Istorija: Brabus - brutalne performanse uz vrhunski luksuz
Brabus je danas veoma poznata i cenjena tjunerska kuća, da se tako izrazimo, pošto je u stvari reč o velikoj firmi sa širokim spektrom poslovanja.
Sve je počelo davne 1977. godine, kada je Bodo Bušman, strastveni ljubitelj brzih automobila iz Nemačke, odlučio da osnuje sopstvenu firmu za tjuniranje vozila, pošto nije bio zadovoljan onime što nude postojeće firme - jednostavno nisu mogli da ispune njegovu viziju i zahteve.
"Legenda" kaže da je inicijator svega nesvesno bio njegov otac koji se bavio prodajom Mercedes-Benz vozila. Bodo je u to vreme radio u očevoj firmi, ali umesto da vozi i promoviše marku čijom se prodajom bavio, on je posedovao Porsche 911.
Njegov otac uopšte nije bio srećan zbog toga i navodno mu nije dozvoljavao da parkira svoj Porsche u krugu firme. S jedne strane, možda je donekle bio u pravu - živiš od prodaje Mercedes-Benz vozila, a voziš Porsche - koji svojom pojavom na parkingu možda čak odvlači pažnju nekoj bogatoj mušteriji zainteresovanoj za SL ili SLC...
U svakom slučaju, Bodo je kao “poslušan” sin prodao Porsche i uzeo Mercedes-Benz S klase W116 (proizvodio se od 1972. do 1980. godine). Naravno, nije dozvolio da posedovanje ove ogromne limuzine uguši njegovu ljubav prema brzim automobilima.
Imao je on na raspolaganju i fabričke verzije S klase sa velikim V8 motorima, mada to nije bilo od pomoći.
Bio je tu 450SE - ali V8 motor od 4.5 litara koji je razvijao 225 KS, u kombinaciji sa automatskim menjačem sa samo 3 stepena prenosa i masom od oko 1.800 kg nije imao baš uzbudljive performanse. Po dostupnim fabričkim podacima ubrzanje do 100 km/h bilo je od 8.5 do 8.9 sekundi, što treba uzeti sa dozom rezerve.
Znatno brži bio je 450SEL 6.9 sa V8 motorom od 6.8 litara, ali je bio ekstremno redak - proizvedeno je samo 7.380 primeraka. Uprkos snazi od 290 KS, ipak je to bila limuzina dužine malo preko 5 metara, težine 2 tone i sa trostepenim automatskim menjačem. Ubrzanje do 100 km/h po fabričkim podacima 7.4 sekunde.
Stoga je Bodo želeo da prepravi, tj. tjunira svoju limuzinu kako bi mogao da uživa u brzini. Međutim, nije uspeo da nađe ni jednog tjunera koji bi uspeo da ispuni njegovu viziju o sportskoj S klasi, pa je odlučio da se tom poslu posveti sam.
Pošto je sređivao auto po sopstvenim željama, uskoro je privukao i pažnju mušterija koje su dolazile da kupuju Mercedes-Benz vozila od njegovog oca, pa je vremenom počeo da sređuje automobile i drugima.
Odatle mu se rodila ideja da bi mogao time ozbiljnije da se bavi - odlučio je da osnuje sopstvenu firmu i počne da prerađuje Mercedes-Benz automobile onako kako je on smatrao da bi vozači koji istovremeno žele luksuz i ozbiljne performanse to želeli.
Bio mu je potreban partner zbog nemačkih zakona po kojima su bile potrebne bar dve osobe za osnivanje firme. Pomogao mu je prijatelj sa fakulteta, Klaus Brakman, koji je od početka znao svoju ulogu u čitavoj priči.
Tako je nastao Brabus GmbH, pri čemu GmbH označava društvo sa ograničenom odgovornošću. Naziv firme - BRABUS - nastao je spajanjem prva tri početna slova prezimena suosnivača - BRA od Brackmann i BUS od Buschmann. Ubrzo je Brakman prodao Bušmanu svoj udeo za simboličan iznos u vrednosti današnjih 100 evra.
