„Veyron“ na našem sajtu

Ferrari i Lamborghini su izuzetno ekskluzivni i retki automobili, ali Bugatti je ipak nešto posebno. Zato smo bili vrlo iznenađeni kada smo videli reč Veyron u jednom oglasu na našem sajtu.

Iznenađenje je u sekundi zamenilo oduševljenje kada smo shvatili da je u stvari reč o VW Bubi prepravljenoj tako da liči na Bugatti Veyron. Istina, kada su u pitanju performanse, pravi Veyron je „nešto bolji“ na trkačkoj stazi.

Ipak ima šest i po puta veću kubikažu, četiri turbo punjača, 16 cilindara, preko 1000 KS, pogon na svim točkovima, menjač sa dvostrukim kvačilom i 7 brzina…

Međutim, vlasnik ove Bube nije ni želeo da napravi automobil koji će izgledati kao moderni Veyron, već kao koncept jednog poljskog umetnika koji je dao svoju viziju kako bi Veyron izgledao 1945. godine. Uz malo više umetničke slobode i u skladu sa tehničkim ograničenjima.

Kontaktirali smo vlasnika, gospodina Vladana Obradovića, da bismo videli kako ovaj zanimljivi oldtajmer izgleda uživo. Odmah možemo da vam kažemo da je neuporedivo atraktivniji nego na slikama. Jednostavno je neobično upadljiv.

Kako je uopšte nastao ovakav automobil? Vladan je autolimar u penziji, pa je odlučio da iskoristi svoje ogromno iskustvo i veliku količinu slobodnog vremena i napravi nešto jedinstveno. Nabavio je Bubu, ali se proporcije nisu poklapale sa modelom koji je našao na internetu, pa ga je čak i sin nagovarao da odustane od čitave priče. Na sreću, Vladan nije odustao.

Buba Veyron, ako možemo tako da zovemo ovaj automobil, završen je upravo uz veliku pomoć Vladanovog sina, koji je najzaslužniji za izgled, dok je Vladan bio „glavni i odgovorni“ za operacije na mehanici.

Buba je prilično visoka, pa je karoserija (ne šasija!) spuštena za 20 cm, a i opsečena je „u krug“. Pošto je karoserija spuštena, sečena su i vrata, dok je vetrobran nagnut ka vozaču. I na trapu je malo spušten, mada ne mnogo kako točkovi ne bi kačili blatobrane.

Na samoj šasiji nije ništa ozbiljno rađeno, kao ni na upravljačkom mehanizmu, kočnicama i vešanju - to je sve uglavnom u fabričkom stanju. Isto važi i za motor.

Automobil je profesionalno ofarban, pri čemu Vladan naglašava da je na savet prijatelja auto lakirera uložio dosta novca i stavio još nekoliko slojeva laka, kako bi u slučaju manjih oštećenja ogrebotine mogle da se ispoliraju. Farbanje i lakiranje predstavljali su veliki trošak, iako je većina stvari urađena u prijateljsko/rodbinskoj režiji.

Što se tiče enterijera, očigledno je reč o dvosedu - pozadi nema mesta za putnike. Alfa Romeo je „donirao“ kožna sedišta i volan. Tapacirung na vratima je ručno rađen.

Kontrolna tabla nije dirana, ali zbog spuštanja karoserije u odnosu na šasiju, upravljačka šipka od volana prolazi kroz tačku gde kod normalne Bube stoji sat, pa je sat pomeren na sredinu. Naime, upravljačka šipka je morala da se podigne zato što bi volan bio mnogo nizak i udarao bi u kolena vozača, pri čemu bi se i teško ulazilo u auto.

Ova Buba je sređivana i sklapana tri godine uz mnogo ljubavi i pažnje. Reč je o unikatu - ne postoji još jedno ovakvo vozilo. Vladan nam je opisivao oduševljenje prolaznika kada leti krene u vožnju - zimi nikada nije imao srca da vozi svog ljubimca po snegu, ledu i soli.

Oglas za ovaj automobil možete da pogledate klikom na sledeći link:  Buba Veyron

Dragan Romčević