Automobil za kojim će se svako okrenuti
Interna Mercedesova oznaka W124 označavala je platformu srednje veličine čije planiranje je počelo u jesen 1976. godine, dok je u julu naredne godine sve zvanično i počelo.
Razvoj automobila oslonjen je na Mercedes W201 odnosno 190 što je i dizajnerski definisalo novi model već tokom 1980-1981. godine kada je eksterijer kompletno završen na osnovu najboljeg predloga koji je izneo čuveni Bruno Sacco.
Usledili su prototipi i period intezivnog testiranja sve do novembra 1984. godine kada je auto zvanično najavljen, odnosno do januara naredne godine kada je počela i isporuka.
Sve ono što se pričalo za čuveni W123 kako je najveća greška Mercedesa jer se skoro nikad ne kvari, nastavljeno je i kroz tada novi W124. Veći deo inženjerskih rešenja koje je doneo bilo je veoma napredno za to vreme, sa inovacijama koje su i drugi proizvođači počeli da inkorporiraju tokom narednih godina.
Pored niskog koeficijenta otpora vazduha koji je smanjio potrošnju, ovaj Mercedes je doneo rešenje samo jednog prednjeg brisača šoferšajbne sa ekscentričnim rešenjem spuštanja i podizanja pri vrhu stakla. Limuzine, kupei i kabrioleti su imali opcione zadnje naslone za glavu koji mogu da se kompletno uvuku radi bolje preglednosti.
W124 je u tom trenuku predstavljao najraznovrsniji model Mercedesa sa nepreglednim spektrom kombinacija tipova karoserije i motora koji su u njih ugrađivani. Direktno ubrizgavanje goriva bilo je standard za sve modele osim za 200 koji je nosio Stromberg ili Pierburg karburatore. S druge strane, karavani su doneli opcije sa 5 ili 7 sedišta gde su ovi drugi imali treći red u gepeku okrenut ka zadnjem kraju.
Karavani su nosili oznaku S124, kupei C124 dok su kabrioleti doneli internu oznaku A124. Takođe treba spomenuti da je prva verzija proizvođena od 1984. do 1993. godine kada je usledio fejslift najpoznatiji po estetskom spajanju maske hladnjaka sa haubom, a ujedno je taj period pretvorio ovaj model u prvu seriju E-klase koja živi i danas.
Ovom prilikom bismo se osvrnuli na kabriolet verzije koje su lansirane u Evropi tokom 1991. godine kao 300CE-24, kao i u UK i Japanu, dok su 320CE i 300CE na severnoamerički kontinent stigle tokom 1992. Već 1993. godine ove verzije su preimenovane po novoj E-klasa nomenklaturi u E 320 kojoj se pridružila i jeftinija opcija sa manje snage E220, kao i E200 tokom 1994. godine.Takođe, napravljeno je i 68 komada E 36 AMG kabrioleta između 1993. i 1996. godine koje su išle uz istovetnu kupe i sedan opciju, kao i karavan.
Kabrioleti ovog modela danas predstavljaju najređu karoseristički izvedbu što je uticalo na potražnju pa i cenu. Posebno je zanimljivo kada naletimo na primerak objavljen na našim oglasima kao što je to sada slučaj sa jednim koji se prodaje u Sremskoj Mitrovici. Radi se o jednom od mlađih primeraka koji je u zelenoj boji i proizveden 1996. godine kao E 220 snage 150 konja.
Prema rečima vlasnika, ovaj redovno garažirani primerak do sada je prešao oko 100.000 kilometara i pored toga, prodavac ističe da je dobro očuvan i veoma redak. Navodi da je na automobilu sve ispravno i da se ne vozi svakodnevno, već da je čuvan i prezentovan samo na pojedinim automobilskim izložbama uz povremene vožnje isključivo tokom leta.
Od skora su stavljene nove gume ali je registracija istekla u junu tekuće godine te ukoliko vlasnik ne odluči da ga ponovo registruje, to će čekati kupca. Na fotografijama auto izgleda vrlo pristojno i sa minimalnim tragovima korišćenja. Limarija i farba deluju dobro kao i branici i široka lajsna, dok crni kožni enterijer na fotografijama ne vidimo kompletno, ali sudeći po svemu pretpostavljamo da je i prostor za putnike u odličnom stanju.
Miloš Nikodijević - Autoslavia