Šta kupiti: nov ili polovan automobil?
Nov ili polovan automobil dilema je kupaca koji imaju mogućnost takvog izbora pred sobom jer raspolažu novcem za kupovinu i jednih i drugih? Taj izbor oduvek je bio individualan jer ima onih koji, iako imaju novca, nemaju nameru da kupuju nov automobil, kao što ima i onih koji će kupiti isključivo nov automobil, skromnije klase i kvaliteta, bez obzira na to što za isti novac mogu kupiti po karakteristikama i performansama kvalitetniji polovan automobil.
Ovim tekstom želimo da vam pomognemo da steknete jasniju sliku o prednostima i manama i jednih i drugih kako biste lakše doneli odluku o kupovini automobila. Ono što je potrebno znati jeste da nema apsolutnog pobednika u "sukobu" polovnog i novog automobila.
Suočavanje sa nemogućnošću kupovine željenog novog automobila može biti razočaravajuće ali podjednako katarzično može da bude i razumevanje da naše potrebe u istoj ili sličnoj meri može da zadovolji i dobar polovan automobil. Ovo kažemo zbog toga što za manje od polovine cene prosečnog novog automobila možete kupiti polovno vozilo staro tri, četiri ili pet godina, koje je veće, ima bolju opremu i tehničke karakteristike. Za sličnu, čak i nešto veću sumu novca, možete kupiti uglavnom mali nov automobil, koji je siromašan opremom.
Međutim, ne treba prećutati da kupovina polovnog automobila nosi sa sobom i određene rizike. Činjenica je da kupujete automobil koji je neko drugi već posedovao i vozio. Važno je proveriti njegovo stanje jer ne možete sa sigurnošću znati koliko pažnje je poklonjeno automobilu, kako je održavan i na koji način ga je prethodni vlasnik vozio. Da li se prilikom manjih ili većih popravki servisno osoblje pravilno ophodilo sa vozilom? Dakle, postoje rizici koje je potrebno preduprediti.
Samim tim što je doneo odluku da kupi polovan automobil, kupac se saglasio i sa mogućnošću postojanja određenih nedostataka i ne može mu ostati nepoznato da polovan automobil, po definiciji, sa sobom nosi nešto veći rizik od kvara za razliku od novog. Sa druge strane, često smo svedoci vesti da neki proizvođači automobila povlače čitave kontigente svojih novih modela zbog ustanovljenih kvarova u serijskoj proizvodnji.
Ono gde je razlika očigledna jeste garancija. Polovni automobili uglavnom nisu obuhvaćeni garancijom, za razliku od novih koji je imaju i po nekoliko godina, što nakon kupovine može iziskivati dodatna novčana sredstva. Ipak, postoje i prodavci polovnih automobila koji na svoja vozila, istina ne u tako dugom vremenskom periodu kao za nova, daju garanciju na tehničku ispravnost. Najčešće ona iznosi godinu dana. Danas napredna dijagnostička tehnologija pouzdano pomaže da se ustanove eventualni nedostaci kod polovnih automobila što u znatnoj meri omogućava da se čovek oseća sigurnije nakon kupovine.
Kupac koji kupuje polovan automobil u prednosti je zbog toga što bira proizvod sa kojim mnogi već imaju različita iskustva. Upoznali su sve njegove prednosti i mane i one više nisu tajna ni za vozače ni za automehaničare. Zbog toga neki rezonuju i ovako - zašto rizikovati i stavljati sebe na muke sa novim i nepoznatim, kada je staro mnogo puta već oprobano? Na ovaj način, može se reći, kupac polovnjaka svesno bira tehnički zreo proizvod.
Time smo došli i do potencijalno najvećeg neprijatnog iznenađenja koje može da vas zadesi kada kupujete novo. Potpuno novi modeli, dakle oni koji su tek lansirani na tržište, neminovno pate od „dečjih bolesti“. Tek se u eksploataciji pokažu skrivene mane konstrukcije, najčešće elektronskih komponenti. Tako su vlasnici prvih serija, hteli-ne hteli, neminovno stavljeni u grupu test vozača. Njihovi eventualni problemi kasnije će poslužiti kao izvor informacija prilikom uočavanja i otklanjanja grešaka.
