Da li kupiti polovnjaka sa automatskim menjačem? (VIDEO)
Koji je menjač bolji – manuelni ili automatski? Koji se više kvari? Koji delovi se najčešće kvare? Treba li zazirati od polovnjaka sa automatikom? Na ova pitanja je nemoguće odgovoriti, ali pokušajmo bar malo da pomognemo.
Automobili sa automatskim menjačem relativno su retki u Srbiji. U Evropi ih ima znatno više, dok u Americi samo oko pet odsto novoprodatih putničkih vozila ima manuelni menjač - SAD je praktično drugi svet kada su u pitanju četverotočkaši.
Automatski menjač tamo nije oprema za auto, već standard, slično kao retrovizor, rezervoar za gorivo, antena za auto, branik, stop svetla, amortizeri...
Postoje neki modeli koji se prodaju isključivo sa automatskim menjačem, kao što su BMW serije 7, Audi A8, Mercedes S klase ili luksuzni kvazi-terenci istih proizvođača. Čak i kod mnogih drugih, manjih i pristupačnijih modela, uz snažnije motore dostupna je samo automatika.
Sa druge strane, uz brojne gradske automobile sa slabim motorima danas se uveliko nudi automatska transmisija.
Dakle, očigledno je da se situacija menja, tako da će u budućnosti i kod nas biti sve više automatika. Ovaj trend mnoge kupce stavlja u nedoumicu - da li kupiti polovan automobil sa automatskim menjačem? Koje su prednosti i mane, a kakvi su rizici?
Vrste
Postoji više vrsta automatskih menjača i među njima treba napraviti jasnu razliku.
a) klasični automatici - na njih uglavnom svi misle kada se govori o automatskoj transmisiji. Nastali su davno, još 1921. godine u Kanadi. Njihov tvorac je Alfred Horner Munro, parni inženjer, koji je u svom izumu koristio komprimovani vazduh umesto hidraulične tečnosti, što je za posledicu imalo ozbiljan manjak efikasnosti i potpuni komercijalni neuspeh.
Prvi automatski menjač koji je koristio hidrauličnu tečnost razvijen je od strane Dženeral Motorsa 30-tih godina prošlog veka, a primenu je prvo našao u automobilima marke Oldsmobil. Ovi menjači su se koristili i u tenkovima koje je GM proizvodio tokom Drugog svetskog rata.
Od tada do danas ostvarili su ogroman tehnološki napredak. Do pre nekoliko decenija bilo je automatika sa samo tri stepena prenosa, što je danas nezamislivo. Danas je sasvim uobičajeno da imaju šest brzina, ima ih sa sedam, a luksuzni proizvođači uveliko koriste menjače i sa osam. Pojavili su se i oni sa devet brzina!
Moderne automatske menjače kontrolišu izuzetno sofisticirani kompjuteri koji u obzir uzimaju mnoštvo faktora i koji su stanju da „uče“ stil vožnje. Stoga ne treba upoređivati stare i nove. U zavisnosti od vrste, imaju i mogućnost određenog stepena manuelne kontrole.
b) robotizovani ili poluautomatski menjači - reč je praktično o klasičnoj manuelnoj transmisiji, kod koje robot menja stepene prenosa i kontroliše kvačilo. Kada kažemo robot, ne mislimo na malog belog humanoidnog robota sa rukama i nogama, koji sedi negde ispod haube i menja brzine, istovremeno žaleći svoju tužnu sudbinu. Reč je o kompjuteru sa zadatkom da kontroliše menjač.
Može da funkcioniše kao klasičan automatik ili da vozač pritiskom na polugicu iza upravljača, dugme na upravljaču ili ručicu pored sedišta izabere stepen prenosa. Tu su i drugi delovi.
Čak i kada je u potpuno manuelnom modu, kompjuter je uglavnom „budan“, pazeći da vozač pogrešnim izborom brzine ili preteranim brojem obrtaja ne uništi motor, kvačilo, sam menjač ili sve zajedno. Postoje i verzije koje isključivo imaju manuelni mod.
c) CVT - kontinualno varijabilna transmisija (continuously variable transmission) – kod nje ulogu zupčanika u klasičnom menjaču imaju dve remenice promenjivog prečnika povezane armiranim remenom ili lancem. U teoriji, ovo je savršena transmisija, kako po pitanju ubrzanja, tako i po pitanju ekonomičnosti i pouzdanosti. U praksi, pokazala se relativno loše, te je veoma retka.
Kod CVT-a ne postoje stepeni prenosa u klasičnom smislu (može da se ponaša kao da ima npr. šest brzina, ukoliko proizvođač to želi), a motor se skoro uvek drži na optimalnom broju obrtaja (osim prilikom oštrih ubrzanja). Međutim, sam osećaj u vožnji ne odgovara mnogim vozačima, a tu je i iritirajuće monoton zvuk motora.
Daleko od toga da CVT treba zaboraviti. On ima mnoge prednosti. Ipak, pre nego što kupite automobil sa ovakvim menjačem, dobro se upoznajte sa njegovim prednostima i manama - probna vožnja je najbolji način za to.
