Kakо izabrati polovni automobil - šta gledati prilikom kupovine? ( I deo )
Bez obzira na starost, cenu i klasu polovnog automobila, prilikom kupovine je potrebno smanjiti na najmanju moguću meru rizik od pogrešnog odabira. Zbog toga vam predstavljamo najvažnije stvari na koje je potrebno obratiti pažnju kada dođete na korak od kupovine nekog polovnjaka.
Kupovina novog automobila nije laka, obzirom na obilje modela, motora, paketa opreme, garantnih rokova i akcijskih cena. Ponekad za samo 500 evra više može da se uzme sličan model sa snažnijim motorom i bogatijom opremom ili po istoj ceni vozilo iz više klase sa siromašnijom opremom.
Međutim, kupovina polovnog automobila je još kompleksnija jer je, pored navedenih stvari, potrebno ispitati i mnoge druge. Na sreću, vreme oglasa u štampi, nalik na „Prodajem Omegu dizel, malo prešla, 1994. godište, može zamena“, odavno je prošlo, te na Internetu možemo da pogledamo detaljne podatke, spisak opreme i više fotografija oglašenog automobila.
Međutim, koliko god da su fotografije kvalitetne, događaju se i neprijatna iznenađenje kada stignete na lice mesta i shvatite da automobil ne izgleda baš tako sjajno kao na slikama. Stoga se, za početak, naoružajte strpljenjem. Na objašnjenja i opis vozila od strane prodavca obratite pažnju ali najveći deo posla obavite sami, tj. posvetite se analiziranju samog vozila.
Odredite budžet, to jest, definišite granicu preko koje ne biste išli prilikom traženja, ali da vam pritom ostane dovoljno novca za obavezne intervencije nakon same kupovine, kao što su zamena zupčastog kaiša, klinastog/PK kaiša, motornog ulja i svih filtera. Bilo bi dobro i da u nekom servisu proverite stanje španera i u slučaju potrebe obavite zamenu ukoliko već ne idu u „setu“ (mnogi preporučuju njihovu zamenu i bez provere), a isto važi i za ulje i filter u menjaču, naročito ako je reč o automatiku.
Ukratko, iskustvo kaže da se nakon kupovine isplati uraditi veliki servis. Zamenite i antifriz, ne čekajte zimu – on usporava koroziju i druge neželjene pojave u hladnjaku. Pored ovih „sitnica“, ostavite sa strane i nešto novca za neplanirane kvarove, kojih će možda biti.
Svesni da davanje univerzalnih saveta za kupovinu polovnjaka, čija cena ide od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada evra, nije lak posao, pokušaćemo da vam damo osnovne smernice kako biste napravili što bolji izbor.
Najvažnije je da ne kupite automobil koji je:
- ukraden,
- nekoliko godina stariji nego što piše u dokumentima,
- pretrpeo tešku saobraćajnu nezgodu,
- nema 200.000 ili 300.000 kilometara više nego što piše na instrument tabli,
- prošao „sito i rešeto“.
Saznajte što više informacija od prodavca
"Gledaj vlasnika, kupuj auto", neretko ćete čuti. To danas, međutim, ne važi. Mnogo je automobila na tržištu koje su aktuelni vlasnici sami uvezli iz inostranstva ili kupili na nekom od autoplaceva, dok o prethodnim vlasnicima ništa ne znate. Polovnjak kupljen u Srbiji, od prvog vlasnika – ovo je „sveti gral“ svakog kupca, što je potpuno razumljivo. Problem je, međutim, u tome što su ovakvi primerci veoma retki, a i vlasnici to dobro znaju, pa umeju dobro da podignu cenu.
Da li se tada isplati dati više novca? Nema univerzalnog saveta; sve zavisi od slučaja do slučaja. Pogledajmo malo i drugu stranu medalje. Šta donosi „život“ u Srbiji? Ne baš kvalitetno gorivo, loše puteve, neoriginalne i/ili falsifikovane rezervne delove, falsifikovana motorna ulja i druge tečnosti, u proseku nepridržavanje redovnih servisnih intervala van garantnog roka (čast izuzecima)...
Ukoliko kupujete automobil od fizičkog lica, potrudite se da izvučete što više informacija pre nego što se uputite na put od nekoliko desetina kilometara. Budite uvereni da mnogo kupaca, nakon što potroše 200 i više evra samo na gorivo prilikom neuspešnih obilazaka prodavaca, odluči da uzme prvi sledeći iole pristojan auto, ne želeći da rizikuju još vremena i novca. U takvim situacijama se i prave najveće greške – kada kupac izgubi strpljenje.
