MENI

Stariji od 15 godina dva puta na tehnički pregled!?

Ukoliko se usvoji i ovaj predlog u okviru novih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, vlasnici automobila starijih od 15 godina moraće dva puta godišnje da idu na tehnički pregled - jednom prilikom registracije i drugi put nakon šest meseci.

Ovaj novi udar na džep vozača ne bi bio toliko strašan da se istovremeno ne najavljuje:

  1. Zabrana „gratis“ tehničkih pregleda ukoliko istovremeno kupite i polisu osiguranja na istom mestu
  2. Uvođenje minimalne cene tehničkog pregleda
  3. Poskupljenje tehničkog pregleda

Kolika će biti minimalna cena tehničkog pregleda?

Prema sugestiji Udruženja osnivača tehničkih pregleda (UOTP), minimalna cena tehničkog pregleda za automobile trebalo bi da bude 2.500 dinara plus PDV, tj. 3.000 dinara. To znači da bi vlasnik automobila starog 16 godina, koji je do sada dobijao besplatan tehnički, trebalo godišnje da plati 6.000 dinara u istu svrhu.

Automobili kojeg godišta se smatraju rizičnim?

Na primer, ako bi se ova obaveza uvela od 1. januara sledeće godine, to bi značilo da bi se na njenom udaru našla sva vozila proizvedena pre 1. januara 2002. godine.

Međutim, to nije slučaj – ova obaveza će biti uvedena kasnije.  

Kada će biti uvedena ova obaveza?

Naglašavamo, obaveza tehničkog pregleda dva puta godišnje za vozila starija od 15 godina neće biti uvedena istovremeno sa usvajanjem izmena Zakona o bezbednosti u saobraćaju, već nakon toga treba da se usvoji poseban Pravilnik o tehničkim pregledima.

Kada će taj Pravilnik biti usvojen, za sada se ne zna, ali ukoliko nadležni požure, možda već tokom sledeće godine.

Zašto se uvodi pregled dva puta godišnje?

Zato što predlagači izmena zakona smatraju da su automobili stariji od 15 godina skloniji kvarovima vitalnih sistema koji utiču na bezbednost, te da će se njihovom češćom proverom preduprediti moguće saobraćajne nezgode i nesreće zbog tehničke neispravnosti.

Da li su polovni automobili stariji od 15 godina zaista skloniji kvarovima?

Generalno jesu, ali nemoguće je dati konkretan odgovor kada je u pitanju kompleksna mašina kakav je automobil i tu može mnogo da se diskutuje. Naravno, ovde se misli na kvarove sistema koji se kontrolišu prilikom tehničkog pregleda.

Razgovarali smo sa nekoliko servisera, koji uglavnom smatraju da ispravnost vozila više zavisi od vlasnika nego od starosti, marke ili modela.

Kočnice – kod njih ima potrošnih delova (diskovi, pločice, doboši, paknovi...) koji jednako stradaju i na novim i na starijim vozilima, ali i drugih komponenti (cilindri, servo, klješta, creva...) kod kojih je veća mogućnost da će se pokvariti na starijima, mada nije nikakva retkost da se pokvare i na novijima usled velikog broja pređenog kilometara u gradskim uslovima.

Takođe, ako na starijem automobilu kvalitetno sredite kočioni sistem, on će možda biti bezbedniji od znatno novijeg, sa velikom kilometražom, čiji vlasnik uopšte ne zna da se kočiona tečnost menja.

Vešanje i upravljanje – svaki put kada pređete preko udarne rupe, upalog ili izbočenog šahta, a i generalno kada vozite po našim putevima, stradaju svi elementi oslanjanja i upravljanja, pa npr. neki službeni auto iz 2013. kojeg koristi više vozača može da bude u katastrofalnom stanju po tom pitanju.

Možemo da govorimo i o drugim delovima/sklopovima, ali pitanje je da li se oni uopšte i kako kontrolišu na tehničkom pregledu.

