Kružni tok – pravila vožnje
Kako se vozi u kružnom toku? Ko ima prednost u kružnom toku? Šta ako ulazni put ima jednu traku, kružni tok tri, a izlazni put dve trake? Da li onaj u unutrašnjoj traci kružnog toka ima prednost u odnosu na onoga u srednjoj ili spoljašnjoj traci kružnog toga, tj. ima li pravo da ga „iseče“ i izađe gde poželi?
Kao prvo – ovaj tekst je napisan banalizovano i maksimalno uprošćeno, da bi ga (do kraja) pročitao što veći broj vozača. Zato batalite kritike po pitanju nestručnih izraza – cilj je da što više ljudi shvati bar osnovna pravila ponašanja u kružnom toku.
Kako da vozim u kružnom toku?
Ovo su „bukvalizovana“ pravila, koja treba pratiš da se ne bi sudario u kružnom toku:
Pravilo br. 1: Onaj ko je u kružnom toku ima prednost u odnosu na onoga ko je van kružnog toka, a to je regulisano saobraćajnim znacima.
Pravilo br. 2: Auto u unutrašnjoj traci kružnog toka nema prednost u odnosu na auto u spoljašnjoj traci kružnog toka (kada je u pitanju kružni tok sa više traka)!
Da pojasnimo - ne smeš iz krajnje unutrašnje trake (uz ostrvo) da isečeš sve ostale u kružnom toku da bi izašao tamo gde ti odgovara. Dakle, onaj ko izlazi iz kružnog toka nema prednost u odnosu na one koji takođe kruže u spoljašnjim trakama kružnog toka.
Da još pojasnimo – govorimo samo o vozilima koja se već nalaze u kružnom toku - oni iz unutrašnjih traka nemaju prednost u odnosu na one u spoljašnjim trakama! Govorimo o samom kružnom toku – ne o prilaznim ulicama/putevima.
Znači, ako onaj iz unutrašnje kružne trake odluči da izađe iz kružnog toka, on ne sme da „iseče“ onog u spoljašnoj kružnoj traci, već mora da ga propusti kao da je u pitanju klasično prestrojavanje na putu sa dve trake i to uz davanje migavca i trudeći se da ne izazove udes. Potpuno isto kao da voze na običnom putu sa dve ili tri trake.
Naglašavamo - prednost uvek ima vozilo koje nastavlja kretanje trakom u kojoj se nalazi!
Zašto ponavljamo istu stvar pet puta? Zato što vozači koji ne znaju ovo pravilo svakodnevno izazivaju incidente. U najboljem slučaju strada samo branik, ali danas far, krilo i farbanje mogu da budu izuzetno skupi.
Pravilo br. 3: Izaberi odgovarajuću traku pre nego uđeš u kružni tok.
Ukoliko se kružnom toku približavaš putem sa više traka, takođe treba primenjivati logiku koju bi primenio u slučaju da je reč o klasičnoj raskrsnici. Dakle, ukoliko izlaziš na prvom isključenju trebalo bi da u kružni tok uđeš desnom trakom i pratiš spoljašnju traku kružnog toka do isključenja.
Ukoliko izlaziš na poslednjem isključenju, trebalo bi da iz leve trake uđeš u unutrašnju traku kružnog toka i zatim se prestrojiš na vreme pred izlazak. Međutim, nije protiv propisa ni da se direktno uključiš u spoljašnju traku i da njome ideš do željenog isključenja... Istina, tako blokiraš druga vozila koja žele da uđu u kružni tok.
Pravilo br. 4: Odluči gde izlaziš iz kružnog toka pre nego što uđeš u njega. Najbolji recept da izazoveš udes jeste da uđeš u kružni tok ne znajući gde treba da izađeš. Dok ti gledaš i razmišljaš, neko će da prikoči ispred tebe, da te iseče, ti ćeš iznenada da odlučiš da skreneš i isečeš nekog drugog ili oštro prikočiš... Spisak scenarija je beskonačan.
Pravilo br. 5: Da li smem da se vozim u krug više puta dok ne ugrabim situaciju da izađem iz kružnog toka ukoliko se nalazim u unutrašnoj traci, a u spoljašnjoj je gužva? Ovo nije definisano propisima, tako da je odgovor - DA. Inače, postoje dva mišljenja po pitanju toga šta je bezbednije:
a) treba se zaustaviti i onda se „probijati“ ka svom izlazu
b) treba napraviti još jedan krug i za to vreme uhvatiti priliku za prestrojavanje
Obe „taktike“ imaju svoje mane i prednosti, i treba ih primenjivati u skladu sa trenutnom situacijom u kružnom toku.
