Golf IV - da li je bolje kupiti dve „dvojke“ ili jednu „četvorku“?
Golf IV generacije imao je zadatak da ispravi sve „grehe“ III generacije i u tome je u velikoj meri uspeo. Nije ni on bezgrešan, ali ga uprkos tome mnogi uglavnom smatraju robusnim i pouzdanim. Proizvodio se od 1997. do 2004. godine, u verzijama sa troja i petora vrata i kao karavan. Uspeo je da 2001. postane najprodavaniji automobil u Evropi; tu titulu mu je oteo Peugeot 206 naredne godine.
U Evropi ga je 2005. zamenila „petica“, dok je u Južnoj Americi, Meksiku i Kini nastavio da se proizvodi do 2010. godine. Zanimljivo je da je VW odlučio da ne ulaže u razvoj kabriolet verzije, već je uzeo „trojku“ kabriolet i našminkao je tako da izgleda kao „četvorka“: farovi, migavci, retrovizori, trokraki volan, zadnji branik… Enterijer je uglavnom ostao isti, mada su određeni detalji izmenjeni. Ovaj automobil je stigao na tržište 1994. i napustio 2002. godine.
Pomenimo i model Bora - to je praktično Golf u limuzinskoj verziji, ali uz jasne vizuelne razlike, naročito po pitanju farova. Razlikuju se i zadnja vrata, prednja krila i hauba, kao i drugi delovi „limarije“. Što se tiče enterijera, on je gotovo identičan kao kod Golfa, uz male izmene. Izgleda da su od Golfa jedino zadržana prednja vrata. Van Evrope se prodavao kao Jetta.
VW je ovom generacijom želeo da model Golf pogura više ka premium segmentu, sa kvalitetnijim enterijerom i obimnijim paketima opreme. Istina, u putničkom prostoru ima manje mesta nego kod konkurenata, a tu su i bazne verzije sa veoma skromnom opremom. Tokom životnog veka „četvorke“ nije bilo značajnijeg redizajna. Dužine je 415 cm, širine 174 cm i visine 144 cm, uz zapreminu prtljažnika od 330/1.184 litara.
Izbor motora je prilično bogat - od anemičnog 1.4-litarskog benzinca i 1.9-litarskog dizelaša bez turbo punjača, do 2.8-litarskog VR5 i 3.2-litarskog V6 motora u R32 verziji. R32 - lansiran 2002, ovo je bio prvi serijski automobil sa menjačem sa dvostrukim kvačilom (DSG). Reč je o perjanici modela Golf, sa 3.2-litarskim VR6 motorom od 241 KS, pogonom na svim točkovima, nezavisnim zadnjim oslanjanjem, luksuznom i sportskom opremom i detaljima, snažnim kočnicama… Motor, pogon na svim točkovima i geometrija prednjeg i zadnjeg vešanja isti su kao kod Audi TT-a.
Inače, Golfovu platformu i motore dele i drugi modeli VW grupacije, kao što su Audi A3 i TT, Seat Leon i Toledo, Škoda Octavia, VW Buba… Istina, „četvorka“ nije počela prva da se prodaje sa ovom platformom, već je to bila Octavia (avgust 1996.), a zatim A3 (septembar 1996.). Golf je bio treći, dok je Seat krenuo 1999. godine.
Karoserija je pocinkovana i generalno solidno otporna na koroziju. Međutim, sa donje strane, između prednjih točkova i vrata postoji pogodno mesto za nakupljanje prljavštine, pa vremenom dolazi do rđanja. Imajte u vidu da se ova generacija proizvodila od 1997. do 2004, pa ako kupite primerak star dve decenije, prilično je nezahvalno procenjivati šta bi na njemu moglo da se pokvari i kakva mu je pouzdanost.
Dizel motore ne prate iste prednosti i mane, kako po pitanju pouzdanosti, tako i po pitanju drugih karakteristika pošto su se tokom godina ugrađivale različite verzije. Naravno, dizelaši su znatno popularniji, iako u ponudi na domaćem tržištu ima i mnogo benzinaca - na našem sajtu ih ima skoro 400 plus preko 130 sa plinom.
