MENI

Zašto Fića drži cenu, a Yugo ne

Pre nego što počnete da čitate ovaj tekst, zatvorite oči i prisetite se ulica vašeg mesta pre deset ili petnaest godina. Zatim, iz zamišljene slike izdvojte sve Fiće kojih se sećate. Gde god da ste tada živeli, velika je verovatnoća da ćete moći da izbrojite mnogo više ovih Zastava nego što to možete danas.

U to vreme, Fića je i dalje bio nužni transport, a primerci koji su se prodavali često su bili nuđeni budzašto. Čak su i retki Kontraši, prve verzije Zastave 600, bili posmatrani jeftini komadi gvožđa. Samo nekoliko godina kasnije, cene Fića skočile su značajno, makar u odnosu na prošlost kada su mogli biti kupljeni za par stotina evra.

Na Fiću ćemo se vratiti kasnije, a do tada ćemo pogledati drugi opštenarodni automobil iz kragujevačke Zastave. U pitanju je naravno Yugo, automobil nastao na platformi Fiata 127, jednog od nezvaničnih naslednika Fiata 500. Ipak, za razliku od drugih Zastavinih proizvoda koji su dizajnerski uvek bili veoma usko vezani za Fiat, Yugo je imao svoju karoseriju i enterijer.

Za doba kada se pojavio, Yugo je izgledao tačno kako jedan kompaktni automobil treba da izgleda. Jednostavnog i praktičnog dizajna, Yugo nije pružao mnogo u pogledu udobnosti ili luksuza, ali je bio moderan auto sa motorom i pogonom napred, trećim vratima i dovoljno mesta za jednu porodicu srednje klase.

Ohrabreni probojem evropskih i japanskih automobila sličnih gabarita na američko tržište, rukovodioci Zastave otpočeli su projekat Yugo America koji se nije završio uspehom bez obzira na to što je Yugo bio najjeftiniji automobil u segmentu i kao takav privlačio dosta potencijalnih mušterija. Razlog za to bio je predvidiv – nedostatak mreže servisa i snabdevanja delova, kao i loša završna obrada po kojoj su Japanci i Evropljani bili mnogo poznatiji.

Na domaćem terenu, Yugo se trkao, vozio i voleo, ali kako je vreme odmicalo, nikada nije postao omiljen kao Fića, što se i danas odnosi na njegove cene. Zašto je to tako?

Do sada smo već zaključili da glavnu ulogu u skoku cena oldtajmera i drugih klasika ne čine ni udobnost, ni performanse, ni praktičnost, niti pouzdanost. Nisu u pitanju ni luksuz ni veličina. Jednostavno, igrač koji sve pokreće jeste nostalgija.

Zašto Yugo kritikujemo, a Fiću ne

Da bismo razumeli zašto je Fića legenda u čije se objektivne nedostatke ne zalazi, dok se Yugo mnogo slobodnije kritikuje, treba da se vratimo u vreme kada se Fića zakotrljao ulicama Jugoslavije. Uz Fiću, oslabljena zemlja je nekako stala na noge, automobili su silazili sa pokretnih traka i bili dostupni hiljadama porodica i taj isti Fića bio je simbol optimizma.

Sa druge strane, originalni Fiat 600 nije izdržao na tržištu koliko njegov manji parnjak sa oznakom 500, ali je kao oldtajmer dosta cenjen. Razlog za to jeste što je većina simpatičnih malih evropskih automobila danas tražena, najviše kao šik aksesoar ili dodatak kolekciji egzotičnih automobila. Primer za to može biti i BMW Isetta, Autobianchi Bianchina, te manje poznati automobili poput Messerschmitta KR200.

Zajedno sa rastom cena Fiata 600, i naš Fića je srazmerno dobio svoju vrednost. Ipak, kao licencni proizvod on nikada neće dostići cnu svog italijanskog parnjaka. Međutim, nostalgija, pre svega van granica bivše Jugoslavije, dovela je do toga da Fiće Kontraši dostignu cene i od preko 6.000€. Za jedan mali automobil velikog srca, takva cena je značajna u svetu klasika, posebno imajući u vidu da je za njega vezan vrlo lokalni kult, te da nije bio samostalan model.

Sa druge strane, nostalgija kojom je obojen Yugo znatno je negativnija. Naime, iako je služio istoj svrsi kao Fića, Yugo je imao veze sa neuspehom: Jugoslavije kao države, Yuga kao nekonkurentnog proizvoda u Evropi i Americi, pa čak i Yuga kao automobila sa dna ponude u Jugoslaviji u kojoj se imanje automobila do tada naveliko normalizovalo. Konkurencija je pojela Yuga i on je ostao simbol nemaštine , snalaženja i ograničenih mogućnosti u crnim vremenima u kojima nije bilo jednakosti.

Da li je sve tako crno za Yuga?

Napunivši 30 godina, Yugo je po FIVA pravilima postao legitiman oldtajmer što je do određene mere zainteresovalo domaće i strane nostalgičare. U trci za čuvanjem i najneobičnijih primeraka automobilske istorije, pojedini kolekcionari traže Yuga u savršenom stanju. Svaki automobil ima pravo na drugu mladost, a kada je većina primeraka zbog nebrige završila na otpadu, dobri primerci postaju sve ređi i zanimljiviji upravo zbog toga što je o njima brinuto. Zato se na stranim oglasima Yugo sreće retko, ali su tražene cene često višestruko veće od prosečne cene jednog polovnog Yuga u Srbiji.

Takođe, tu je i Yugo kabirolet. Još jedan kuriozitet, Yugo sa platnenim krovom deo je domaće pop kulture, te jedan od najzanimljivijih klasičnih kabrioleta koji se mogu kupiti. Ovi jedinstveni Yugići tako imaju svoj kult u Srbiji, dok su izvan naših granica još ređi, te zanimljiviji skupljačima čudnih, neobičnih autsajdera automobilske industrije.

Fićina dopadljivost je veliki deo domaćeg automobilskog identiteta, stoga će Fića još uvek biti omiljeniji automobil od Yuga. Ali, kako decenije prolaze, percepcija oldtajmera će se menjati i može se dogoditi da upravo dobar Yugo bude deo nove pomame za klasičnim Zastavinim vozilima.

Đorđe Sugaris – Autoslavia

Foto: Pixabay


Pogledaj ostale vesti