Šta govori u prilog novog?
Nekim ljudima se jednostavno ne dopada ideja kupovine polovnog automobila – oni žele isključivo savršen, nov i blistav automobil. Takođe, prilikom kupovine novog i polovnog automobila razlikuju se i mesta gde se sastaju kupci i prodavci. Nije isti doživljaj kupiti automobil u ekskluzivnom salonu, na auto pijaci ili ispred kuće prodavca.
Stoji i činjenica da neki ljudi i nisu u takvoj novčanoj neprilici da bi morali da štede svaku paru. Štaviše, trošenje novca na automobil im pričinjava zadovoljstvo. Žele da budu u prilici da sami izaberu boju i sve moguće opcije koje pruža lista dodatne opreme.
Nekim ljudima je motivacija da kupe novo upravo zbog manje potrebe za održavanjem. Jedan od argumenata koji se često čuje u prilog novih automobila je da pošto je automobil nov, onda na njemu nema šta ni da se pokvari iako se takvo uopštavanje u dobrom delu primera pokazalo kao pogrešno.
Trebalo bi imati na umu da su svakodnevna nega i redovno održavanje ključni za bezbednu vožnju automobila od samog trenutka kupovine bio on nov ili polovan. Zapravo, baš na samom početku eksploatacije, kada je automobil nov, može doći do potpunog ili delimičnog otkaza delova vozila. Baš tada, u početku, komponente motora i transmisije se vrlo intenzivno habaju. Zato je tokom perioda uhodavanja ili razrade neophodno brižljivo se ophoditi sa automobilom i njegovim motorom. Izuzetno je važno izbegavati naglo zaustavljanje prilikom prvih nekoliko stotina kilometara, jer tek nakon tog perioda nove obloge kočnica postižu optimalan efekat kočenja. Podjednako štetno kao naglo zaustavljanje je i grubo ubrzavanje, vožnja visokim brzinama i vuča prikolice.
Neki ljudi jednostavno teško podnose troškove održavanja i zamene delova tokom servisnog pregleda. Međutim, među njima ima onih koji rešenje traže u kupovini novog automobila, kako bi bar neko vreme bili mirni, dok druge, pak, papreni troškovi servisiranja automobila u redovnim servisima baš svrstavaju među pobornike polovnjaka i njihovog jeftinijeg održavanja.
Najnovija tehnička dostignuća - prednost novog automobila!
Bilo da se radi o standardnoj ili dodatnoj opremi, novi automobili nude izbor najnovijih sistema i dostignuća automobilske industrije. Aktuelna vozila su koncipirana kao kombinacija napredne tehnologije, bezbednosti, ekološke prihvatljivosti i ekonomičnosti. U uslovima surove tržišne utakmice, ona najčešće i jesu takva.
Štaviše, i kupci relativno pristupačnih novih automobila B i C segmenta mogu da uživaju u raznovrsnom spektru novih tehnologija, koje su se ranije obično mogla naći samo u većim, skupljim vozilima.
Tržišna utakmica, ali pre svega limiti i pravila igre koja su uspostavila regulatorna tela, uticali su na to da je automobilska industrija poslednjih godina prinuđena da sa svakim novim modelom smanjuje potrošnju goriva i na taj način emisiju izduvnih gasova.
Ne radi se tu samo o poboljšanim verzijama već priznatih dizel motora, koji su kompletno ažurirani savremenim „common-rail“ sistemom ubizgavanja goriva pod visokim pritiskom i turbinama sa varijabilnom geometrijom kako bi imali bolje performanse i manju potrošnju goriva. Aktuelni hit u ponudi velikih proizvođača čine novi benzinski motori, koji imaju značajno smanjenu emisiju ugljen-dioksida i potrošnju goriva u poređenju sa modelima od pre samo par godina.
