Istorija: Alfa Romeo 155

Velika očekivanja i još veće razočarenje – 155-ica nije opravdala očekivanja. Kako je legendarna fabrika spala na tako niske grane i kako je pokušavala da se vrati na vrh?

155-ica je predstavljena januara 1992. u Barseloni, kao naslednica modela 75. Od samog početka nije bilo velikog oduševljenja njenom pojavom, što se odrazilo i na prodaju. Za šest godina, koliko je trajala proizvodnja, iz fabrike je izašlo 192.618 komada.

Podsetimo se, Alfa 75 je imala zadnji pogon, te su pravi ljubitelji ovog brenda zamerali usvajanje prednjeg pogona kod 155-ice. Nova konfiguracija je smanjila troškove proizvodnje i donela više prostora u kabini i prtljažniku. Obzirom da je reč o automobilu sa sportskim ambicijama, zapremina prtljažnika od 525 litara deluje zaista impresivno. Veća je od 75-ice, ali je preuzela osnovne stilske karakteristike.

Tradicionalisti, međutim, nisu bili impresionirani, smatrajući da slavni italijanski brend time gubi svoj identitet. Takođe, bazirana je na platformi koju je koristila i Fiat Tempra (Alfa Romeo je 1986. godine postao deo grupacije Fiat).

Razvijena je i sportska verzija nazvana 155 Q4, sa 2.0-litarskim turbo motorom i pogonom na svim točkovima, što joj je velikodušno „pozajmila“ Lancia Delta Integrale. Zahvaljujući snazi od 190 KS i obrtnom momentu od 290 Nm pri samo 2.500 o/min, bila je u stanju da ubrza do 100 km/h za samo sedam sekundi. Ova verzija je stigla 1994. godine, kada je imidž 155-ice već počeo da se popravlja zahvaljujući ozbiljnim uspesima na trkačkoj stazi.

Redizajn je obavljen 1995. kada je, između ostalog, proširen trag točkova, unapređen upravljački sistem, rešen određen broj dečjih bolesti, a u ponudu su ubačeni 1,8 i 2,0-litarski motori sa 16 ventila.

Sportska Q4 verzija je ugašena, ali je i dalje bila dostupna 2,5-litarska V6 verzija sa 166 KS, čiji motor je razvijen na osnovu 3,0-litarskog V6 agregata iz modela 164. Inače, i Q4 i V6 verzije bile su dostupne sa elektronski podesivim oslanjanjem sa dva moda - automatski i sport.

Karavan verzija nikada nije postojala, mada je mali švajcarski proizvođač sportskih automobila Sbarro dao takav predlog 1994. godine.

Motori

Svi benzinski motori do 1995. godine imali su osam ventila i dve svećice po cilindru (twin spark), osim Q4 i V6 verzija. Novi 16V (16 ventila) motori su zadržali twin spark paljenje. Takođe, stari motori su i dalje ostali u ponudi, u zavisnosti od tržišta. U tabeli možete da vidite pregled svih motora koji su se nalazili ispod haube 155-ice.

Sportski uspesi

Od 1992. do 1994. 155-ica je uspela da uzme titulu u italijanskom Italian Superturismo šampionatu, nemačkom DTM šampionatu, španskom Spanish Touring Car šampionatu i britanskom British Touring Car šampionatu.

Naslednica

Alfa Romeo 155 prestala je da se proizvodi 1998. godine, a ukupan broj poizvedenih primeraka po verzijama možete da vidite u sledećoj tabeli:

Naslednica je stigla 1997. u vidu modela 156, koja je nastavila primenu twin spark tehnologije i bila neuporedivo uspešnija na tržištu, zahvaljujući veoma atraktivnom dizajnu i odličnim voznim karakteristikama.

Dragan Romčević