Zašto konsultovati veštaka za saobraćajne nezgode?
„Saobraćajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je započeta na putu, u kojoj je učestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili povređeno, ili je nastala materijalna šteta.“ Ovo je definicija saobraćajne nezgode koja je propisana u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Materijalne štete do 50.000 dinara se rangiraju kao male materijalne štete. Ne vodi se sudski postupak , već se primenjuje izveštaj o saobraćajnoj nezgodi i štete se likvidiraju neposredno kod osiguravača koji sprovodi postupak oko likvidacije štete.
Kod materijalnih šteta koje su veće od 50.000 dinara, a do 200.000 dinara, vodi se prekršajni postupak, a to znači da se kod ovih saobraćajnih nezgoda sprovodi u celosti uviđajni postupak i sačinjava uviđajna dokumentacija.
Kod materijalnih šteta preko 200.000 dinara, kao i u slučaju da je u saobraćajnoj nezgodi bilo povrede ili smrti nekog od učesnika, onda se obavezno vodi krivični postupak gde uviđajem rukovodi Javni tužilac.
Želimo da upozorimo na situacije koje se u zadnje vreme pojavljuju i koje je kasnije jako teško dokazati u postupku realizacije materijalne odnosno nematerijalne štete, kao i kod mogućnosti isključivanja sopstvene odgovornosti za delo koje vam se stavlja na teret.
Kod izveštaja o saobraćajnoj nezgodi (evrposki izveštaj) kojeg ćete popuniti sa osobom koja je izazvala štetni dogadjaj, obavezno u istome dobro opišite način nastanka saobraćajne nezgode. S obzirom da danas svi imaju telefone sa foto aparatom, uvek prvo fotografišite krajne pozicije vozila sa svih strana pre nego što uklonite vozila sa kolovoza, a nakon toga, kada ste uklonili vozila, fotografišite svoja oštećenja i oštećenja na drugom ili drugim vozilima. Nakon okončanja postupka na licu mesta, obavezno stupite u kontakt sa veštakom saobraćajne struke ili mašinske struke koji će izvršiti detaljnu procenu štete na vašem vozilu, jer će isti da identifikuje i takozvana sakrivena oštećenja koja se nalaze iza plastičnih ukrasnih branika, jer su branici od poluintelegentnih materijala, pa se nakon udara vraćaju u prvobitni položaj. Tapacirung takodje skriva oštećenja koja se javljaju na podu vozila i gepeka itd.
Kada je u pitanju dokazivanje odgovornosti za samu saobraćajnu nezgodu, uvek morate imati na umu član 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji glasi:
„Svaki učesnik u saobraćaju dužan je da se ponaša na način kojim neće ometati, ugroziti ili povrediti druge učesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, ako sebe ili drugog time ne dovodi u opasnost.“
Ovaj član obavezuje sve učesnike u saobraćaju da se pridržavaju pravila i propisa, kako ne bi ugrozili ili povredili druge učesnike u saobraćaju, ali i obavezuje da učesnici u saobraćaju moraju preduzeti sve mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih situacija nastalih ponašanjem drugih učesnika u saobraćaju, normalno, da sebe ili druge ne dovedu u opasnost.
U ovom članu se kriju situacije koje može da razjasni samo veštak saobraćajne struke, što ćemo pokazati na jednom primeru:
Pokušali ste u naselju da pređete preko raskrsnice u kojoj saobraćaj nije regulisan saobraćajnim znacima. Kretali ste se dozvoljenom brzinom oko 50 km/h, a sa desne strane vam je dolazilo vozilo (koje u ovakvoj raskrsnici ima prednost) i koje vas je udarilo svojom prednjom desnom stranom u zadnju desnu stranu vašeg vozila, gde je bio zahvat oko 0,40 m od vašeg zadnjeg branika. Na lice mesta je izašla uviđajna ekipa, izvršila uviđaj i sačinila zapisnik u kome se navodi da vi niste poštovali saobraćajne propise, te vas navode kao krivca koji je izazvao saobraćajnu nezgodu.
Sudski veštak saobraćajne struke je izvršio analizu događaja na osnovu zapisnika sa uviđaja i foto dokumentacije i ustanovio da je kontakt ostvaren brzinom od oko 40 km/h (iza vozila koje je udarilo u vaše vozilo ostao je trag kočenja do mesta kontakta u dužini od 6,50 m, a angažovano je usporenje od 7 m/s2, s time da je ukupno vreme reagovanja vozača i vozila 1,10 s).
U času pojave traga kočenja kod vozila koje vas je udarilo brzina je iznosila 14,64 m/s, odnosno 52.70 km/h, a u času shvatanja opasnosti brzina je iznosila 15,34 m/s, odnosno 55,24 km/h. To znači da je od mesta gde je shvaćena opasnost, pa do mesta gde je došlo do kontakta, vozilo koje je izvršilo nalet na vaše vozilo prešlo putanju od (16,83+6,50)=23,33 m, a u vremenu od (1,1+0,50)=1,60 s.
Da se to vozilo kretalo dozvoljenom brzinom kroz naselje od 50 km/h, ostvarilo bi vreme do mesta kontakta od (1,1+0,77)=1,87 s. Uočava se razlika od oko 0,27 s. U vremenu od 0,27 s vi koji ste se kretali brzinom od 50 km/h pređete putanju od oko 3,75 m, a to znači da biste izašli u celosti iz zone naleta (ne bi ni došlo do kontakta), s time da bi vozilo koje je izvršilo nalet na mestu kontakta imalo brzinu od 7,78 m/s odnosno 28 km/h.
Ovaj mali primer nam je pokazao da na obe strane postoje propusti, s time što su neki primarni, a drugi sekundarni, a te propuste će kasnije sud da ceni.
Iz gore navedenog, uvideli ste da postoje mnogi razlozi koji ukazuju da uvek treba da se konsultujete sa veštacima saobraćajne struke kada se radi o saobraćajnim nezgodama, bez obzira šta vam drugi govore.
Na kraju najvažniji savet: Poštujte saobraćajne propise i vozite pažljivo, jer je u navećem broju slučaja sudbina u vašim rukama!
Udruženje sudskih veštaka „FORENZIKA“ Novi Sad
www.forenzika-novisad.org
Najčitanije vesti