Prednosti
Da li je bolji manuelni ili automatski menjač? Ovo je veoma staro pitanje i za njega ne postoji adekvatan odgovor. Stavite stari četvorostepeni automatik u automobil težak tonu i po, sa benzinskim motorom od 1,4 litra i 80 „konja“ i dobićete mrcinu kojoj će traktor na putu biti nesavladiva prepreka.
Sa druge strane, moderan šestostepeni automatik u kombinaciji sa dvolitarskim dizelašem omogućava vrlo prijatnu vožnju i sasvim bezbedno preticanje.
Lakoća vožnje je glavna prednost automatike. Sednete, ubacite u D i vozite. U koloni samo pustite kočnicu i krenete lagano napred. Ne morate da uradite kombinaciju kvačilo-menjač-gas-kvačilo-menjač-kočnica nekoliko stotina puta na deonici od dva kilometra.
Na uzbrdici nema kretanja unazad – samo pustite kočnicu ili date malo gasa i lagano krećete.
Čuva motor – neiskusni vozači često često drže motor u suviše niskim obrtajima, pokušavaju naglo da ubrzaju u npr. petom stepenu prenosa umesto da spuste u četvrti ili treći i slično. Sa druge strane, oni „iskusni“ uživaju da kazaljku obrtomera uteraju duboko u crvenu zonu. Automatski menjač se brine da do ovakvih situacija ne dolazi.
Mane
Cena. Ukoliko kupujete nov automobil uz koji standardno ne dolazi automatski menjač, moraćete da platite više za tu opciju. Kada ga posle nekoliko godina budete prodavali, kupci uglavnom neće biti naročito oduševljeni, bar u našoj zemlji. Kod polovnjaka nema pravila – sve se svodi na zakon ponude i potražnje.
Potrošnja goriva? Proizvođači automobila često u svojim katalozima tvrde da je razlika u potrošnji zanemariva u odnosu na maneulni menjač. Praksa, međutim, pokazuje da je razlika osetna. Naravno, ovde se ponovo poteže pitanje „savremenosti“ menjača, broja stepena prenosa, proizvođača, usklađenosti sa motorom...
Realna testiranja do sada obavljena govore da klasični automatici, bez obzira na vrstu i generaciju troše najmanje 10% goriva više od manuelnih.
Skupi kvarovi – kada se u automatskom menjaču nešto pokvari, vlasnik obično bude šokiran cenom popravke. Kod njega je neuporedivo teže naći uzrok problema nego kod manuelnog. Savremeni automatici imaju na stotine, neretko i više od hiljadu komponenti.
U servisu moraju da obave detaljnu proveru kako bi utvrdili kvar i zamenili deo, koji je po nepisanom pravilu papreno skup. Problem je u tome što su mnoge komponente integrisane u veće celine, tako da nema „krpljenja“.
Najčešće mala neispravnost vremenom izazove ozbiljan problem, pa je neophodna kompletna reparacija. Treba naći i dobar servis, kako ne biste posle nekoliko nedelja ili meseci ponovo proživljavali istu agoniju.
Neretko se vlasnici automobila vrednih tri ili četiri hiljade evra nađu u situaciji da za popravku automatskog menjača moraju da plate hiljadu i po evra. Tada uglavnom dođu na ideju da ugrade manuelni menjač, što je komplikovana i donekle rizična operacija, a nije mnogo jeftinija.
Popravka ili zamena automatskog menjača kod novijih i skupljih automobila može da košta toliko da se običnom čoveku zavrti u glavi.
Cena održavanja zavisi od slučaja do slučaja. Kod nekih čak mora da se skida menjač kako bi se zamenio filter ulja.
Pouzdanost
Stoga nije neobično što kupce polovnih automobila sa automatskim menjačem najviše zanima njihova pouzdanost. Dakle, da li se kvare?
Kvare se, naravno. Koliko se često kvare? Ovo pitanje je ekvivalentno pitanju – koliko se često kvare automobili?
Mnogo je faktora u igri da bi se doneo iole ozbiljan zaključak. Takođe, teško napraviti bilo kakvo poređenje pouzdanosti starih i savremenih automatika.
U međuvremenu su proizvođači prikupili ogromno iskustvo, izlečili mnoge „dečje bolesti“, a dostupni su i znatno kvalitetniji materijali, te je logično pretpostaviti da su kvarovi mnogo ređi i jeftiniji po pitanju popravke.
Međutim, praksa pokazuje da sofisticiranost često dovodi do preosetljivosti. O tome mogu da posvedoče vlasnici veoma skupih automobila kojima su automatski menjači otkazali nakon samo godinu ili dve dana. U tom periodu popravka, na sreću, ide na račun proizvođača. Međutim, šta kad automobila izađe iz garancije?
I manuelni menjači se kvare!
Upravo tako. Manuelni menjači nisu pošteđeni kvarova. Njima takođe treba menjati ulje. Tu je i lamela, čija trajnost zavisi od ophođenja vozača prema njoj. Ne smemo da zaboravimo ni veoma skup plivajući zamajac (kod onih automobila koji ga imaju) koji je mnogima zagorčao život.