Pravilo br. 6: Koristi migavac – ručica s leve strane volana, uz pomoć koje pokazuješ drugim vozačima kuda planiraš da ideš. Zato se i zove pokazivač pravca!
Koristi migavac i kada izlaziš iz kružnog toka i kada se prestrojavaš iz trake u traku samog kružnog toka. Prilikom ulaska u kružni tok ne moraš da ga koristiš, pošto je tvoj budući smer kretanja jasan.
To nije nikakva moda ili naređenje neke zle državne agencije – kada daš migavac, daješ mogućnost drugim vozačima da na vreme odreaguju, da brže i bezbednije prođu kružni tok. Kada bi se svi vozači ponašali normalno i redovno koristili migavac, saobraćaj bi generalno tekao mnogo brže i sa manje stresnih situacija.
Pravilo br. 7: Saobraćajac u kružnom toku – kada se on pojavi, moraš da poštuješ njegove naredbe.
Biranje trake
Biranje trake u kružnom toku sa više traka zavisi od sledećeg:
- Da li je kružni tok sa jednom, dve ili tri trake?
- Da li mu prilazite putem sa jednom ili dve trake?
- Da li se isključujete na put sa jednom ili dve trake?
- Da li je gužva u saobraćaju, pa morate da koristite svaki delić slobodnog prostora?
- I tako dalje...
Slika ispod prilično jasno sve govori, tako da smatramo da nije potrebno objašnjenje.
Video objašnjenja
Pogledaj obavezno i ovu animaciju – veoma je korisna!
Šta znače saobraćajni znaci ispred kružnog toka?
Kružni tok je regulisan saobraćajnim znakovima, ali postoje i kružni tokovi bez saobraćajnih znakova, mada su ekstremno retki!
Krenimo od ovih prvih. Ispred ulaska na kružni tok postavlja se saobraćajni znak „ukrštanje sa putem sa prvenstvom prolaza“ – obrnuti crveno-beli trougao, koji možeš da vidiš na slici ispod.
Ovaj znak ti jasno kaže da vozila u kružnom toku imaju prednost u odnosu na vas koji se uključujete u kružni tok. Dakle, prednost uvek ima onaj ko se nalazi u kružnom toku. Da nailaziš na kružni tok govori ti i plavi okrugli znak sa tri bele strelice koje „jedna drugoj grizu rep“.
Međutim, ako ispred kružnog toka nema saobraćajnih znakova, onda važe uobičajena pravila saobraćaja kao i na svakoj drugoj raskrsnici, tj. pravilo desne strane. U ovom slučaju, dakle – ako nema crveno-belog trougla, prednost ima vozilo koje dolazi sa desne strane, što znači da ima prednost u odnosu na onoga ko se već nalazi u kružnom toku!
Ponavljamo – ovakvi kružni tokovi su veoma retki, ali ipak negde možete da naiđete na njih.
Šta kažu u auto školama?
Razgovarali smo sa Milošem Vukadinovićem, instruktorom vožnje u auto školi „Pravo L“ (Novi Beograd, kod TC Piramida):
„Kružni tokovi mogu biti regulisani na više načina. Recimo, u Beogradu je sada na svim raskrsnicama isto – tu su trouglovi koji ukazuju na ukrštanje sa putem sa pravom prvenstva prolaza, što znači da sva vozila koja prilaze kružnom toku moraju da propuste vozila koja se nalaze u kružnom toku.
Specifično je da na nekim kružnim tokovima u Beogradu ima i tramvaja, a to su Slavija i Autokomanda. Čak mislim da je Autokomanda složenija u ovom trenutku. Specifična je zato što tamo imamo dva toka kretanja tramvaja - jedan je kružni, a drugi ide posred, tj. preseca kružni tok, pa vozači koji prvi put tu dolaze imaju problema da se snađu.
Drugi način regulisanja kružnih tokova je pravilo desne strane. Ima ih ponegde, vrlo su retki, a prepoznaćete ih po tome što na prilazima nema znakova u obliku trouglova koji ukazuju na ukrštanje sa putem sa pravom prvenstva prolaza.
Mogu da budu regulisani i semaforom - nema ih u Srbiji, ali imao sam prilike da ih vidim u drugim zemljama.
Zašto je Slavija specifična? Zato što su na ulazu u Slaviju od jedne, dve do tri saobraćajne trake za ulaz, a u samom kružnom toku nisu definisane trake. Definisana je samo centralna traka kojom se kreću tramvaji. Oni se kreću negde po sredini kružnog toka, a levo i desno mogu da stanu dva do tri reda vozila i zato takav raspored predstavlja izvestan problem. Verujem da će novim projektom to biti rešeno na neki bolji način. (Naglašavamo da ja Slavija rekonstruisana nakon ovog intervjua!)
