Da li je u Srbiji moguće držati bezbedno odstojanje?
Pratite auto ispred sebe, on iznenada koči svom silinom, kočite i vi, ali udarac je neizbežan. Škripe gume i tras!!! Pukoše branici i farovi, iskrivi se hauba... Izlazite vi da se obračunate s njim, izlazi on da se obračuna s vama. A ko je u stvari kriv?
Ako ste savestan vozač, sigurno ste primetili da ukoliko ostavite dovoljno prostora do vozila ispred vas kako biste mogli bezbedno da se zaustavite u slučaju da ono iznenada zakoči, obavezno će vas neko preteći i „ubaciti“ se u taj prostor.
Pošto ste vi savestan vozač, usporavate kako biste ponovo napravili bezbednu distancu u odnosu na „ubacivača“, ali nakon nekoliko sekundi situacija se ponavlja - i u taj prostor se „ubacuje“ novi „ubacivač“.
Koliko god da ste savesni, ukoliko vam se ovakve situacije dešavaju svakodnevno, vremenom ćete shvatiti da prosto nema svrhe držati bezbedno odstojanje... Koliko god da se vi povlačite, da se tako izrazimo, uvek će vam neko ablendovati da požurite ili će vas preticati i „pojesti“ taj prostor.
Inače, kazna za vozača koji ne vozi na bezbednom odstojanju je 5.000 dinara.
Koliko metara treba da se zaustavim?
Prvo jedna zanimljivost - ukoliko se krećete brzinom od 60 km/h, u jednoj sekundi pređete skoro 17 metara.
10 km/h = 2,8 m/s
20 km/h = 5,5 m/s
30 km/h = 8,3 m/s
40 km/h = 11,1 m/s
50 km/h = 13,9 m/s
60 km/h = 16,7 m/s
70 km/h = 19,4 m/s
80 km/h = 22,2 m/s
90 km/h = 25 m/s
100 km/h = 27,8 m/s
Ako automobil ispred vas iznenada ukoči, a vi niste odreagovali istog trenutka, u samo jednoj sekundi ćete preći tih 17 metara, a zatim ostaje pitanje za koliko ćete uspeti da se zaustavite i hoćete li uopšte uspeti pre nego što ga udarite?
Podsetimo se – automobili kao što su Golf/Astra/Megane/308 dugi su oko 4,3 metra. Dakle, pri brzini od 60 km/h za sekund prošišate pored 4 Golfa parkirana jedan iza drugog.
Neki automobili imaju bolje, neki lošije kočnice, a njihovo kočenje dramatično zavisi i od stanja kočionih pločica/paknova, kvaliteta i stanja guma i amortizera (tako je, amortizeri igraju veliku ulogu pri oštrom kočenju, naročito na lošem putu).
Još kada u priču ubacimo kišu ili sneg, kao i ljudski faktor (psihička sekunda) – tj. koliko je vozaču potrebno da shvati da auto ispred njega oštro koči, kako bi i on počeo da koči, stvari se ozbiljno komplikuju.
Hoće li vozač uopšte pritisnuti papučicu kočnice dovoljnom snagom da bi iskoristio pun potencijal svojih kočnica, ili neće to učiniti u strahu od blokiranja točkova i proklizavanja...
Podaci o putu kočenja do potpunog zaustavljanja dramatično se razlikuju u zavisnosti od izvora. Na primer, specijalizovani auto časopisi kažu da mnogi novi automobili zakoče sa 100 km/h do 0 km/h na oko 40 metara.
Sa druge strane, brojne svetske organizacije koje se bave unapređenjem bezbednosti u saobraćaju procenjuju da je prosečnom automobilu potrebno 50, 60 ili više metara (naglašavamo – bez „psihičke sekunde“) za istu radnju.
Kako odrediti bezbedno rastojanje?
Možete da koristite pravilo „dve sekunde“, bez obzira kojom brzinom se krećete.
Primenjuje se tako što npr. odaberete neki objekat pored puta i nakon što vozilo koje pratite prođe pored tog objekta, brojite do dva - ako i vi „prošišate“ pored tog objekta pre nego što ste odbrojali dva, to znači da distanca nije dovoljno bezbedna.
Naravno, preciznost ove metode u velikoj meri zavisi od ljudskog faktora, ali do sada se pokazala najpraktičnijom. Treba uzeti u obzir i vremenske uslove, tj. klizavost asfalta.
Postoji i „pravilo“ po kojem treba prepoloviti brzinu kretanja i „ubaciti“ metre umesto km/h. Dakle, ako vozite 60 km/h, bezbedno rastojanje do vozila ispred bilo bi 30 metara.
Šta piše u zakonu?
U Zakonu o bezbednosti saobraćaja u Članu 82. piše: „Vozač mora da drži bezbedno odstojanje od vozila koje se kreće ispred njega, tako da može blagovremeno da uspori ili se zaustavi, ako vozilo ispred njega uspori ili se zaustavi“.
Kratko i jasno, zar ne? Šalu na stranu, ponavljamo - kazna za vozača koji ne vozi na bezbednom odstojanju je 5.000 dinara.
Vaša iskustva?
Da li držite bezbedno odstojanje? Kako se nosite sa onima koji vam se „lepe“ za branik? Imate li iskustava iz drugih zemalja?
Dragan Romčević
Najčitanije vesti
