Volkswagen Scirocco – auto koji je ostao u senci Golfa
Te 1974. godine iza imena mediteranskog vetra, svetu je otkriven novi putnički coupé sa troja vrata, 2+2 rasporedom sedenja i sa napred postavljenim motorom gde je bio i pogon. Volkswagen Scirocco pravo se uzastopno tokom dve generacije, prva do 1981. godine dok je druga proizvođena do 1992. godine.
Nakon duže pauze, potpuno novi automobil treće generacije ovog modela ugledao je tržište 2008. na kome se zadržao do 2017. i to bez pravog naslednika.
Volkswagen je započeo rad na ovom modelu ranih sedamdesetih kao zamena za ostareli Karmann Ghia coupe i interno su mu dodelili oznaku Typ 53. Iako je upotrebljena platforma Golfa prve generacije, maltene svaki deo ovog auta je prerađen da bi odgovorio sportskom izgledu koji je nacrtao Đorđeto Đuđaro.
Tako je Scirocco debitovao na Sajmu u Ženevi 1973. godine i to šest meseci pre Golfa ne b li ostalo vremena za rešavanje tekućih problema pre početka masovne proizvodnje. U njih su pakovani četvorocilindrični benzinski motori raspona zapremina od 1.1 do 1.6 L sa 85 konja, dok je na severnoameričkom tržištu ponuđen i 1.7L.
Za razliku od evropskih verzija, američki propisi su zahtevali da auto ima četiri okrugle frontalne lampe, dve za oborena i dve za duga svetla, da bi mogao da se uveze u Ameriku. Pomenute evropske su imale dva četvrtasta fara za L i S opcije pa su se samim tim razlokovale od najsnažnije TS verzije.
Scirocco GTi je došao na leto 1976. godine i tako opet pretekao premijeru Golfa GTI koji je došao na jesen iste godine. Doneo 1.6 motor sa mehaničkim ubrizgavanjem goriva i 110 konjskih snaga motora koji se vrteo na visokim obrtajima. Tu su bile i 175/70HR13 gume na 5.5Jx13 točkovima, novi i veći prednji spojler, crveni ram maske hladnjaka, a dobio je i prednje samoventilirajuće diskove. Anti-roll barovi su takođe postavljeni napred i pozadi.
Prva generacija je ispraćena u penziju uz jako malo izmena od kojih je jedna bila klima. Temeljno redizajnirana druga generacija sa oznakom Typ 53B počela je da se prodaje 1981. godine iako je zadržala A1 platformu. I druga generacija je sklapana od strane Karmanna, u istoj fabrici gde i prva serija.
Za razliku od prethodnog, Scirocco Mk2 je dizajniran od strane internog tima dizajnera u VW-u i u funkcionalnom smislu doneo je više mesta za glavu i napred i pozadi, povećan prtljažni prostor i smanjenje koeficijenta otpora vazduha. Estetska novina je bio i zadnji spojler ali na novom mestu, odnosno bliže središnjem delu zadnjeg stakla.
Minimalni restajling je došao 1984. godine koji je uključio blage estetske i tehničke promene. Tokom iste godine stigala je i opcija kožnog enterijera, električnih prozora i retrovizora, klime i manuelnog šibera. Uz to, modeli od ove godine su dobili i duple brisače nasuprot jednog koji je poslednji put upotrebljavan na modelu iz 1976.
Čak jedanaest različitih motora je ponuđeno za ovu generaciju Scirocca, ali nisu svi bili ponuđeni na svim tržištima. Bilo ih je i sa karburatorom i sa direktnim ubrizgavanjem, inicijalno sa 8 ventila, a kasnije i sa 16. Zapremine su varirale od 1.3 do 1.8 L, a snaga od 60 do 112 konja za motore sa 8 ventila, odnosno od 129 do 139 konja za motore sa 16 ventila.
Motore su ispratile i trim oznake: L, CL, GL, LS, GLS, GLI, GT, GTI, GTL, GTS, GTX, GT II, Scala, GT 16V kao i GTX 16V, a bile su tu i specijalne edicije kao što je White cat, Tropic, Storm, Slegato i Wolfsburg edicija. Njih su krasili jedinstvni boje eksterijera i enterijera, specijalne alu felne i posebne opcije koje se tiču kožnih sedišta, multifunkcijskog trip kompjutera i električnih prozora kao standardne opreme.
Danas ih na oglasima više nema kao što smo navikli, pa je tako moguće pronaći uglavnom primerke druge serije, a među njima izdvojili smo jedan koji deluje da je u vrlo dobrom stanju i prodaje se u Vranju. Radi se o primerku napravljenom 1986. godine sa 1.8L motorom i 113 konjskih snaga koji nosi oznaku GT.
Ovaj auto je jako dobro sačuvan, deluje da je u originalnoj boji i da nikad nije udaran. Pored nekoliko dodatih neoriginalnih detalja koji ne predstavljaju problem jer se lako uklanjaju, auto je prilično originalan. To važi i za enterijer kome osim detaljnog pranja izgleda ne treba nikakva posebna briga. Sedišta su sačuvana i neiscepana, tabla i volan su u dobrom stanju, dok uvid na zadnju klupu nemamo. Treba spomenuti i motorni prostor koji deluje prilično uredno.
Ovaj auto nikada nije dostigao neki preterano kultni status, ali je prilično zanimljiv i to posebno u godinama koje dolaze, obzirom da će ih biti sve manje. Zato je sada prava prilika da ljubitelji pribave jedan, sređuju ga i obavezno voze.
Miloš Nikodijević - Autoslavia
Najčitanije vesti
