Istorija: VW Passat
Volkswagen Passat je jedan od automobila koji su ostavili veliki trag u evropskoj auto industriji. „Rođen“ je 1973. godine u Nemačkoj, optuživan za „krađu“ od Audija, za podmetanje redizajna kao nove generacije, korišćenje platforme modela niže klase...
VW Passat, automobil koji je na našim prostorima dobio status legende, ima kriminalnu prošlost. U moralnom smislu, naravno. Pogledajte dokaze, pa odlučite ima li potrebe za izricanjem kazne. Mnogi bi želeli da ga imaju, pojedinci ga obožavaju, a ima i onih koji ga mrze iz raznih razloga.
U svakom slučaju, ostaje činjenica da je iz generacije u generaciju podizao standarde, pomerao granice i snažno uticao na konkurenciju, iako je neretko koristio prečice...
Prva generacija: B1 (1973 – 1981)
Passat prve generacije „lansiran“ je 1973. godine, u četiri verzije:
- sedan sa dvoja vrata
- sedan sa četvora vrata
- hečbek sa troja vrata
- hečbek sa petora vrata
- karavan sa petora vrata (od 1974. godine)
Za njegov izgled bio je odgovoran slavni italijanski dizajner Đorđeto Đuđaro. Bio je to jedan od najsavremenijih automobila svog vremena. Ispod lima se, međutim, krio Audi 80, predstavljen godinu dana ranije. Naime, Volkswagen je 1964. godine kupio 50% kompanije Auto Union, u čijem je vlasništvu bilo ime Audi, a 18 meseci kasnije i ostatak.
Pošto je VW kupio Audi (uslovno rečeno), donet je plan o korišćenju istih komponenti u različitim automobilima. Tako je prvi Passat u bliskom srodstvu sa modelom Audi 80, a Polo sa modelom Audi 50. Stoga zli jezici i govore da je Passat oteo tehonologiju Audiju.
Ovaj potez je obezbedio dugoročnu profitabilnost. Ford Taunus/Cortina i Opel Ascona dobili su opasnog rivala. Platforma na kojoj je baziran prvi Passat ima oznaku B1.
Četvorocilindarski motori od 1.3, 1.5 i 1.6 litara, koje je takođe koristio Audi 80, bili su ugrađeni uzdužno, u kombinaciji sa četvorostepenim manuelnim ili trostepenim automatskim menjačem.
„Zatezanje bora“ je obavljeno 1977. godine, a 1979. počela je ugradnja dizel motora od 1.5 litara, sa 35 kW (48 KS). Dizelaš je mogao da ubrza do 100 km/h za 19,4 sekunde, oko šest sekundi sporije od snažnijeg benzinca.
Druga generacija: B2 (1981 – 1988)
VW Passat druge generacije lansiran je 1981. godine. Bio je nešto duži od prethodnika. Pored hečbeka sa troja i petora vrata i karavan verzije, u ponudi je bio i sedan koji se od početka, pa do redizajna 1985. godine prodavao pod imenom Santana u Evropi i pod drugim imenima širom sveta: Quantum u Severnoj Americi, Corsar u Meksiku, Carat u Argentini.
Kupcima je 1984. godine ponuđena i Syncro verzija sa pogonom na svim točkovima, ali je koncept preuzet od Audija (quattro) – dakle različit od Syncro sistema korišćenog kod tadašnjeg Golfa.
Treba imati u vidu da se razne verzije ovog modela nisu proizvodile i/ili prodavale na svim tržištima u istom periodu. U Argentini se, na primer, Carat proizvodio od 1987. do 1991. godine. Pored četvorocilindarskih benzinskih i dizel motora preuzetih iz prve generacije, u ponudu su ubačeni i dizelaš i benzinac od 1.9 i benzinac od 2.0 litra. Naravno, motori su vremenom usavršavani, neki izbacivani iz ponude, drugi ubacivani, a i ponuda se razlikovala u zavisnosti od tržišta.
