Uskoro izmena uredbe o registraciji automobila po kubikaži
Jedna od stvari zbog koje vozači u Srbiji najčešće negoduju jeste plaćanje registracije na osnovu radne zapremne automobila (po kubikaži). Već dugo traju apeli javnosti da se ova uredba promeni jer značajno utiče na kupovnu moć, a i tehnološki je odavno prevaziđena. U ministarstvu finansija najavljuju promene po ovom pitanju.
Da podsetimo, trenutno se registracija (odnosno takozvani porez na upotrebu automobila) obračunava na osnovu radne zapremine motora, pri čemu je visina poreza na motore od preko 2.0 litra gotovo pet puta veća u odnosu na one ispod 2.0 litra. Zato je ovaj porez u narodu i poznat kao „porez na luksuz“.
U Ministarstvu finansija smo saznali da će uskoro biti promena po pitanju načina na koji se obračunava porez na upotrebu putničkih vozila. Od njih smo dobili informaciju da je plan da se u drugoj polovini ove godine, tačnije nakon leta, radi na ovom zakonu. To bi praktično značilo da postoji mogućnost da će već iduće godine građani moći da kupuju automobile veće kubikaže, bez brige oko toga da li će registracija biti papreno skupa.
Dakle, nakon brojnih nezvaničnih informacija, sada imamo i zvaničnu potvrdu da se nešto dešava po ovom pitanju. Sve ostale informacije i glasine su nesigurne i nepouzdane, i tek kada nešto bude zvanično saopšteno, stručnjaci, i mi kao javnost, moći ćemo da damo svoje mišljenje i izrazimo svoje neslaganje (ako bude razloga).
Trenutno rešenje je jednostavno neodrživo
Kubikaža danas nije apsolutno nikakav pokazatelj snage, performansi ili luksuza automobila. Nekada je bila - više nije, zahvaljujući naprednoj tehnologiji, kao što su varijabilno upravljanje ventilima, direktno ubrizgavanje, turbo punjači...
Navedimo samo neke nove automobile kao primere:
|
Model |
Zapremina |
Snaga |
Cena |
Porez |
|
BMW X5 xDrive 25d |
2.0 |
231 KS |
64.000€
|
10.600 din |
|
BMW 528i |
2.0 |
245 KS |
47.000€ |
10.600 din |
|
BMW 120i |
1.6 |
177 KS |
27.290€ |
5.170 din |
|
BMW 125i |
2.0 |
218 KS |
31.700€ |
10.600 din |
|
BMW 330i |
2.0 |
252 KS |
36.000€ |
10.600 din |
|
Audi A7 Sportback 2.0 TFSI |
2.0 |
252 KS |
52.664€ |
10.600 din |
|
Audi TTS 2.0 TFSI |
2.0 |
310 KS |
56.000€ |
10.600 din |
|
Audi Q3 1.4 TFSI |
1.4 |
150 KS |
32.600€ |
5.170 din |
|
Audi A3 1.2 TFSI |
1.2 |
105 KS |
19.000€ |
2.340 din |
|
Ford Mondeo 1.5 GTDI |
1.5 |
160 KS |
25.370€ |
5.170 din |
|
Ford Focus 1.0 GTDI |
1.0 |
125 KS |
19.000€ |
1.200 din |
Sa druge strane, pogledajmo primere starijih automobila znatno manje vrednosti, slabijih performansi i ni približno luksuznih, čiji vlasnici plaćaju veoma visok porez samo zato što radna zapremina motora neznatno prelazi dva litra:
|
Model |
Godište |
Zapremina |
Snaga |
Cena |
Porez |
|
Honda Civic 2.2 CDTi |
2006. |
2.2 |
140 KS |
6.000€ |
39.293 |
|
Renault Laguna 2.2 DCI |
2006. |
2.2 |
140 KS |
4.500€ |
39.293 |
|
Mercedes E200 CDI |
2001. |
2.15 |
102 KS |
2.200€ |
31.434 |
|
Toyota Avensis 2.2D |
2008. |
2.2 |
177 KS |
13.500€ |
44.532 |
|
Škoda Superb 2.5 TDI |
2006. |
2.5 |
163 KS |
5.500 |
39.293 din |
|
Alfa Romeo 156 2.4 JTD |
2003. |
2.4 |
150 KS |
2.000 |
31.434 |
Pogledajmo i neke automobile sa motorom manjim od 2.0 litra:
|
Model |
Godište |
Zapremina |
Snaga |
Porez |
|
|
VW Polo 1.9 SDI |
2003. |
1.9 |
68 KS |
6.360 din |
|
|
Fiat Punt 1.9 D |
2003. |
1.9 |
60 KS |
6.360 din |
|
|
Citroen Xsara 1.9 D |
2004. |
1.9 |
69 KS |
6.360 din |
|
|
|
|
|
|
|
|
Kao što vidimo iz gornje tabele, veći porez plaća vlasnik malog dizelaša, gotovo „punoletnog“, sa manje od 70 KS, od vlasnika novog BMW-a sa skoro 180 KS i vrednog skoro 30.000 evra.
