MENI

[OLDTAJMERI] Opel Olympia – auto u čast najvećeg sportskog događaja

Dve godine pre dolaska Adolfa Hitlera na vlast, malo ko u Međunarodnom olimpijskom komitetu je očekivao da će zažaliti za odluku da Letnja olimpijada 1936. godine bude dodeljena Berlinu.

Da bi nadmašili prethodne igre u Londonu, Hitler je doneo odluku da se izgradi novi monumentalni stadion koji ne samo da i danas postoji, nego se i aktivno koristi, kao i puno infrastrukturnih objekata koji će dodatno unaprediti organizaciju, pa samim tim i poslati snažniju poruku svetu.

Opelova revolucionarna šasija

Koliko je ovaj sportski događaj bio važan, najbolje ilustruje i Opel koji je godinu dana pre igara jednom od svojih modela, ispostaviće se vremenom kultnim modelom, nadenuo upravo ime Olympia!

Tačnije, bio je ovo prvi nemački masovno proizvođeni automobil sa čeličnom monokok šasijom što je doprinelo smanjenju ukupne težnine vozila za 180 kilograma, u poređenju sa njegovim prethodnikom.

Ova tada revolucionarna šasija zahtevala je nove proizvodne metode i korišćene materijale, kao što je tačkasti var, napredni tipovi čelika i sl.

Koliko je koštao?

Te 1935. godine na Sajmu automobila u Berlinu posetioci su prvi put videli automobil koji im je za 2500 Rajhsmaraka ponudio kabinu sa četiri sedišta i četvorocilindrični 1.3 litarski motor sa 24 konjske snage, sposoban da ide čak 100 km/h.

Vožnja se oslanjala na zadnje točkove putem trostepenog menjača, dok je četvorostepeni ušao u upotrebu 1937. godine do kada se prva iteracija i proizvodila u verzijama saloon i cabriolet.

Restilizovana verzija OL38 donela je i novi motor zapremine 1488 ccm čija snaga je narasla na 37 konja, a konačna brzina na 112 km/h. Tipovi karoserija bili su isti ali je dodata i varijanta sedana sa četvora vrata. Trogodišnja proizvodnja okončana je 1940. godine zbog rata u kome je kasnije fabrika u Ruselshajmu i ozbiljno oštećena.

Ovaj model naširoko je korišćen od strane Vermahta, a kasnije i u filmovima koji su za temu imali drugi po redu svetski sukob.

Poslednja generacija

Nakon završetka rata i obnove fabrike, proizvodnja je nastavljena isključivo u formi sedana sa dvoja vrata, te je od 1947. do 1949. godine napravljeno skoro 26.000 primeraka.

Poslednja i najmodernija generacija koja je i dalje bila zasnovana na predratnoj Olimpiji predstavljena je 1950. godine.

Tada ste mogli da kupite standardne saloon i cabriolet verzije sa dvoja vrata, a novina je bio dostavni karavan koji je izgledom više podsećao na današnje manje kombije. Tokom tri godine proizvodnog procesa napravljeno je oko 160.000 komada treće iteracije Olimpije, ujedno i one koju danas najčešće imamo priliku da sretnemo.

Primerak iz poslednje serija

Pored primeraka koje možemo da vidimo na ovdašnjim susretima starovremenskih vozila, jednu Olimpiju poslednje serije sreli smo i na našim oglasima. Napravljena 1951. a restaurirana nedavno, ova Olympia obradovaće najviše one nešto starije.

Teško ih je pronaći u dobrom originalnom stanju te nimalo ne čudi da je ova koja nam dolazi iz Kragujevca prošla kroz kompletan proces restauracije.

Njen vlasnik i prodavac kaže da je auto kompletno urađen, od šrafova pa na dalje i ističe da je svaki deo originalan. Limarija je i bila zdrava što je olakšalo proces osveživanja. Automobil je ofarban u golubije sivu i tek kada uveličate fotografije možete da vidite koliko zapravo dobro izgleda.

Prateći hromirani ukrasni delovi su na broju i u dobrom stanju s tim što su branici prefarbani umesto da pokazuju hromirani sjaj.

Kabinski prostor je maltene besprekoran, sedišta su presvučena kvalitetnim materijalom, a tu su i novi tepih kao i tapaciri. Prodavac napominje da je i motor odličan kao i četvorostepeni menjač, što u praksi znači da je sve na automobilu funkcionalno, a tome u prilog ide i aktuelna registracija koja traje do juna tekuće godine. 

Miloš Nikodijević - Autoslavia


Pogledaj ostale vesti