Kilometraža nevažna?
Nije tajna da u našoj zemlji u prodaji ima automobila čija kilometraža nije originalna. Više o ovoj temi možete naći na sledećim linkovima:
Kako otkriti da li je kilometraža na automobilu vraćena?
Kako izgleda postupak manipulacije kilometražom - u vreme mehanike i vreme elektronike
Stoga se ne opterećujte ispisanim brojem pređenih kilometara, već se bacite na utvrđivanje realnog stanja vozila. Na primer, istrošenost upravljača, nožnih komandi i ručice menjača govori da je automobil prešao mnogo. Međutim, danas je sve to moguće brzo i jeftino srediti, što važi i za sedišta – ukoliko su propala, lako se slepe posebnom penom ili se ubacuju novi sunđeri ili opruge, a zatim se presvuku i deluju kao nova. Presvlače se i vrata, „nebo“ i ostali tapacirani delovi. Ofucani sigurnosni pojasi se takođe lako i jeftino menjaju.
Zbog toga ima razloga za sumnju i ukoliko neki delovi enterijera deluju suviše očuvano. Ponekad se, ukoliko je potrebno i ukoliko se isplati, ubacuju sedišta iz havarisanih ali novijih i očuvanijih vozila.
Automobil koji je dobro pripremljen za prodaju će prosečnog kupca, pa čak i mnoge iskusnije, bez problema zavarati kod procene stvarno pređene kilometraže. Uostalom, pređeni broj kilometara ne treba da bude najvažniji faktor.
Kraden?
Jedan od najvećih problema može da bude ukoliko se naknadno utvrdi da je vaš novi/polovni automobil ukraden, bez obzira da li je reč o našoj zemlji ili inostranstvu. Dobro proverite mesto/mesta na kojima je ispisan broj šasije (tzv. VIN), pri čemu obratite pažnju na šire područje oko broja – možda je čitav komad lima sa brojem isečen i zavaren novi ili je na neki drugi način falsifikovan.
Proveru možete da obavite u policiji (ima slučajeva da su vozila oduzimana i po godinu ili dve dana nakon što su prošla proveru u policiji) ili u Centru za motorna vozila (CMZ) Auto–moto saveza Srbije. CMV pruža usluge identifikacije vozila, procene vrednosti, provere da li je auto bio havarisan i ukupne ocene. Moguće je dobiti istorijat vozila, kao i podatke o automobilima za kojima postoji potraga.
U CMZ nakon vizuelnog pregleda koriste elektronske uređaje koji su u stanju da analiziraju dubinsku strukturu materijala. Na primer, ukoliko je broj šasije prebrušen, pa na isto mesto utisnut novi, uređaj Vintest koji koristi magnetnu rezonancu prepoznaće nepravilnosti u dubini materijala, što predstavlja znak za uzbunu. Upoređuje se i autentičnost samih oznaka pošto, pored standarda koji većina proizvođača prati, postoje i određene, na prvi pogled nevažne specifičnosti. Uz pomoć uređaja za merenje debljine laka, otkriva se da li je lim ponovo farban, što je najčešće potrebno nakon neke intervencije.
Tu su i tipske pločice, kao i razne skrivene oznake na karoseriji. Dokumenta takođe prolaze temeljnu proveru. Korišćenjem skenera sa ultraljubičastom lampom mogu se na saobraćajnoj dozvoli otkriti posebne skrivene oznake slične onima na novčanicama (žigovi, fluroscentne niti …), što zavisi od zemlje porekla dozvole. Iako falsifikati mogu da se izrade izuzetno kvalitetno, čak i na originalnom papiru i sa originalnim bojama, uz još neke tehnike i detaljno poznavanje procedure provere, rizik se smanjuje na minimum.
Ispitivanje je u velikoj meri automatizovano zahvaljujući softveru i bazama podataka, pa je ljudski faktor sveden na minimum. Nakon ove provere, vlasnik dobija potvrdu da je sve u redu, ali ona trenutno nema nikakvu vrednost u slučaju naknadnih komplikacija. Pregled traje dva i po sata, a košta od 4,500 do 14,000 dinara, u zavisnosti od godišta i snage automobila. Skupo ili jeftino? Procenite sami.
