Buba – auto koji bi svako poželeo
Sa preko dvadeset miliona prodatih primeraka i proizvodnjom dugim bezmalo pola veka, Volkswagen Buba je jedan od najbolje prodavanih automobila svih vremena.
Hitlerova naredba
Zbog svog prepoznatljivog izgleda, te proboja na američko tržište tokom pedesetih i šezdesetih godina, Buba je postala ikona hipi pokreta koji je propagirao mir, slobodnu ljubav i vezu sa prirodom, ali su Bubini koreni ipak bili potpuno drugačiji.
Naime, tokom tridesetih godina, Adolf Hitler je naložio inženjeru Ferdinandu Poršeu da osmisli jednostavan porodični automobil koji će motorizovati Nemačku.
„Pozajmivši“ osnovni dizajn i tehnička rešenja od češke Tatre, Ferdinand je došao do onoga što je uskoro postala Buba.
Platili, a auto nisu dobili
Interesantno, prve Bube, odnosno KdF Wageni kako su originalno zvane, bile su direktno vezane za početak Drugog svetskog rata. One su kupovane kroz sistem štednih markica, ali nijedan obični građanin nikada nije došao u posed svoje Bube jer je ušteđevina građana Nemačke bila korišćena za finansiranje ratnog sukoba.
Nakon poraza Nemačke, proizvodnja Buba je započeta pod okriljem vojske Velike Britanije, prvo za stacionirane vojnike, a od 1947. godine i za civile. Pod novim menadžmentom, Volkswagen je procvetao i polako počeo osvajanje Nemačke, Evrope i ubrzo celog sveta.
Buba se proizvodila i u bivšoj Jugoslaviji i to u Vogošći u pogonu TAS-a, Tvornice automobila Sarajevo. Poznate Sarajke tako su bile još jedan od automobila koji je motorizovao Jugoslaviju uz proizvode Zastave, IMV-a i IDA-e.
Danas, najcenjenije su upravo one Bube sa samog početka proizvodnje, a za njima razne izvedbe kabrioleta. Naravno, tu su i takozvane „buljave“ Bube sa velikim farovima, proizvođene do 1968. godine, kao i Bube sa mekim Faltdach krovom.
Sve ih je manje na ulicama
Iako se susreću mnogo češće od starijih modela, Bube iz sedamdesetih godina se sve manje viđaju na ulicama i kao takve, postale su zanimljiv prizor kada izgledaju kao da su tek izašle iz fabrike.
Upravo jedna takva Buba se prodaje u Novom Sadu i po rečima njenog sadašnjeg vlasnika, delimično je restaurirana. Tom prilikom, ofarbana je u diskretnu, ali atraktivnu boju peska koju dopunjuje crno-beli enterijer.
Spoljašnji izgled ove Bube je u skladu sa godinama njene proizvodnje, te svi detalji osim belih obruča na gumama upućuju na Bubu 1300 iz sedamdesetih godina.
Iznutra, ova Buba odgovara originalnim fabričkim merama, sa crnim bakelitnim dvokrakim volanom i radio aparatom iz odgovarajućeg perioda. Sedišta su tapacirana u kombinaciju crnog skaja i belog tekstila.
To je kombinacija koja zahteva posebnu pažnju, ali nagrađuje prijatnom vožnjom čak i u toplim letnjim mesecima, kada prozori zovu da budu spušteni.
Za uživanje i lagane vožnje
Motor od 1300 kubika ima skromnih tridesetak konja, ali Buba je danas automobil za uživanje i lagane vožnje, te uživanje u karakterističnom zvuku bokser motora. Sat pokazuje brojku od 190.000 kilometara, ali to za jednu čuvanu Bubu nije nikakva velika brojka.
Razgovarajući sa vlasnikom o ljubimici koju je dugo želeo da kupi i sredi, on nam je oktrio da ju je kupio 2013. od prvog vlasnika:
„Od onda je kod mene i čuva se na suvom. Ona je 1970. godište i ima sve nemačke nalepnice. Čovek ju je kupio u Sarajevu ali je samo bila isporučena, nije bila pravljena u Sarajevu. U pitanju je inače bio prvi vlasnik auta.“
Dalje, objasnio nam je da ona nije rastavljana potpuno, ali da je urađeno sve što je tada trebalo da se uradi: „Trudio sam se da sve bude autentično. Takođe, motor nije rastavljan, ostavljano je sve što je bilo dobro.“
Proteklih godina, u Bubi se uživalo i putovalo, a sada je došlo vreme da neko drugi sedne za njen volan: „Buba je specifična sama po sebi, ja sam je baš dugo želeo. Sredio sam je, ispunio svoju želju, vozio sam je po skupovima u Bijeljini, Šapcu i drugim okolnim mesta i prodajem je sada zbog nedostatka vremena koje provodim u njoj.“
Đorđe Sugaris - Autoslavia