Nakon samo sedam godina poslovanja otvorio je posebno odeljenje za istraživanje i razvoj kako bi mogao da se bavi većim brojem motora i modela, ali i da pruža usluge tjuniranja drugim proizvođačima.
Ništa bez V8 motora
Da bi velika i teška limuzina imala ozbiljne sportske karakteristike, V8 motor se prosto sam nameće. Takođe, V8 daje i karakterističan zvuk, uglađeniji rad, a tu je i stvar prestiža.
Kada je Mercedes-Benz lansirao model 190E, mogao je da se kupi sa četvorocilindarskim 2.3 ili 2.5-litarskim motorom. U Brabusu su smatrali da bi ovaj auto bio fantastičan ako bi ispod haube dobio V8 od 5.000 kubika.
Tako je Brabus verzija imala bolje ubrzanje do 100 km/h čak i od legendarnog 190E 2.5-16 Evolution II. Mercedes-Benz je do stotke ubrzavao za 7,1 sekundu, a V8 Brabus za oko 6 sekundi.
Osamdesetih i devedesetih godina mnogi prestižni modeli sa trokrakom zvezdom dobijali su Brabusove V8 motore i relativno blage modifikacije u enterijeru.
V8 odličan, V12 još bolji
Pošto je Mercedes-Benz serijski počeo da proizvodi sve snažnije automobile, a i tjunerska konkurencija je postajala sve jača (Kleemann, Carlsson, Hamann Motorsport, Mansory...) i naročito slavni AMG, prvi čovek Brabusa shvatio je da mora da nastavi konstantno da pomera granice, kako po pitanju performansi, tako i po pitanju luksuznijeg enterijera.
Vreme je pokazalo da je u tome i uspeo. Tako je, između ostalih, nastao Brabus 6.9 V12, baziran na modelu Mercedes-Benz 600 SL. Prepravljen je i legendarni 500 E (W124), koji je do 100 km/h mogao da ubrza za oko 6 sekundi. Nakon Brabus tretmana, što je podrazumevalo ubacivanje V12 motora od 6,9 litara, rezultat je popravljen na samo 4.6 sekundi.
Još neki zanimljivi primeri iz devedesetih su C V8 baziran na W203 C klasi, zatim E V12 baziran na Mercedes-Benz 500 E koji je 1995. dobio titulu najbrže limuzine legalne za vožnju u javnom saobraćaju, a tu je bila i karavan verzija T V12 koja je ponela titulu najbržeg “legalnog” karavana 1997. godine.
Lista automobila prerađenih u Brabus "radionici" zaista je velika, tako da nema smisla nabrajati razne verzije, njihovu snagu, ubrzanje, maksimalnu brzinu, oborene rekorde...
Brabus danas - avioni, kamioni, jahte, oldtajmeri...
Danas je poslovanje Brabusa "razgranato" po raznim oblastima - od prodaje stajling/tjuning paketa za "obične" automobile, preko temeljnih prerada već izuzetno luksuznih i brzih vozila raznih marki (Mercedes-Benz, Mercedes-AMG, Mercedes-Maybach, Porsche, Jaguar, Range Rover, Aston Martin, Rolls-Royce...), vrhunskom restauracijom i prodajom oldtajmera, modifikacijom jahti i glisera, modifikacijom enterijera aviona, servisiranjem "običnih" Mercedes-Benz vozila (ovlašćeni servisi), istraživanjem i razvojem za druge proizvođače...
Ipak, najveću pažnju u javnosti verovatno privlače razne verzije G klase, sa 4 ili 6 točkova, u klasičnoj ili kamionet verziji, produženi ili ne, sa 800 ili 900 "konja"...
Foto: Shutterstock.com, Unsplash.com, Pexels.com
