Koliko će nam vremena uštedeti 130 km/h umesto 120 km/h?
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorana Mihajlović, rekla je da je njeno ministarstvo već pokrenulo inicijativu da se maksimalna brzina na auto-putevima Srbije poveća na 130 km/h. Da li će ovo povećanje biti prihvaćeno i ukoliko bude, da li će ono uticati na bezbednost?
Ministarka je kao razlog za povećanje brzine navela to što se poslednjih godina pri izgradnji puteva vodilo računa o kvalitetu. Međutim, ovo nije jednostavan proces, pošto zahteva i izmenu Zakona o bezbednosti u saobraćaju na putevima, koji bi inače vrlo uskoro trebalo da bude izmenjen po mnogim drugim pitanjima.
Koja ograničenja vladaju po Evropi?
U Evropskoj uniji maksimalna dozvoljena brzina na auto-putu je uglavnom od 120 km/h do 130 km/h. Nemačka nema generalno ograničenje brzine na auto-putu, ali je preporučena brzina od 130 km/h. Takođe, u Nemačkoj je na mnogim deonicama auto-puta brzina zaista ograničena u rasponu od 80 km/h do 130 km/h. Tu je i Holandija, gde se na određenim delovima auto-puta uvodi niža dozvoljena brzina - od 80 km/h ili 100 km/h, kako bi se smanjilo zagađenje i buka u blizini naseljenih područja.
Francuska je jedina članica EU u kojoj po automatizmu vladaju drugačija brzinska ograničenja u slučaju loših vremenskih uslova. Kada pada kiša ili sneg, ograničenje na auto-putu pada sa 130 km/h na 110 km/h. U slučaju magle (vidljivost manja od 50 metara) automatski se uvodi ograničenje brzine od 50 km/h na svim putevima.
Međutim, isti princip koriste i druge zemlje, ali tako što na velikim displejima iznad ili pored puta ispisuju „novu“ maksimalno dozvoljenu brzinu u zavisnosti od vremenskih uslova. Tu su i:
- Finska u kojoj se zimi maksimalna brzina na auto-putu smanjuje sa 120 km/h na 100 km/h (sa 90 km/h na 80 km/h na međugradskim putevima)
- Švedska u kojoj se zimi maksimalna brzina na auto-putu smanjuje sa 110 km/h na 90 km/h (sa 90 km/h na 70 km/h na međugradskim putevima)
Ponovo Francuska - nije neuobičajeno da se maksimalna brzina privremeno ograniči za 20 km/h ili 30 km/h kako bi se na nekim deonicama smanjilo zagađenje, naročito leti kada su visoke temperature.
Kod Bugara je do sredine 2012. ograničenje bilo 130 km/h. Odlučili su da ga podignu na 140 km/h, ali samo na novoizgrađenim deonicama sa kvalitetnim asfaltom i dobrom infrastrukturom, kao i na kvalitetno renoviranim starim deonicama.U Bugarskoj i do 140 km/h
Naravno, bilo je i mnogo onih koji su se protivili ovoj odluci. Neki su čak tvrdili da će ovo povećanje od samo 10 km/h dovesti do 30% više fatalnih ishoda u saobraćajnim nesrećama. Sa druge strane, oni koji su podržavali ovakvu odluku tvrdili su da će se na ovaj način samo povećati bezbednost, kao dokaz navodeći da je broj stradalih opao nakon što je ograničenje „davne“ 2002. godine podignuto sa 120 km/h na 130 km/h.
Koliku uštedu u vremenu donosi podizanje ograničenja na 130 km/h?
Recimo da jedan automobil sat vremena vozi brzinom od 120 km/h i pređe 120 kilometara. Drugi automobil vozi sat vremena 130 km/h i pređe 130 kilometara. Dakle, brži je za sat vremena prešao 10 kilometara više. Koliko sporijem treba da nadoknadi tih 10 kilometara vozeći i dalje 120 km/h?
Treba mu 5 minuta. Nije mnogo, zar ne? Ili jeste? Ako uzmemo u obzir opciju da teoretski voze bez prestanka npr. 4 sata konstantnom brzinom, dolazimo do zaostatka od 20 minuta.
Da li bezbedniji automobili opravdavaju veću brzinu?
Danas uglavnom vozimo znatno bezbednije automobile nego pre nekoliko decenija - sa raznim elektronskim bezbednosnim sistemima, većim i širim točkovima, boljom aerodinamikom, oslanjanjem… Dakle, vožnja pri visokim brzinama je danas mnogo bezbednija nego pre npr. 30-40 godina.
Međutim, tu je drugi problem. Vozači nemaju pravi osećaj brzine kojom se kreću, pošto proizvođači mnogo ulažu upravo u to da izoluju ljude u automobilu od zvukova spolja i vibracija koje stvara sam automobil ili koje dolaze sa podloge.
Kada je čovek „učauren“ u svom tihom i udobnom vozilu dobija lažan osećaj sigurnosti. Pritom nije svestan da pri brzini od 120 km/h samo u jednoj sekundi pređe 33,3 metra, a ako još malo pritisne papučicu gasa i dostigne 150 km/h prelaziće skoro 42 metra svake sekunde.
Takođe, nije svaki autoput isti. Kvalitet kolovoza u velikoj meri utiče na bezbednu vožnju pri visokim brzinama. Ako u desnoj traci imate kolotrage od teških vozila, prelazak iz jedne u drugu traku može da bude u nekim situacijama veoma rizičan, naročito za neiskusne vozače.
Kvalitet puta od presudne važnosti
Mnogi stručnjaci, kako domaći, tako i strani, slažu se da kvalitet puta treba da bude glavni faktor pri određivanju ograničenja brzine, a tu se ne misli samo na kvalitet asfalta, već i prateće infrastrukture, pa treba detaljno analizirati čitavu mrežu auto-puteva i onda doneti odluku:
- Da li uopšte podizati ograničenje na 130 km/h?
- Ukoliko se donese pozitivna odluka – da li na svim deonicama ili samo na onima koje su dovoljno kvalitetne?
Javite nam u komentarima, da li ste za podizanje ograničenja brzine kretanja na 130 km/h?
Dragan Romčević
Najčitanije vesti