Koliko ljudi je poginulo zbog tehničke neispravnosti vozila?

Nomenklaturom MUP-a za period od 2011. do 2015. godine definisano je 115 „uzroka i grešaka“ koje se mogu podeliti u 13 kategorija. Ova nomenklatura  je preuzeta od MUP-a iz uviđajne dokumentacije saobraćajnih nezgoda, na osnovu procene policijskog službenika saobraćajne policije koji vrši uviđaj saobraćajne nezgode.

U tabeli ispod možete da vidite najčešće „uzroke i greške“ koje dovode do smrtnih posledica na našim putevima za period od 2011. do 2015. godine:

 

Uzrok

Poginulih

1.

Neprilagođena ili nepropisna brzina kretanja vozila

1.669

2.

Uključivanje ili nepropisne radnje vozilom

438

3.

Psihofizičko stanje vozača

296

4.

Ostali uzroci i okolnosti

277

5.

Neustupanje prava prolaza

198

6.

Greške ostalih učesnika

182

7.

Nepropisno ili nepravilno preticanje i obilaženje

107

8.

Osposobljenost za upravljanje vozilom

92

9.

Stanje tehničke ispravnosti vozila

70

10.

Ostala nepropisna ili nepravilna kretanja vozilom

20

11.

Nepropisno zaustavljanje i parkiranje

10

12.

Nepropisno ili nepravilno mimoilaženje

9

13.

Nepropisno stanje puta, opreme i saobraćajnih znakova

1

14.

Nepoznato

1

 

Sada bi bilo lako zaključiti da su automobili iz 9. stavke bili tehnički ispravni, bilo bi spašeno 70 života. Međutim, nemamo nikakvih dodatnih saznanja o tim slučajevima, te ostaje pitanje da li je uzrok nesreće bila isključivo tehnička neispravnost ili je bilo i drugih faktora, kao npr. neprilagođena brzina ili psihofizičko stanje vozača?

Ko nema još 3.000 godišnje, ne treba ni da poseduje auto?

Neko će se verovatno voditi i ovakvom logikom, ali ne zaboravite da je ovo samo delić ukupnih troškova posedovanja automobila u Srbiji. Trenutno za automobil iz 2001. godine sa motorom od 1.6 litara  i 109 KS za registraciju svake godine treba izdvojiti oko 19.000 dinara, plus troškovi tehničkog pregleda i provizija banke ili pošte za svaku uplatnicu.

Tu je i menjanje motornog ulja i raznih filtera, nove gume (koje po našim putevima prilično brzo stradaju), popravke elementata vešanja (koji takođe „ne vole“ naše puteve), centriranje, gorivo sa visokim akcizama, velike i male popravke, pranje i gomila drugih sitnica o kojima ne razmišljamo, ali koje nam izvlače dinar po dinar iz džepa.

Automobil nije luksuz, on je mnogima životna potreba

Ne žive svi u beogradskom „krugu dvojke“ ili malo šire, pa ne mogu da koriste GSP ili da prošetaju „dve autobuske stanice“ do posla ili prodavnice. Velikom broju građana Srbije automobil je od životne važnosti, naročito onima po manjim mestima, gde ni ne postoji javni prevoz, a dobro znamo kakav je tamo obično životni standard.

Zaključak

Nije nam namera da na putevima bude više neispravnih automobila. Naprotiv, protiv toga se borimo, ali takođe postavljamo pitanje zašto svako navodno unapređenje bezbednosti saobraćaja mora da udari po novčaniku prosečnog građanina?

Može li to da se reši na neki drugi način? Na primer, takvim kaznama za vlasnike tehničkih pregleda i njihove zaposlene da im ni po koju cenu ne padne na pamet da prekrše pravila, ali da se pritom prvo zaustavi korupcija kako se ne bi jednima gledalo kroz prste, a drugi zatvarali?

Dragan Romčević


Pogledaj ostale vesti