Ni ljubitelji automatskih menjača nisu bili uskraćeni, ali su i dalje morali da se zadovolje sa samo tri stepena prenosa. Zanimljivo je da u oglasima kod nas može da se nađe još nekoliko primeraka sa automatskim menjačima.
Godine 1985. obavljen je redizajn. Novi, veći branici, nova maska hladnjaka, zadnja svetla, detalji u unutrašnjosti... U Evropi je napušteno ime Santana, osim u Španiji, a hečbek sa troja vrata je izbačen iz proizvodnje. Marta 1988. proizvodnja je zaustavljena, iako su sa traka do juna i dalje silazile verzije sa Syncro pogonom. Do tada je u Nemačkoj ukupno proizvedeno 3.345,248 primeraka.
Oglase za ovaj automobil možete pogledati ovde: Passat B2
Treća generacija B3 (1988 – 1993)
VW Passat treće generacije u Evropi je predstavljen marta 1988. godine. Dizajnerski je znatno napredovao u odnosu na prethodnika, prednjim krajem podsećajući u velikoj meri na Ford Sierra.
Dok su dva prethodnika koristila Audijeve platforme, ovaj je u potpunosti razvijen od strane Folksvagenovih inženjera. Kako bi se uštedelo na prostoru, motor je montiran poprečno, za razliku od Audijevih modela.
Passat B3 je za Volkswagen imao veliki značaj, pošto je pokazao jasno distanciranje od Audija. Iako je po pitanju nomenklature platformi nosio oznaku B3, bio je baziran na takozvanoj A platformi, koju je koristio i Golf druge generacije. Naravno, platforma je „razvučena“ i u dužinu i u širinu. Mnoge komponente su takođe bile zajedničke za oba modela.
Odlučeno je da se kupcima ponude samo klasična limuzina i karavan – hečbek verzije su odbačene. Ime Passat je korišćeno na svim svetskim tržištima (za razliku od prethodnika).
Kupci su mogli da biraju između benzinskih motora od 1.6l (72 KS), 1.8l (75, 90 KS, 98 KS) i 2.0l (116, 136 KS). Oni sportski nastrojeni imali su na raspolaganju vrlo snažne, čak i za današnje pojmove, 1.8-litarski turbo sa 160 KS i slavni VR6 od 2.8 litara sa 174 KS.
Kod nas su, naravno, bili najpopularniji dizelaši od 1.6 litra, snage u rasponu od 60 do 80 KS i 1.9 litara sa 68, 75 i 90 KS.
Oglase za ovaj automobil možete pogledati ovde: Passat B3
Četvrta generacija B4 (1993 – 1996)
Passat B3 je pretrpeo ozbiljne izmene 1993. godine. Iako nije reč o potpuno novoj generaciji, stigla je oznaka B4. Zamenjeni su svi spoljni paneli, osim krova i stakala, a stilski je najznačajniji povratak klasične maske hladnjaka. Enterijer je blago osvežen. U određene pakete opreme ubačeni su dvostepeni vazdušni jastuci i predzatezači sigurnosnih pojaseva.
U ponudi su se našli benzinci od 1.6, 1.8, 2.0, i 2.8/2.9 litara (VR6). Tadašnji VR6 Passat mogao je da razvije brzinu od 224 km/h. Ipak, dizelaš od 1.9 litara sa 75, 90 i 110 KS osvojio je većinu kupaca.
Oglase za ovaj automobil možete pogledati ovde: Passat B4
Peta generacija B5 (1996 – 2005)
VW Passat pete generacije deli platformu sa Audijem A4 prve generacije, koji je predstavljen dve godine ranije. Pogon na svim točkovima mogao je da se dobije uz benzinske motore od 1.8 i 2.8 litara (V6), kao i uz dizelaše od 1.9 i 2.5 litara (V6 TDI). U ponudi je bio i petostepeni automatski menjač (tiptronic).