Koliko se trenutno plaća?
Kao što vidimo u donjoj tabeli, starija vozila imaju popust, što se naročito oseti kod onih starijih od dvadeset godina - za njih se plaća 80% manje.
|
Radna zapremina |
do 5 god. |
5-8 god. (-15%) |
8-10 god. (-25%) |
10-20 god. (-40%) |
preko 20 god. (-80%) |
|
do 1.150 |
1.200 |
1.020 |
900 |
720 |
240 |
|
1.151 do 1.300 |
2.340 |
1.989 |
1.755 |
1.404 |
468 |
|
1.301 do 1.600 |
5.170 |
4.395 |
3.878 |
3.102 |
1.034 |
|
1.601 do 2.000 |
10.600 |
9.010 |
7.950 |
6.360 |
2.120 |
|
2.001 do 2.500 |
52.390 |
44.532 |
39.293 |
31.434 |
10.478 |
|
2.501 do 3.000 |
106.170 |
90.245 |
79.628 |
63.702 |
21.234 |
|
preko 3.000 |
219.430 |
186.516 |
164.573 |
131.658 |
43.886 |
Rešenje?
Jedno od rešenja koje bi nadležni mogli da izaberu jeste naplata prema vrednosti automobila. U tom slučaju bi jedini način da se dođe do vrednosti svakog vozila bilo korišćenje AMSS kataloga, koji se već koristi za procenu vrednosti prilikom uvoza automobila i prilikom naplate poreza na prenos vlasništva.
Dobro se sećamo kolika se prašina digla oko ovog kataloga kada je carina počela da ga koristi - cene u njemu se dobijaju tako što se od cene novog automobila, dobijene od zvaničnog uvoznika, svake godine oduzme određeni procenat.
Još jedna alternativa je naplata prema snazi motora, što se primenjuje u Hrvatskoj. U Srbiji se trenutno snaga motora koristi za određivanje cene obaveznog osiguranja.
Kako je u drugim zemljama?
Ovaj problem je u drugim zemljama rešen na različite načine, pa nema smisla raditi direktno poređenje. Prilikom određivanja godišnjeg poreza, u zavisnosti od zemlje, u obzir se uzimaju radna zapremina i snaga motora, starost vozila, Euro norma… U nekim slučajevima visina poreza čak zavisi od težine i dimenzija automobila.
Međutim, sve važniji faktor u kombinaciji gore navedenih faktora jeste emisija ugljen-dioksida, pa se u nekim državama oporezivanje već sada vrši samo na osnovu ove emisije. Osnovni cilj je da se smanji ispuštanje ugljen-dioksida, kao glavnog krivca za globalno zagrevanje.
Kupci u Evropi već dugo traže automobile sa što manjom emisijom CO2, kako bi plaćali manji porez i imali druge beneficije, dok se proizvođači trude da im izađu u susret i razvijaju nove tehnologije sa ciljem da se smanji potrošnja goriva.
Međutim, i po ovom pitanju se javljaju kontroverze, pošto su nedavno obavljena merenja emisije ugljen-dioksida u realnim uslovima pokazala da mnogi automobili ispuštaju i po nekoliko puta više ovog gasa od količine koja je izmerena u laboratoriji. Na papiru jedno, u praksi nešto potpuno drugo... Slično kao sa potrošnjom goriva.
Kako je po vašem mišljenju najbolje obračunavati cenu registracije?
Dragan Romčević
Najčitanije vesti