Inače, broj šasije se nalazi na raznim mestima, u zavisnosti od proizvođača i modela. Kod nekih je u motorskom prostoru, iznad maske hladnjaka, kod nekih pored „šolje“ amortizera, na gornjoj ivici pregradnog zida, na podu prtljažnika, a kod novijih se može videti kroz donju ivicu vetrobrana, što je i najteže mesto kada je falsifikovanje u pitanju.
Havarisan?
Automobil obavezno gledajte danju, pošto se noću teže uočavaju nepravilnosti. Dobar auto limar bez većih problema može da utvrdi da li je automobil bio havarisan, čak i ukoliko ga ne podiže na dizalicu ili posmatra iz kanala. Stoga bi bilo korisno da potražite i njegovu pomoć i častite za trud ukoliko ne bude želeo da naplati uslugu.
Samo ne zaboravite – napomenite mu da vam svoje mišljenje kaže u četiri oka, pošto će verovatno (podsvesno) da ublaži stvarno stanje u prisustvu prodavca. Postoji uređaj kojim se meri debljina laka, čime prilično pouzdano mogu da se otkriju naknadno farbane površine.
Provera može da se obavi u opremljenijim servisima ili pomenutom Centru za motorna vozila (CMZ) Auto–moto saveza Srbije, gde uz pomoć uređaja koji analizira strukturu materijala uočavaju ukoliko je struktura lima promenjena, što znači da su vršene intervencije (nije jeftino, ali je veoma pouzdano).
Tu je i stara, dobra (i nepouzdana) provera magnetom – ukoliko se magnet ne „lepi“ za neku površinu, možete da posumnjate da se ispod laka nalazi git. Prodavci uglavnom nisu oduševljeni kada neko počne komadom metala da prelazi tik iznad osetljivog laka njihovog ljubimca.
Generalno, u znake da je vozilo pretrpelo ozbiljan udes spadaju nejednaki zazori između karoserije i vrata, poklopca motora i prtljažnika, kao i varovi na neuobičajenim mestima. Naročito pažnju obratite na pod prtljažnika, jer je u tom delu najteže sakriti tragove težeg udarca u zadnji deo.
Neretko se menjaju vrata, hauba, krila, branici i slično, tako da posebnu pažnju obratite na razlike u boji između pojedinih panela. Zbog ovog razloga je izuzetno važno da vozilo bude čisto – pranje nema veze sa procenom odnosa prodavca prema održavanju istog. Dakle, čak i blaga razlika u nijansi boje između prednjih i zadnjih vrata treba da budi sumnju.
Kao što smo već rekli, automobil gledajte danju, iz svih uglova – tražite bilo kakve nepravilnosti na limu ili laku i razlike između leve i desne strane. Ponesite baterijsku lampu (bez obzira što je dan – treba zaviriti na razna mračna mesta) i neko ogledalce, koje će biti od velike pomoći kod provere mesta skrivenih od pogleda.
Neiskusnom kupcu je ovakva provera izuzetno teška, stoga je bolje prepustiti je nekome ko se bolje razume. U suštini, nije toliko važno ukoliko je vozilo pretrpelo manji udes, nakon kojeg su, na primer, zamenjeni krilo, far, maska i popravljena hauba. Problem je kada se automobil „izbaci iz ose“ ili mu se unište deformacione zone (koje amortizuju silu prilikom udesa kako bi na putnike delovala što manja sila), to jest, kada pretrpi teška strukturalna oštećenja.
Sva vrata moraju da se otvaraju i zatvaraju bez problema, mada kod „jugića“ i „kečeva“ starih preko dve decenije i sa cenom od samo nekoliko stotina evra ne možete da tražite savršenstvo. Treba li da pominjemo da automobil mora da stoji paralelno u odnosu na put, da ne deluje kao da karoserija stoji ukrivo u odnosu na točkove i slično?
Kada i ukoliko otkrijete da je automobil bio udaren, a prodavac vam to nije napomenuo ili je na vaše pitanje odgovorio negativno, ukažite mu na tu manu i zatražite spuštanje cene. Problem jedino može da bude činjenica da je vrlo teško naći polovnjaka starog desetak i više godina koji nikada nije udaran. Stoga se mnogi kupci nakon duže neuspešne potrage pomire s tim i postanu zahvalni ukoliko nađu primerak koji je bar kvalitetno popravljen.
Autor: Tim sajta PolovniAutomobili.com
Najčitanije vesti