Passat B5 je bio prvi korak nemačkog proizvođača ka premium klasi, otimajući pritom kupce i Audiju. Bio je skuplji od konkurencije, ali je zato odlično držao (i dalje drži) vrednost kao polovnjak. U svoju klasu je uneo neočekivano visok nivo kvaliteta, luksuza i dodatne opreme, pa je i konkurencija morala da se potrudi na tom polju.
Oglase za ovaj automobil možete pogledati ovde: Passat B5
B5.5 (2000 – 2005)
Primerci proizvedeni nakon sredine 2000. godine poznati su kao B5.5, pošto su izvršene manje stilske i mehaničke izmene. Novi farovi, branici, zadnje svetlosne grupe i hromirani detalji učljivi su na prvi pogled.
Nemci su odlučili da ovim modelom opipaju i puls kupaca snažnih premijum limuzina, pa su ispod haube ubacili moćni W8 motor od 4.0 litra, sa 275 KS. Pogon na svim točkovima se podrazumevao. Ovaj motor se ugrađivao od 2001. do 2004. godine.
U Kini se krajem 1999. pojavio Passat sa produženim međuosovinskim rastojanjem, koji će kasnije stići i u Evropu, ali kao Škoda Superb.
Oglase za ovaj automobil možete pogledati ovde: Passat B5.5
Šesta generacija B6 (2005 – 2010)
Na leto 2005. stigao je VW Passat šeste generacije. Za razliku od prethodnika, nije koristio Audijevu platformu, već modifikovanu platformu pete generacije Golfa (PQ46), što znači da je motor ugrađen poprečno, za razliku od prethodnika.
Karakteriše ga obilje motora, pri čemu skoro svi benzinci imaju direktno ubrizgavanje goriva. U Kini se prodavao kao VW Magotan, pošto je prethodna generacija nastavila da se proizvodi.
Septembra 2007. predstavljen je Passat R36 sa 3.6-litarskim VR6 motorom od 300 KS i 350 Nm, dostupan kao sedan i karavan, koji ubrzavaju do 100 km/h za samo 5,6/5,8 sekundi.
Oglase za ovaj automobil možete pogledati ovde: Passat B6
Passat CC
Oznaka CC znači „Comfort Coupe“ (bukvalno: komforni kupe). Predstavljen je 2008. godine, kao kupe sa četvora vrata – atraktivnija i luksuznija verzija standardnog modela.
U Americi je prodavan kao Volkswagen CC, bez imena Passat, što je naknadno usvojeno i u Evropi.
Oglase za ovaj automobil možete pogledati ovde: Passat CC
Sedma generacija B7 (2010 - 2015)
Klaus Bischoff i Walter de Silva redizajnirali su šestu generaciju, koja se pojavila septembra 2010. godine. Iako nosi oznaku B7, reč je o (temeljnom) redizajnu, a ne o potpuno novoj generaciji. Zamenjena je većina spoljnih panela. Krov i staklene površine nisu dirani.
Farovi i maska hladnjaka pretrpeli su najveće promene. Dodatna oprema je obogaćena novim bezbednosnim sistemima (npr. detekcija umora i automatsko kočenje pri vožnji malim brzinama).
Oglase za ovaj automobil možete pogledati ovde: Passat B7
Alltrack
Krajem 2010. pojavio se Passat Alltrack, prilagođen terenskoj vožnji, što podrazumeva veći klirens (sa 135 na 165 mm), drugačije branike, zaštitne plastike, itd.
Pogon na svim točkovima standardno stiže uz snažnije motore, dok uz 2.0 TDI može da se dobije i sa pogonom na prednjim točkovima.
Osma generacija B8 (2014 - )
Aktuelni Passat počeo je da se proizvodi 2014. godine.
Iako je za nijansu kraći i niži od prethodne generacije, zahvaljujući većem međuosovinskom rastojanju nudi više prostora u kabini.
Dragan Romčević
Najčitanije vesti