Na primer, aktuelni benzinski motori sa direktnim ubrizgavanjem goriva u proseku troše 10 procenata manje goriva nego prethodna generacija motora sa konvencionalnim kanalnim ubrizgavanjem goriva. Posebno su aktuelni tzv. downsizing motori, kojima je bitno smanjena radna zapremina. Jedan od najboljih primera jeste Fordov 1.0 litarski EcoBoost motor sa 100 i 125 KS koji se ugrađuje u Fiestu i Focus, a ugrađivaće se i u novi Mondeo. Ovaj agregat koristi turbo punjenje i direktno ubrizgavanje goriva u trocilindarskom bloku motora, koji je toliko mali da može da stane na list papira formata A4.
Smanjenju potrošnje goriva na novim automobilima doprinosi i Auto Start Stop sistem, koji automatski gasi motor kada je vozilo na semaforu i ponovo ga startuje kada vozač želi da krene.
Novi automobili su projektovani da ispune najstrože bezbednosne standarde i to zaista predstavlja njihovu veliku prednost. Tome doprinose i sistemi za asistenciju kao što su aktivna pomoć pri parkiranju, upozorenje za napuštanje vozne trake, pomoć za održavanje pravca, sistem za prepoznavanje saobraćajnih znakova, automatska duga svetla, upozorenje vozača na nesavesnu vožnju i prilagodljivi tempomat.
Sve je više kupaca automobila koji svesno biraju automobil koji je opremljen tako da može da im pruži najviši nivo zaštite u slučaju sudara. Sistemi koji služe toj svrsi postaju sve učestaliji na vozilima sa manjom cenom kako troškovi njihove proizvodnje opadaju.
Štaviše, bezbednost automobila je danas postala jedan od izuzetno značajnih, čak presudnih argumenata kojim se proizvođači koriste da prodaju svoja vozila. Kada kupujete nov automobil možete sa priličnom sigurnošću da se pouzdate u to da će on biti opremljen aktuelnim sistemima za bezbednu vožnju.
Međutim, danas polovan automobil star nekoliko godina već u sebi ima sasvim respektabilne bezbednosne sisteme i takođe je i ekonomičniji od svojih starijih "kolega". Korišćenje bezbednosnih sistema ipak nije počelo juče. Štaviše, najznačajniji bezbednosni sistemi imaju već dug radni staž iza sebe. ABS sistem protiv blokade točkova prilikom kočenja se počeo upotrebljavati 1978. godine, kada ga je Mercedes ugradio u svoju S-klasu. Usledila je široka ekspanzija ovog sistema, tako da je ABS već odavno postao standardna oprema automobila. Elektronska kontrola stabilnosti ili ESP je takođe našla svoj put u najšire segmente tržišta.
Vazdušni jastuci
Vazdušni jastuci daju lep primer kako je bezbednosna tehnologija evoluirala. Kod ranih verzija, kada sistem aktivira naduvavanje jastuka hemijska reakcija bi velikom brzinom napunila vazdušne jastuke gasom i oni bi se izbacivali velikom silinom. Takav sistem je odgovarao visokim ljudima koji su sedeli dovoljno daleko od volana i pomogao u zadržavanju korpulentnih putnika. Međutim, u isto vreme se dešavalo da upravo vazdušni jastuci prouzrokuju smrt ili ozbiljne povrede, posebno ako se radilo o vozačima ili suvozačima sitnije konstitucije koji su sedeli veoma blizu vazdušnom jastuku. Takođe, u ranijim modelima automobila nije ih bilo dovoljno već su postojala npr. svega dva prednja jastuka za vozača i suvozača. Danas ih u nekim novim ali i nekim polovnim modelima ima znatno više. Zapravo, nije isključeno da je Volvo star npr. 4-5 godina još uvek bezbedniji (i jeftiniji) automobil od nekog novog srednje klase.
Na okolnost da aktiviranje vazdušnih jastuka nije pružalo adekvatnu zaštitu putnicima različite građe i mase, reagovali su razvojem sistema adaptibilnih, dvostepenih vazdušnih jastuka, kojima upravlja složena senzorska tehnologija. Ovaj sistem prepoznaje masu vozača i suvozača, tako da se prilikom aktiviranja vazdušni jastuci ispunjavaju upravo onom količinom gasa koja je prilagođena tome da umanji opasnost od povreda.
Šta govori u prilog polovnjaka?
