Kako izgleda postupak manipulacije kilometražom - u vreme mehanike i vreme elektronike
Prevare sa brojačem kilometara spadaju, bez ikakve sumnje, među najstarije prevare prilikom prodaje polovnih automobila. Međutim, sam postupak vraćanje kilometraže nije ostao isti već se menjao hvatajući korak sa vremenom i tehničkim napretkom.
U vreme mehanike
U vreme kada su na automobilima preovladavali mehanički instrumenti i brojač kilometara je bio mehanički, pokretan uz pomoć upletene sajle. Tada je postupak vraćanja kilometraže bila komplikovana veština kojom su se mogli baviti umešni instrument- majstori, precizni mehaničari i autoelektričari.
Ne samo što je na starijim automobilima sa tradicionalnim mehaničkim brojačem kilometara vraćanje kilometraže bilo teže, već je na njima bilo mnogo lakše prepoznati da li je neko „petljao“ sa brojčanikom. Za razliku od digitalnog displeja, mehanički brojač ima vidljivo pokretno brojilo, pa ako cifre na brojaču nisu poravnate, to može biti signal prevare. Na vraćanje kilometraže može da ukaže i neravnomeran ton boja na brojčaniku. Mehanički brojači kilometara koje je ugrađivao General Motors imaju crno obojene razmake između cifara. Ako su ti razmaci srebrni ili beli, to je znak da vršena manipulacija sa brojačem.
U vreme elektronike
Bilo kako bilo, sistem mehaničkih brojčanika je proglašen zastarelim i zamenjen je elektronskim brojačima sa digitalnim displejima. Brojač kilometara danas spada u funkcije modula instrument- table, računara sa jednim ili više mikroprocesora. Sam podatak o pređenoj kilometraži se nalazi u EPROM (Erasable Programmable Read-Only Memory) memoriji. Kako joj i ime kaže, radi se o izbrisivoj programabilnoj memoriji samo za čitanje, dakle o trajnom memorijskom čipu. Ipak, EPROM čipovi mogu da se reprogramiraju otvaranjem instrument table. Tada se memorijski čip skida, otvara, lemi i ručno reprogramira.
Sem ovog fizičkog pristupa, memorijskom čipu se može pristupiti i priključivanjem dijagnostičkog uređaja kablom na dijagnostički priključak OBD (On-Board Diagnostic) sistema. Tada govorimo o flešovanju (ubacivanje nove verzije softvera) modula instrument table pomoću uređaja za vraćanje kilometraže.
Hajde da malo pojasnimo ove pojmove. OBD kompjuterska dijagnostika je prvobitno osmišljena u Kaliforniji kao sistem koji tokom rada motora nadzire sklopove bitne za optimalno sagorevanje goriva i što manju koncentraciju štetnih izduvnih gasova. OBD je omogućio da se na tehničkom pregledu pomoću dijagnostičkih uređaja mogu iščitavati greške ili kvarovi koji su nastali u toku vožnje i zabeleženi u memoriji svakog modula u automobilu.
OBD je vremenom evoluirao, njegova usavršena verzija nosi oznaku OBD II, kojoj u Evropi po osobinama odgovara verzija sistema koja nosi oznaku EOBD (European On-Board Diagnosis). Vozila opremljena EOBD sistemom imaju 16-pinski dijagnostički priključak, koji omogućava spajanje dijagnostičkog uređaja sa računarskom mrežom vozila i prenos podataka. Propisano je da ovaj dijagnostički priključak mora biti dostupan sa vozačevog sedišta. Po pravilu ga možete pronaći levo ili desno od upravljača, skrivenog iza plastičnog poklopca koji se može skinuti bez upotrebe alata.
Savremeni automobili su premreženi elektronikom, a da bi ona funkcionisala neophodni su elektronski komunikacioni sistemi. Jedan od danas najčešće korišćenih jeste CAN bus (Controller Area Network) mreža, koja je otvorila mogućnost da različiti uređaji i moduli razmenjuju podatke preko zajedničke sabirnice podataka.
Zahvaljući CAN bus mreži dijagnostikom je moguće pristupiti motorskom menadžmentu, automatskom menjaču, sistemu svetlosne signalizacije, modulu ABS ili ESP sistema, vazdušnim jastucima, sistemu za nadzor unutrašnjosti vozila, instrument tabli i mnogim drugim uređajima.
Kako se zloupotrebljava nova tehnologija?
Iako su kooperanti automobilske industrije svojevremeno razvili digitalni brojač kilometara upravo da bi smanjili mogućnosti za prevaru, pokazalo se da je novi način merenja kilometraže zapravo umnogome olakšao manipulacije sa kilometražom.
Čim su ovladali veštinama kompjuterske dijagnostike, prevaranti su shvatili da im OBD dijagnostički sistemi i CAN-Bus magistrala omogućavaju pristup svim informacijama pohranjenim u upravljačkim uređajima, uključujući tu i podatak o pređenoj kilometraži.
Zloupotreba je olakšana utoliko što su dijagnostički uređaji multifunkcionalni, pa njihova proizvodnja i reklamiranje nisu zabranjeni. Takvi uređaji se slobodno prodaju, a istovremeno su izvršenje prevare sa vraćanjem kilometraže učinili veoma jednostavnom. Kao što hakeri provale u računarske sisteme da bi ukrali podatke ili prouzrokovali konfuziju i pad sistema, tako i „skidači kilometara“ uz upotrebu odgovarajućeg softvera i hardvera (dijagnostičkih kalibratora brojača kilometara, koji su razvijeni za servisnu korekciju kilometraže) mogu da nameste bilo koji podatak o kilometraži.