Vlasnici vozila sa automatskim menjačem će sve navedeno često koristiti kao argument da posedovanje automatika nije ništa skuplje u odnosu na „običan“ automobil. Da li su u pravu? Nekada jesu, nekada nisu...
Ako kupite polovnjaka sa 200.000 pređenih kilometara, čiji je automatski menjač upravo počeo da pokazuje gotovo neprimetne simptome neispravnosti, vrlo brzo ćete morati da se odreknete velike količine evra. Naravno, popravke automatika mogu da budu jeftine, ali tada majstor ništa ne garantuje – zameni se neki deo, pa ako uspe, dobro je, a ako ne uspe, pojeo vuk magarca. Zato se po pravilu kod njihove popravke uglavnom ide na sve ili ništa.
Nipošto ne smemo sve automatske menjače da stavimo u isti koš - to je kao kada bismo rekli da su svi dizelaši tromi.
Zaključak
Ukoliko vam je svaki dinar važan, kupujete starijeg polovnjaka i ne želite da rizikujete skupe kvarove, držite se manuelnih menjača. Ako planirate da nabavite neku od skupljih limuzina ili SUV-ova kod kojih manuelni ne postoji ni kao opcija, dobro se informišite o manama menjača u željenom vozilu, njegovoj trajnosti, okvirnim troškovima kompletne reparacije i zamene, a pre kupovine obavite temeljnu proveru.
Naravno, mnogo je veoma zadovoljnih vlasnika vozila sa automatskim menjačima, koji kažu da se više nikada neće vratiti na manuelni.
Oni smatraju da su automatici neopravdano stavljeni na stub srama, te da nije istina da se često kvare i da su popravke veoma skupe. Stoga vas pozivamo da u komentarima iznesite svoje mišljenje, iskustvo ili savet drugim vozačima.
Kako proveriti automatski menjač pre kupovine?
Klasični automatski menjači su veoma osetljivi na kvalitet i stanje ulja. Stoga prilikom zamene treba koristiti isključivo preporučen proizvod. Kada kupujete polovnjaka automatika, obratite posebnu pažnju upravo na menjač, pošto njegova zamena ili popravka može da bude izuzetno skupa.
Ukoliko nemate iskustva sa automaticima, najbolje je da povedete nekoga ko se bar malo bolje razume u njih. Prilikom provere automobila obratite pažnju na sledeće:
a) Proverite da li negde curi ulje iz menjača – potražite fleke, zamašćene površine i slično.
b) Proverite nivo ulja – procedura se razlikuje u zavisnosti od automobila, a neki nemaju šipku za merenje, već je potrebno posetiti specijalizovani servis. Stoga se informišite pre nego što krenete da pogledate vozilo. Retko kada je potrebno dolivanje ulja. U slučaju da njegov nivo opada, vrlo verovatno negde curi.
c) Proverite kvalitet ulja - novo ulje obično ima svetlo-crvenu ili svetlo-zelenu boju i providno je. Vremenom tamni i prelazi u crnu. Ukoliko je potpuno crno, vreme je za zamenu. Isto važi i ukoliko su prisutne bilo kakve nečistoće ili miriše kao da je „pregorelo“.
d) Test vožnja – ukoliko menjač okleva (više od jedne sekunde) da odreaguje kada ubacite ručicu u D ili R, shvatite to kao simptom neispravnosti koja će uskoro postati ozbiljan problem. Ovo oklevanje je izraženije nakon dužeg mirovanja.
Dakle, pritisnite papučicu kočnice, startujte motor, sačekajte malo i ubacite u D – automobil bi gotovo istog trenutka trebalo blago da „pogura“ napred. Naravno, ostaje u mestu pošto držite kočnicu. Zatim ručicu prebacite u R. Ni u jednom slučaju ne sme da bude oklevanja, trzaja ili neobičnih zvukova. Vratite u D i krenite. Promena stepena prenosa treba da se obavlja tečno, bez trzaja i stresanja. Naročito obratite pažnju na ponašanje menjača pri prelasku iz prvog u drugi stepen prenosa uz blago dodavanje gasa. Pri ravnomernoj vožnji oštrije pritisnite papučicu gasa – menjač bi trebalo da prebaci jedan ili dva stepena naniže. Takođe, ukoliko ubrzanje automobila ne prati rast broja obrtaja motora, dolazi do proklizavanja u transmisiji, što je siguran znak da je vreme za reparaciju ili zamenu.
Vozite što duže. Ponekad se menjač ponaša normalno dok je hladan, a kada se ulje zagreje počnu da se javljaju simptomi. Postoje i obrnuti slučajevi.
„Neodlučnost“ i oklevanje prilikom dodavanja ili oduzimanja gasa isto spadaju u pokazatelje da nešto nije u redu.
Zaustavite se na uzbrdici i pustite kočnicu. Automobil ne sme da krene unazad. Ukoliko automobil ima ugrađenu kuku za vuču, možda je bolje da ga zaobiđete, pošto vuča velikih tereta znatno ubrzava propadanje transmisije.
Najčitanije vesti