Za uspeh poslovanja preduzeća u auto industriji pravilno utvrđivanje cene je postalo neminovnost i ključ opstanka na tržištu. Na formiranje cena utiču mnogi faktori. Pri uvođenju novog automobila u proizvodni program njegova cena je po pravilu viša, a kompanija ima više slobode pri formiranju cene. Kada se novi automobil uvodi na tržište, njemu se utvrđuje visoka početna cena. To je i opravdano ako se radi o pionirskom novom proizvodu ili se želi stvoriti slika o ekskluzivitetu nekog proizvoda.
Međutim, prvobitna cena automobila katkad nema mnogo veze sa onom cenom koju će to vozilo moći da ostvari kasnije, kao polovno. U stvari, postoji mnogo faktora koji određuju gubitak vrednosti automobila. Nemoguće ih je nabrojati sve. Treba ipak reći da očuvanje ili gubitak vrednosti u velikoj meri zavisi od vrste vozila (da li je u pitanju limuzina, kabriolet, terenac), imidža proizvođača i modela, opremljenosti, ali i stanja u kojem se auto nalazi.
Prosečan gubitak vrednosti automobila, uzevši u obzir predstavnike svih automobilskih klasa, uz godišnju pređenu kilometražu od 15 000 km već u prvoj godini iznosi 24,2 procenta. Zapravo, u prvoj godini je gubitak vrednosti ubedljivo najveći, u drugoj, trećoj i narednim godinama se stabilizuje na pet ili šest procenata.
Ubedljivo najveći gubitak vrednosti pogađa automobile visoke klase. Eklatantni primer jeste VW Phaeton: posle samo tri godine i 45.000 pređenih kilometara ovaj tip automobila izgubi 70.742 evra ili 64 procenta vrednosti! Nešto povoljnija, ali daleko od sjajne, je situacija i sa automobilima srednje klase (gde spadaju Opel Insignia, Mazda6, Peugeot 407 i sada 508, Ford Mondeo, Honda Accord, itd.). Ova vozila, prema podacima Dekre, posle tri godine gube 53,0 procenta, a prate ih automobili C-segmenta (Ford Focus, Citroën C4, Fiat Bravo, Opel Astra, Peugeot 308, Renault Mégane, Seat Leon, Toyota Auris, VW Golf) sa 48,5 procenata.
Kretanje cene i očuvanje ili pad vrednosti, naravno, zavise i od faze u životnom ciklusu automobila. Zbog veoma oštre borbe na tržištu i pojave novih proizvoda konkurencije, automobili tokom godina moraju da se menjaju. Ubrzan tempo tih promena je doveo do skraćivanja životnog ciklusa. Pošto je pritisak konkurencije permanentan, dotadašnji proizvod brzo ustupa mesto novom.
Kako je brzina zanavljanja proizvodnih programa izrazito velika, u takvoj strategiji nema mnogo mesta za brigu o prolongiranju životnog veka automobila, niti o očuvanju njegove vrednosti na duži rok. To se fabrikama može vratiti kao bumerang, jer i prodaja aktuelnog proizvoda može dosta trpeti ako automobili iz prethodne generacije postanu poznati po kratkom veku i velikom gubitku vrednosti. Ipak, taj rizik se prihvata, jer je najgori scenario za proizvođača danas ipak onaj u kojem on istrajava, ostaje pri starom proizvodu, dok je konkurencija već razvila nov model.
Oslanjajući se isključivo na saznanja o gubitku vrednosti automobila, prema kojima se najdrastičniji gubitak vrednosti vozila vezuje upravo za prvu godinu eksploatacije, mogao bi se doneti zaključak da bi sa aspekta finansija nove automobile trebalo izbegavati. Njihova vrednost zaista opada meteorskom brzinom. Nije, stoga, ni čudo što je jedan od najčešćih saveta koji kruže internetom taj da će vam najvišu protivvrednost pružiti polovan automobil koji je star 2 ili 3 godine. Logika je da će takav mlad polovnjak i dalje raspolagati sa dovoljno resursa da može još godinama da posluži bez prouzrokovanja briga vlasniku i bez davanja povoda za skupo vanredno održavanje.
