Yugo Cabrio - da li će postati svetski priznat oldtajmer
Ako pitate domaće filmofile, vozio ga je Batistuta. Ako se sećate novinskih naslova iz ranih dvehiljaditih, sećaćete se i Bože Đelića. Ako pitate nas, u pitanju je automobil koji ima najveće izglede da bude svetski priznat oldtajmer.
U pitanju je Yugo Cabrio, najneobičniji automobil koji je izašao iz fabrike u Kragujevcu. O Yugu i njegovoj međunarodnoj reputaciji se zna i previše, jer je Yugo već godinama dosta laka meta za sve osude i predrasude. Istini za volju, neke od njih su često opravdane, posebno tamo gde je Yugo ambiciozno poslat i ubrzo propao.
Tržište SAD ga je dobijalo po ceni od 3990 američkih dolara. Sa tom cenom, Yugo je bio najjeftiniji nov automobil, a slogan „Svakom ponekad treba Yugo“ pozicionirao ga je kao odličan rezervni auto u kulturi u kojoj automobil znači sve.
Ono što je Yugo sahranilo nije bio loš kvalitet izrade. Naime, iako je bio na samom dnu tržišne lestvice i iako je dolazio iz komunističke države, Yugo je bio dobro osmišljen automobil i nije nudio ništa manje od skuplje konkurencije. Posebno za Ameriku, Yugo je imao i dodatne pogodnosti poput klime i automatskog menjača, gotovo obaveznih stavki kod svakog kupca u SAD.
U Americi, Yugo je pao kod održavanja. Svi automobili se kvare, a kada je neki gotovo nemoguće popraviti, ma koliko jeftin bio, svi preduslovi za crne strane u istoriji se lako stiču. Usled loše komunikacije između fabrike i uvoznika Malkolma Briklina, a zatim i ratnog stanja u Jugoslaviji, podrška za rezervne delove bila je gotovo nepostojeća, te su frustracije vlasnika oterale Yugo na sve liste najgorih automobila svih vremena.
Ipak, sa distancom od par decenija (makar na tržištima gde je Yugo otišao u penziju kada mu je bilo vreme) pogled na Yuga drastično se menja. Prvo ironično, a zatim sve iskrenije, Yugo je postao deo pop kulture.
U filmovima je prešao put od Brusa Vilisa i „Umri muški 3“, preko „Ko je ubio Monu?“ do „Nick and Norah's Infinite Playlist“ koji je vratio Yuga u život kao hipsterski klasik. Sve češće, Yugo se viđao i na skupovima automobila. Jedan Yugo je čak dobio svoje mesto pod suncem i na prestižnom Pebble Beach Concours d’Elegance, doduše u Lemons sekciji u kojoj su izlagani sjajno očuvani primerci loših automobila.
Sa rastom popularnosti običnog Yuga, kolekcionari iz posebne niše sve više su se zainteresovali za Yugo Cabrio. Ovaj automobil proizveden je u tek oko 500 primeraka, za sva tržišta. Yugo Cabrio tako možda nije najređi, ali je definitivno najatraktivniji Yugo.
Osim slobode, kabrioleti obično asociraju na luksuz, ali to sa Yugom nije slučaj. Ipak, Yugo nije bio usamljen primer kabrioleta za svačiji budžet, budući da su mnogi proizvođači imali kabrio verzije svojih najmanjih i najjeftinijih modela. Kompaktni kabrioleti su bili odgovor na dugogodišnju nestašicu automobila mekog krova za kojima je tržište ponovo poludelo kada su se ponovo stekli uslovi za njihov razvoj i prodaju.
A kada smo kod razvoja, treba napomenuti da je Yugo Cabrio bio razvijen dosta brzopleto, ili nikako, zavisi od toga iz kog ugla posmatrate situaciju. Naime, većina kabrioleta zbog svojih strukturalnih promena dobija izvesna ojačanja u šasiji i vratima, Yugo Cabrio je jednostavno stvoren bez ikakvog dodatnog truda.
Usled nedostatka budžeta za razvoj i proizvodnju redizajniranih komponenti, Yugo je pretvoren u kabriolet na veoma jednostavan način – odsecanjem krova i minimalnim izmenama vrata, gepeka i prozora. Zajedno sa platnenim krovom, upravo ti delovi danas su najveći izazov vlasnicima Yuga mekog krova, jer ih je vrlo teško naći kao rezervne, a skloni su propadanju. Ipak, Yugo je nudio dosta s obzirom na poziciju na tržištu. Krov je bio hidraulični, zadnji prozori od pleksiglasa su se potpuno uvlačili u karoseriju, a staklena zadnja šoferka imala je grejače.
Iako sve gorepomenuto zvuči kao da je Yugo Cabrio bio slučajni projekat radnika Zastave koji se zatim dobro primio, ideja za Yugo mekog krova došla je iz SAD, od čoveka po imenu Toni Ćiminera. Ćiminera je bio zadužen za marketing u okviru kompanije Yugo America, a kabriolet je dalje razvijao Piter Muskat. Ostaje nepoznanica koliko se toga izgubilo od originalnog koncepta do Zastavine izvedbe, ali ono što je sigurno je da je samo 100 primeraka uvezeno u SAD, dok je veći broj ovih Yugića ostao u Evropi, pre svega na prostorima Jugoslavije. Od oko 500 peoizvedenih, neke možete pronaći među našim oglasima.
Renesansa kabrio Yuga dogodila se pre nekoliko godina, kada je grupa entuzijasta okupljena oko Zastava Fan Cluba vratila ove Yugiće na put i u žižu javnosti. Paralelno sa njima, entuzijasti širom sveta tražili su nove čudne automobile koje će voleti, te je interesovanje za Yuga počelo da raste, kao i njegove cene. Zbog toga, danas je u inostranstvu teško pronaći Yugo kabriolet sa cenom ispod 5.000$. Zanimljiv je podatak da je 2013. jedan Yugo Cabrio sa samo 351 miljom na satu prodat za 11.000$ na aukciji kuće Barrett-Jackson.
Hteli mi to sebi da priznamo ili ne, Yugo Cabrio je danas klasik koji ima svoju malu grupu zaljubljenika širom sveta. Žustru raspravu o tome da li Yugo jeste najgori automobil ili ne ostavljamo za neki drugi put, a do tada možete da se prisetite toga zašto je Fića na ovim prostorima i dalje omiljeniji od Yuga.
Đorđe Sugaris - Autoslavia
FOTO: Miloš Nikodijević - Autoslavia
Najčitanije vesti