Kod automobila kod kojih je podatak o broju pređenih kilometara memorisan samo u EPROM memorijskom čipu modula instrument-table posao prevaranata je sasvim jednostavan. Dovoljno je priključiti uređaj za korekciju kilometraže jednim kablom na OBD - dijagnostički priključak, a zatim pratiti uputstva na touchscreen ekranu uređaja. Pojaviće se čarobnjak za instalaciju drajvera pomoću kojeg se instaliraju drajveri koji omogućavaju komunikaciju interfejsa i računara. Nakon završetka instalacije drajvera treba pokrenuti program, konektovati se na instrument tablu i ovde se može vratiti kilometraža na željenu vrednost. Sve se završi za 30 sekundi.
Da bi se doskočilo ovoj praksi, proizvođači su još pre više od jedne decenije počeli da podatke o kilometraži čuvaju ne samo u EPROM memoriji modula instrument-table, već na više različitih modula na vozilu. Tako su, na primer, kod vozila na kojima se za otključavanje i zaključavanje vrata i prtljažnika, kao i za pokretanje i zaustavljanje motora, koristi elektronski ključ, podaci o broju pređenih kilometara sadržani i u memoriji ključa. BMW, na primer, takvu vrstu ključa koristi od kraja devedesetih godina, dok je Audi počeo da ga koristi od 2007. godine kada je predstavljen A5 Coupé. Čuvanjem pravih podataka o pređenoj kilometraži ključevi ovakvog tipa mogu da razotkriju moguću prevaru.
U teoriji, podaci o pređenoj kilometraži koji su memorisani u brojnim modulima bi trebalo da obezbede da samo specijalizovana servisna radionica može da bude u stanju da očita stvarnu pređenu kilometražu koja tada može da se uporedi sa brojem kilometara na instrumentu. Međutim, pokazalo se da za profesionalce ni tu nema prepreka. Postupak manipulisanja i izmene podataka o pređenoj kilometraži traje duže i komplikovaniji je ali nije i nepremostiv problem za umešne hakere opremljene aktuelnim softverom. Ipak, ovakvi sistemi zaštite pokazali su se korisnim jer se oni sa manje znanja i strpljenja najčešće opredeljuju za manipulisanje samo sa brojačem pređenih kilometara. Zato, ako razmišljate o kupovini polovnog automobila, ili ste to već uradili, a postoji i najmanja sumnja da je pređena kilometraža lažirana, odvezite automobil do servisne radionice i uporedite stanje kilometraže sadržane u memoriji modula i na brojaču. Ako se pokaže razlika u podacima, najbolje je da odustanete od kupovine ili da tražite proporcionalno umanjenje cene.
Vraćanje kilometraže ide u prilog proizvođačima automobila?
Kao što neki proizvođači posvećuju veću pažnju razvoju sistema uređaja protiv krađe, i među velikim markama automobila postoje one koje umešnije čuvaju podatke o ukupnoj kilometraži od onih drugih. Međutim, svaki tip automobila i svi dosadašnji sistemi zaštite, pre ili kasnije, budu „provaljeni“ i završe na cenovniku falsifikatora. Kada se nov automobil pojavi na tržištu ne prođe mnogo vremena pre nego što i njegova zaštita ne bude oborena. Ti podaci dolaze do falsifikatora u vidu ažurirane, najnovije verzije softvera za njihov uređaj.
To ipak ne znači da ne postoje tehnologije koje bi sasvim onemogućile nedozvoljeni pristup svim ovim podacima. Te tehnologije odavno postoje, štaviše veoma su delotvorne (svoju delotvornost su pokazale u drugim branšama, kao što je to Pay-TV ili kreditne kartice), ali je veliki problem u tome što se ne ugrađuju u automobile.
Proizvođače bi, prema mišljenju eksperata, ugradnja ovih tehnologija u automobile koštala svega jedan ili dva evra po vozilu. Za većeg proizvođača automobila, čija je godišnja proizvodnja tri miliona vozila, godišnji izdaci bi bili povećani za samo šest miliona evra – što je jedan hiljaditi deo u odnosu na štetu koja bi tim ulaganjem mogla biti sprečena.
Međutim, proizvođači sve do danas kao da ne vide neki značajniji povod da to urade. Zašto je to tako? Na kraju krajeva i oni trpe materijalnu štetu zbog neosnovanog ostvarenja garantnih prava i zbog gubitka ugleda kod stranaka. Izgleda da kod njih ipak preovladava hladna logika da mnogo veću štetu, ipak, trpe kupci. Ustvari, to što su cene polovnjaka sa vraćenom kilometražom nerealne i povećavaju prosek cena polovnih automobila, ide u prilog fabrikama! Tako će lakše prodati svoje nove automobile, koji će tim pre biti na ceni ako čuvaju svoju vrednost i kao polovni (makar i lažirani).
Sa takvim načinom razmišljanja fabrike bi morale da raskrste jednom za svagda. Ako im je iole stalo do toga da zaštite potrošače proizvođači automobila moraju učiniti sve što je u njihovoj moći da postupak manipulacije postane toliko komplikovan i skup za prevarante da im se više jednostavno ne isplati.
U narednom tekstu moći ćete da pročitate: Koje sve štete prete kupcu zbog vraćene kilometraže?
Autor: Tim sajta PolovniAutomobili.com
Najčitanije vesti
