Kako je nastala Škoda
Strast prema biciklima spojila je krajem devetnaestog veka mehaničara Václava Laurina i prodavca knjiga Václava Klementa, obojica iz mesta Mladá Boleslav u tadašnjoj Kraljevini Bohemiji, koji su krajem 1885. započeli manufakturu dvotočkaša na pedale.
Pod patriotskim nazivom "Slavia", bicikli su uspešno proizvođeni sve do 1899. kada je ozvaničenjem kompanije pod nazivom Laurin & Klement Co. započeta proizvodnja motocikala.
Veliki prodajni uspeh i pobede u nekoliko trka uvećale su apetite pomenutog dvojca koji je 1905. stasao u proizvođača automobila.
Od sad se zove…
Ova kompanija koja će tek 1925. godine dobiti poznatiji naziv Škoda kada ih je preuzeo industrijski koglomerat Škoda Works, osnovan 1859. sa osnovnom svrhom proizvodnje oružja, u tom trenutku postaje jedna od pet najstarijih automobilsih firmi pored Daimlera, Tatre, Opela i Peugeota. Njihov prvi model Voiturette A postao je instant hit u tadašnjoj Austrougarskoj kao i na međunarodnom tržištu.
Nastup na međunarodnom planu i povećanje nivoa proizvodnje uskoro je preraslo sopstvene kapacitete te je kompanija 1907. godine postala akcionarsko društvo.
Kako to obično biva tokom rata, Škodini kapaciteti uposleni su od 1914. u proizvodnji za vojne potrebe što ih je na kratko udaljilo od razvoja civilnog programa. To iskustvo je nakon rata doprinelo firmi da sa lakoćom uđe i u proizvodnju kamiona, autobusa, poljoprivrednih mašina pa čak i motora za avione i poljoprivredne mašine, međutim požar koji je njihovim proizvodnim kapacitetima naneo priličnu štetu 1924. godine naterao ih je na udruživanje radi opstanka.
Tada na scenu stupa Škoda Works koji ih 1925. otkupljuje i gasi ime Laurin & Klement. Tridesetih godina prošlog veka, prozivodnja automobila iznova je organizovana kao posebno akcionarsko društvo u okviru Škoda grupe, te su novi modeli 420, Popular, Rapid, Favorit i Superb ponovo ustoličili kompaniju na jako treće mesto češkog tržišta, iza Tatre i Prage.
Traganje za kvalitetom
Drugi svetski rat naneo je najveći udarac kontinuitetu kom je Škoda stremila jer je nakon rata, u periodu sveopšte nacionalizacije kompanija postala društveno preduzeće sa nazivom "Automobilski zavod, narodno preduzeće" ili skraćeno AZNP.
Iako je takvim uređenjem stekla monopol u proizvodnji i distribuciji putničkih vozila uz zadržane osnove standarda iz prošlosti, kompanija nije uspevala da na tržište donese kvalitet koji ih je krasio pre rata. Relativno dobar standard su uspeli da sačuvaju do šezdesetih godina dvadesetog veka kada je rapidni rast tehnologija na zapadu od ovog proizvođača napravio zastarelu firmu.
Jedan od poslednjih izdanaka Škodine proizvodnje iz perioda tog relativno dobrog standarda je i model Octavia koji se pravio od 1959. do 1971. godine. Radi se o manjem porodičnom automobilu koji je predstavljen u januaru 1959. godine, što je bio osmi po redu model pravljen u nacionalizovanoj Škodi - AZNP.
Limuzina je pravljena do 1964. kada ju je odmenila čuvena 1000 MB - "Hiljadu malih briga". Međutim, karavan verzija je nastavila proizvodnju do pomenute 1971. godine i ispod njene haube pakovan je 1.2L motor koji je ovaj 1365 kilograma težak auto terao do konačne brzine od 115 km/h.
Deset godina restauracije
Primerak koji se prodaje na našem sajtu proizveden je 1968. godine i naravno, radi se o karavanu. Prodavac navodi da je njegova restauracija trajala punih deset godina, da je automobil rastavljen do detalja, restauriran i iznova sastavljen.
Kaže da je vozilo tehnički spremno za registraciju i možda malo populistički ističe da sada izgleda bolje nego kada je izašao iz fabrike. Dug proces restauracije dodatno ga je vezao za automobil i kako kaže, nije nameravao da ga proda te sada nema adekvatnu cifru koju bi tražio, već pušta potencijalno zainteresovane da sami predlože realnu ponudu.
Miloš Nikodijević - Autoslavia
Najčitanije vesti
