motor dostići tu temperaturu.
d) Vrsta ubrizgavanja goriva: kod nekih sistema neophodno je da se kroz benzinske dizne ubacuje određena količina benzina kako bi se dizne hladile, tako da se istovremeno sa korišćenjem plina troši i benzin. O tome smo pisali u tekstu: Može li plin u motor sa direktnim ubrizgavanjem (FSI, TFSI, GDI...) i da li se to isplati
e) Broj startovanja motora: pošto se motor startuje na benzin, a zatim prebacuje na plin, prilikom svakog startovanja potrošiće se određena količina benzina. Koliko će se nakon startovanja auto voziti na benzin pre nego što pređe na plin, opet zavisi od gore navedenih uslova.
Koliko plina se troši više u odnosu na benzin?
Razlika u potrošnji zavisi od više faktora, ali najviše od vrste TNG uređaja, odnosno sistema za korišćenje plina. Što je savremeniji i sofisticiraniji sistem, razlika će biti manja.
Kod nekih će potrošnja plina biti veća za 10%, kod nekih za 15% ili 20%... A kod nekih samo 5%, odnosno gotovo neosetno. Ipak, praksa pokazuje da čak i potpuno novi automobili sa fabrički ugrađenim sistemom pokazuju osetnu razliku u potrošnji između benzina i plina. Ukoliko je sistem loše podešen, potrošnja može da bude ekstremno uvećana u odnosu na benzin.
Atest, reatest, servisiranje, kvarovi – to ste zaboravili?!
To su stavke koje zavise od slučaja do slučaja, tako da ne postoji način da ih ubacimo u računicu koja bi podjednako važila za sve.
Neko kupi “čistog” benzinca pa mu ugradi plin, neko već kupi auto sa plinom ali vrlo brzo mora da obavi reatest i da kupi novi rezervoar (bocu), dok neko nađe auto kojem je upravo stavljena nova boca i urađen reatest.
Podsetimo se da je “rok trajanja” boce za plin 10 godina od dana proizvodnje (ne od dana ugradnje).
Što se tiče troškova održavanja plinske instalacije, tu je sve haotično. Neki vozači ništa ne diraju dok auto drastično ne izgubi snagu, poveća potrošnju ili počne da se guši pri pokušaju oštrijeg ubrzavanja ili pri višim obrtajima, drugi sami menjaju filtere i sređuju isparivač.
Inače, u servisima koji se bave ugradnjom kažu da bi redovni servisi trebalo da se rade na svakih 10.000 ili 15.000 kilometara, kada se obavlja zamena filtera i podešavanje sistema. Cena tih servisa se drastično razlikuje, pa nećemo ni navoditi primere.
Kako će se dalje kretati cene goriva?
Uglavnom, znamo da cena goriva u zaista maloj meri zavisi od cene sirove nafte, tako da pratiti cenu barela nafte i na osnovu toga nešto predviđati nema mnogo smisla. Tu je mnoštvo drugih, mnogo značajnijih faktora koji utiču na cenu goriva u maloprodaji.
Podsetimo se samo da su cene sredinom aprila ove godine bile:
a) plin: 106,90 din
b) benzin: 174,10 din
c) dizel: 196,30 din
A ukoliko krenemo još unazad dolazimo do cena iz oktobra 2021. godine:
a) plin: 96,00 din
b) benzin: 165,50 din
c) dizel: 170,50 din
Foto: Shutterstock.com
Najčitanije vesti