Pomenimo da, uslovno rečeno, nije loša ponuda ni karavana, iako bi se to očekivalo u ovoj klasi. Na našem sajtu ih trenutno ima 235, a od toga 45 benzinaca i 11 sa plinom.
Relativno često problem pravi protokomer - kada se uprlja počne da šalje pogrešne informacije, pa to negativno utiče na performanse. Turbo punjači takođe mogu da budu osetljivi, a naročito verzije sa varijabilnom geometrijom, pošto može da dođe do zaglavljivanja pokretnih delova zaduženih za promenu geometrije. Jedan od simptoma nakupljene čađi na turbini može da bude i teško dostizanje viših obrtaja (npr. 3.000 o/min), mada isti simptom može da ukazuje i na problem sa protokomerom.
Kao i kod drugih dizelaša, kvare se pumpa visokog pritiska, EGR ventil, dizne… Zupčasti kaiš takođe može da bude problematičan, pa ga treba menjati na vreme ili pre vremena, uz sve prateće elemente.
TDI sa 130 KS - vlasnici uglavnom oduševljeni performansama u odnosu na potrošnju. SDI bez turbo punjača – „Nije jak, ali ne izdaje i malo troši!“, napisao je jedan od vlasnika na sajtu www.mojagaraza.rs. Razvija 68 KS pri 4.200 o/min i 133 Nm pri 2.200-2.600 o/min. Žale se da je bučan.
Benzinci su obično mnogo pouzdaniji, mada se javljaju problemi sa leptirom gasa zbog nakupljenih nečistoća, što se rešava pažljivim čišćenjem. Kod 1.6-litarskog benzinca prijavljivani su problemi sa ubrizgavanjem goriva. Inače, on nema baš dovoljno snage za sigurno preticanje i za brdsku vožnju, ali sa lakšom nogom na gasu, potrošnja je prihvatljiva. Sa druge strane, ako se auto forsira, potrošnja lako dođe do 10 l/100 km, što važi i za gradsku vožnju. Manji od 1.4 litra je sa svojih 75 KS prilično anemičan, pri čemu se neki vozači žale i na visoku potrošnju.
Odavno dobro poznat problem kod ovog modela je mehanizam podizača stakala. Problem je u plastici od koje je napravljen - ona je sklona pucanju, pa je potrebno zameniti kompletan mehanizam, što nije baš jeftino. Vlasnici se žale i na probleme sa centralnim zaključavanjem.
Neprijatnih zvukova iz kontrolne table uglavnom nema, mada neki vlasnici, u zavisnosti od starosti automobila i očuvanosti, kažu da ipak ima škripanja i sličnih zvukova. Problem mogu da prave sami nosači komandne table. U enterijeru nalazimo kvalitetne materijale, što ne znači da posle svih ovih godina možemo da očekujemo savršeno očuvanu kabinu, bez pohabanosti.
Navedimo još par stvari koje mogu da prave probleme: kočiona creva, pumpa sistema za ubrizgavanje, klješta zadnjih kočionih diskova, curenje kod filtera goriva, elektronika/elektroinstalacija, rasklimana sedišta, curenje ulja, bord kompjuter… Neki vlasnici kažu da mnoge popravke svako može i sam da odradi ukoliko ima nešto znanja oko mehanike ili elektronike. Polovni delovi - uglavnom ih ima dovoljno po auto otpadima i oglasima.
Neudoban, ali zato siguran u krivinama. Mnogi mu zameraju manjak prostora na zadnjoj klupi. Takođe, brojni vozači smatraju da kod drugih modela može da se dobije bolji odnos kvaliteta i cene.
Cene se kreću od oko 2.000 pa do 4.000 evra. Međutim, čak i ako ga platite skuplje u odnosu na direktnog konkurenta, za Golfom uvek postoji potražnja, a i dobro drži cenu, pa uglavnom može lako i brzo da se proda. Ili grešimo?
Vaše mišljenje?
Da li imate, imali ste ili ste vozili VW Golf IV? Kakvi su vam utisci i generalno mišljenje? I najvažnije - da li je precenjen u odnosu na konkurenciju?
Dragan Romčević
Najčitanije vesti