Sertifikovana korišćena vozila
Rizik od "loše kupovine" može biti itekako umanjen ako se odlučite za proverene polovne automobile koje proizvođači nude preko svoje mreže dilera. Ova sertifikovana korišćena vozila pre prodaje prolaze kroz veoma temeljnu proveru svih ključnih komponenti i sistema. Tako se, primera radi, u zvaničnom servisu proverava servisna istorija automobila, vrši zamena ulja, proverava stanje spoljašnjosti i unutrašnjosti vozila. Ovakav polovni automobil se podvrgava proveri svih najznačajnijih tehničkih kriterijuma, kočnice moraju biti ispravne, takođe i sistem za upravljanje i amortizeri, naravno i motor i njegova periferija. Sertifikovano polovno vozilo dobija garanciju za funkcionisanje proverenih delova. Zapravo, provere su veoma opsežne, tako da bi njihovo opisivanje premašilo granice prostora koji ovde imamo na raspolaganju. Zbog toga je najbolje da se o tome informišete na sajtovima domaćih predstavništava svetskih proizvođača.
Već u zavisnosti od proizvođača, programi sertifikovanih polovnih automobila nose različite nazive. Tako, na primer, BMW-ov program nosi ime „Premium Selection“, dok je „Weltauto“ međunarodna zaštićena trgovinska marka za prodaju polovnih vozila Volkswagen-a.
Podaci o pouzdanosti polovnog automobila
Traganje za informacijama o željenom modelu se mnogo puta pokazalo ispravnim, tim pre što o praktično svim modelima automobila, koji bi mogli da vas zanimaju, već postoje prikupljeni statistički podaci koji prate učestalost i težinu kvarova automobila. Tako se možete informisati o tome koji se model automobila pokazao pouzdanim, a koji ne. Istraživanja koja sprovode američki J.D. Power ili Consumer Reports ili nemački ADAC, DEKRA, TÜV, GTÜ zaista su vredni izvori statistike učestalosti kvarova. U indekse pouzdanosti koji se dobijaju prema njima ulaze podaci o učestalosti kvarova, ceni mehaničarskih radova, prosečno vreme zadržavanja u radionicama i tome slično.
Ogledalo stanja na srpskom tržištu
U godinama tržišnog buma 2007. i 2008. prodavci su bili u prilici da praktično oblikuju tržište u skladu sa svojim potrebama i zahtevima. Cene su bile na visokom nivou, ali je, bez obzira na to, kupaca bilo znatno više nego danas.
U proteklih nekoliko godina, posle višestrukih udara ekonomske krize tražnja za novim automobilima postala je daleko manja od ponude. Apsorpciona moć tržišta uveliko je nadmašena bogatom ponudom. Istovremeno, od početka krize, pa na ovamo, znatno se snizila visina cene koju su potrošači spremni da plate za automobil, bio on nov ili polovan, svejedno. Takav stav kupaca – odnosno probuđena svest o ceni koju on hoće i može da plati za automobil – neminovno je imao svoj povratni efekat na formiranje cena i na tržištu polovnih automobila. Nikada kao u par poslednjih godina nije postalo vidljivo koliku moć na formiranje cene može da ima opadanje tražnje.
Kako bi uopšte opstali, proizvođači novih automobila i njihova ovdašnja predstavništva su bili prinuđeni na drastična umanjenja cene i uvođenje raznih podsticajnih mere radi unapređenja prodaje. Tržištu su ponudili atraktivne popuste i pakete finansijskih usluga, takođe sve je više uvoznika koji kupce privlače produženom garancijom na svoje automobile.
Cene su padale svake godine krize i zbog toga su proizvođači automobila prinuđeni na politiku formiranja cena koja se razlikuje od one na koju su navikli. Tržišne cene kakve su postojale pre izbijanja krize već su i zaboravljene, zamenile su ih neke druge, mnogo niže.
Ako stvari pojednostavimo, pa ih posmatramo samo sa aspekta tržišne cene, teško je setiti se boljeg vremena za kupovinu novog a posebno polovnog automobila jer cene automobila nikada do sada nisu bile toliko niske (naravno, u ovo ne računamo luksuzna vozila). Pri tome se čini da su niske tržišne cene koje su uspostavljene, po svoj prilici, fenomen koji će nas pratiti tokom dužeg vremenskog roka.