Kako se kreće kroz kružni tok? To nekim ljudima predstavlja problem. Mi kroz kružni tok kao i kroz svaku drugu raskrsnicu možemo da skrenemo desno, da produžimo pravo ili da skrenemo levo, s tim da se to ne obavlja kao u običnim raskrsnicama, već kružno.
Kao i na svakoj raskrsnici, ako želim, tj. ako znam da ću na toj raskrsnici skrenuti desno, pre raskrsnice dajem desni pokazivač pravca i u principu pratim desnu traku i iz desne trake skrećem desno. Ako ima više traka, mogu i iz neke druge trake, ali takođe pri izlazu bi trebalo da pratim taj tok.
Ako idem pravo, pratim traku koja je namenjena kroz kružni tok za pravo i pri izlazu iz kružnog toka obaveštavam ostale učesnike u saobraćaju pokazivačem pravca da želim da izađem.
I naravno, ako skrećem levo, tj. izlazim na trećem isključenju, pre kružnog toka dajem levi pokazivač pravca i zauzimam položaj ili u srednjoj ili u krajnjoj levoj traci. Nakon ulaska u kružni tok, prestrojavam se u desno za jednu ili dve trake (u zavisnosti broja traka) i dajem desni pokazivač pravca, eventualno propuštajući vozila koja su u desnoj traci i izlazim iz kružnog toka.
Ako sam ja u srednjoj traci i želim da izađem iz kružnog toka, ja moram da propustim vozila koja se nalaze u desnoj traci, koja možda idu u krug ili će pre mene skrenuti desno.
Što se tiče situacije kada je gužva u desnoj traci, pa ne mogu da izađem, da li je bolje da napravim još jedan krug ili da se zaustavim i sačekam pogodnu priliku da pređem u desnu traku? Tu postoje dve teorije. Nigde u zakonu nećete naći kako je to definisano.
Neki kao, npr. Slovenci i Francuzi zastupaju teoriju da treba napraviti još jedan krug. Ali šta se dogodi kad vi napravite krug, dođete na isto mesto, a ono opet gužva. Da li da idete opet još jedan krug? Mišljenja sam da treba dati desni pokazivač pravca kao i kad želite da se prestrojite, da sačekate da vozila prođu ili će vas neko od tolerantnih vozača propustiti.
To je po meni način da se napravi manje gužve nego da pravite još jedan krug. Zamislite kad bi svi u vašoj situaciji počeli da prave po još jedan krug. Ipak, niko vam to neće precizno definisati. Ja poznajem i Zakon o bezbednosti saobraćaja Hrvatske i Slovenije i nigde oni to jasno ne preciziraju. Samo „mišljenja smo da bi tako trebalo“, ali nigde ne kaže mora na taj način da se to izvede.
Na vozaču je da proceni, ali mišljenja sam da je bolje da uspori ili se zaustavi, da pokazivač pravca i u pogodnom trenutku napusti kružni tok.
Vozač bi trebalo pre ulaska na kružni tok da zna gde želi da ide, tj. gde se nalazi izlazna saobraćajnica i da se na osnovu toga postavi u odgovarajuću traku na ulaznoj saobraćajnici. Na primer, ako želite da čim uđete u kružni tok odmah izađete desno, logično je da ćete se pre kružnog toka prestrojiti u krajnju desnu traku, ući u krajnju desnu traku kružnog toka i odmah izaći iz njega. Ako nastavljate „pravo“, logično je da uđete srednjom trakom, krećete se srednjom kroz kružni tok i isto tako izađete.
Ponekad je problem u tome što kod nekih kružnih tokova nije isti broj traka na ulazu i izlazu. Kružni tok na Novom Beogradu je po tom pitanju odličan i najlakše ga je ispratiti. Kod Bogoslovije (takođe u BG) trake nisu najbolje definisane, tako da se mnogi vozači zbunjuju, a i teško je dati jasna pravila.
Potrebno je da se ljudi iz unutrašnjosti malo više obuče po ovom pitanju, pošto po mnogim manjim mestima jednostavno nema kružnih tokova, pa i oni koji tek uče vožnju u auto školi jednostavno nemaju gde da nauče.
Naša auto škola sa svakim kandidatom prolazi sve kružne tokove u Beogradu ili bar 90%. Obavezno Slavija ili Autokomanda, opština Novi Beograd, Vojvođanska i kod Arene. Uglavnom i Bogoslovija, ali ne obavezno pošto je suština ista. Na Starom sajmištu ima jedan kružni tok na kojem nema znakova, već je jedini regulisan pravilom desne strane. Svi ostali imaju znakove koji pokazuju ko ima prvenstvo prolaza“.
Najčitanije vesti