Navešćemo nekoliko primera, kako bi vam bolje predočili drastične razlike u cenama novih autmobila:
Renault Laguna III
Još uvek aktuelna, treća generacija limuzine Renault Laguna počela je da se proizvodi u jesen 2007. godine. Kada se pojavila na tržištu u Republici Srbiji 2008. godine cena sa transportom, carinskim troškovima, popustom i PDV-om je za Lagunu Dynamique dCi 150 iznosila 27,659 evra. Naredne, 2009. godine, kada se obim i domašaj krize počeo intenzivno osećati, Laguna Dynamique dCi 150 je sa transportom, carinskim troškovima, popustom i PDV-om, već koštala manje – 26,241 evra.
Sledeće, 2010. godine, cena za isti model je umanjena na 24,132 € evra, a sa popustom na 21.629. Dakle, za dve godine krize, od 2008. do 2010. cena je korigovana sa 27,659 € evra na 21.629 evra, što za kupca znači uštedu od 6030 evra! Danas, 2012. godine, nova restilizovana Laguna sa sličnim Black Edition paketom opreme i istim dCi 150 dizel motorom sa 150 KS može da se kupi za 22,490 €.
Volkswagen Golf VI
Šesta generacija kod nas oduvek popularnog VW Golfa na nemačkom tržištu se pojavila u oktobru 2008. godine. Sa malim zakašnjem Golf „šestica“ je stigao i kod nas, pa je 2009. godine prodajna cena sa carinom i PDV-om osnovnog modela Golfa sa benzinskim 1.4 litarskim motorom sa 59 KW (80 KS) i osnovnim Trendline paketom opreme iznosila 15,373 evra. Već od 10.01.2010. cena Golfa 1.4 je smanjena na 15,196 evra, da bi u 2012. godini, i pored toga što je zvanična prodajna cena sa carinom i PDV-om 15,564 €, na akcijjskoj ponudi Golf 1.4 Trendline mogao da se dobije za 12.990 sa PDV-om, u paketu sa uslugom Porsche Mobility.
Toyota Avensis III
Veoma je zanimljivo i kretanje cene moderne Tojotine limuzine srednje klase. Po cenovniku koji je počeo da se primenjuje od 20. januara 2009. cena sa carinom i PDV-om je za limuzinu Avensis sa 1,6 litarskim benzinskim Valvematic motorom sa 132 KS i sa Terra paketom opreme iznosila 22.700 €. Naredne, 2010. godine kataloška cena pada na 20.800 €, a na akciji automobil može da se kupi za 17.990 €, da bi sledeće 2011. isti takav Avensis na akciji koštao samo 16.990 €!
Cene na tržištu polovnjaka
Što se stanja na tržištu polovnjaka tiče, izgleda da je polovnih automobila više nego što ima kupaca što znači i da ima dovoljno dobrih polovnjaka spremnih za kupovinu.
Zaključak
Ako imamo u vidu sve nabrojano dve stvari su osnovne odrednice naše odluke: sa koliko novca raspolažemo i kakav automobil želimo, tj. šta od automobila očekujemo. Za one koji vole isključivo nove kompromisi ne postoje bez obzira na to da li imaju novca ili ne. Oni žele nove i tačka. Međutim, za one koji kupuju polovan automobil iz bilo kog razloga, dakle ili zato što tako žele ili su limitirani raspoloživim novcem, zime nema. Na našem tržištu ima dovoljno odličnih polovnih automobila od kojih su neki, kao što smo već u tekstu rekli, bukvalno kvalitetniji od nekih novih. Važno je samo izvršiti pravilan odabir i adekvatno se raspitati o stanju vozila. Posle vam ostaje uživanje u vožnji jer... Koji god da ste automobil kupili, on je za vas nov. A taj osećaj je lep.
Kakvo je vaše mišljenje o ovoj temi? Polovan ili nov?
Autor: Tim sajta PolovniAutomobili.com
Najčitanije vesti
