Ko i kako kontroliše kvalitet goriva na domaćim pumpama?

Gde je veliki novac, tu su i velike malverzacije – to svi znamo. Nažalost, do 2014. nije postojao način kontrole koji bi iole efikasno mogao da zaštiti vozače. Godine 2013. inspekcijskom kontrolom utvrđeno je da su čak 22 od 70 proverenih pumpi prodavale gorivo lošeg kvaliteta. Trebalo je da saznamo o kojim pumpama je reč kada policija i sudovi završe svoj deo posla, ali do toga nikada nije došlo. Pogledajmo kakva je danas situacija i da li će vozači koji daju mnogo novca na akcize, a pritom i plaćaju kontrolu goriva moći da saznaju koje pumpe prodaju dobro, a koje loše gorivo?

Kako se danas kontroliše gorivo?

Na dva načina:

1. Proverava se da li je na pumpu stiglo legalnim putem – ovo se kontroliše markiranjem goriva
2. Proverava se kvalitet goriva u laboratoriji

Kada je počelo markiranje goriva?

Od 1. februara 2014. godine započeo je program markiranja, odnosno obeležavanja goriva posebnom supstancom - nanomarkerima.

Na kojoj lokaciji se dodaje marker?

Vrlo mala količina nanomarkera dodaje se gorivo u skladištima i u rafineriji - odmah nakon proizvodnje, u početnim fazama transporta, odnosno pri izlasku iz rafinerije, prilikom uvoza, itd.

Kako se proverava koncentracija markera u gorivu?

Proverava se posebnim detektorima koje proizvodi ista kompanija koja proizvodi i same nanomarkere. Reč je o kompaniji Authentix, članici konzorcijuma od tri kompanije koje se bave markiranjem goriva u Srbiji. Detektor se koristi na terenu i ukoliko pokaže da u gorivu nema dovoljno markera, inspektor privremeno zabranjuje prodaju goriva i odmah šalje gorivo na analizu u laboratoriju.

U laboratoriji se još preciznijim metodama obavlja provera, a čitava procedura traje dan ili dva, pa ukoliko se potvrdi da je sa gorivom nešto „muljano“, privremena zabrana prodaje postaje trajna, dok firma ide na sud i dobija kaznu. Vlasnik pumpe ima pravo da traži dodatnu laboratorijsku analizu koja se obavlja u Vojno-tehničkom institutu, čija će se analiza uzeti kao konačan dokaz na sudu.

Ko u stvari proverava da li u gorivu ima dovoljno markera?

Sredinom 2013. godine raspisan je međunarodni tender - tada je odlučeno ko će obavljati markiranje goriva. Reč je o konzorcijumu koje čine tri firme. To su:

1. SGS - svetski lider u oblasti kontrole kvaliteta i sertifikacije
2. Authentix - proizvođač markera i detektora koji se koriste za kontrolu autentičnosti goriva, lekova, novčanica i drugih proizvoda
3. Nanoinspekt - predstavnik kompanije Authentix za Srbiju i Jugoistočnu Evropu

Tržišna inspekcija odlučuje kada će i koja pumpa ili skladište biti kontrolisani.

Kako to izgleda na terenu?

Samim detektorom rukuje neko iz kompanije SGS, mada su i sami inspektori obučeni da to rade. Tačnost detektora se testira pri dolasku na pumpu i nakon što se analize završe. Inspektor koji vodi kontrolu upisuje svoju šifru, o kojoj pumpi je reč, kao i ime tehničara koji je rukovao uređajem.

Sprečavanje zloupotreba

Svi podaci koji se prilikom analize unesu u detektor (rezultati, vreme, itd) ne mogu da se brišu i redovno se ubacuju u centralnu bazu.

Ko kontroliše kontrolore?

U „SGS Beograd“ su u februaru 2017. za list Blic rekli da njihov rad, pored tržišnih inspektora, kontroliše posebno radno telo Vlade Srbije, u kojem su predstavnici ministarstava energetike, trgovine, finansija, ali i BIA i MUP.

Koliko dugo marker ostaje u gorivu?

Proizvođač kaže da je marker hemijski stabilan, tj. da u markiranom gorivu ne može vremenom da se smanji koncentracija markera.

Kako radi detektor?

Markeri u gorivu detektuju se fluorescencijom, po sličnom sistemu koji se koristi prilikom izbora - kada vam prst isprskaju „nevidljivom“ tečnošću koja može da se vidi pod ultraljubičastom lampom. U ovom slučaju se markeri (tj. gorivo) osvetljavaju laserom određene talasne dužine svetlosti, a na osnovu „povratne“ svetlosti određuje se njihova koncentracija.

Koliko traje provera na pumpi?

Sama provera prisustva/koncentracije markera u gorivu traje 10-15 minuta, ali inspektor mora da proveri i oznake na automatima za gorivo, računovodstvenu i prateću dokumentaciju i slično.

Na koliko pumpi je otkriveno neregularno gorivo u prvih 6 meseci od početka kontrole?

Od 3.000 uzoraka proverenih u prvih 6 meseci od početka ovog načina kontrole dokazano je da su 32 uzorka imala koncentraciju markera ispod dozvoljene granice. Stoga je 1.200.000 litara goriva stavljeno van prometa. Inače, trebalo bi da svaka benzinska pumpa bude proverena bar jednom godišnje po pitanju markiranja.

Šta se dešava sa neregularnim gorivom?

Postoje 3 mogućnosti:

1. Prerada
2. Reizvoz
3. Uništavanje

Šta ako se u rezervoar na pumpi u kojem se nalazi markirano gorivo doda „divlje“ gorivo?

U tom slučaju, biće smanjena koncentracija markera, na osnovu čega će moći da se zaključi da je dodavano gorivo koje nije markirano, tj. da je stiglo ilegalnim putem.

Šta ako se utvrdi da u gorivu koje prodaje neka pumpa nema dovoljno markera, tj. ubačeno je „divlje“ gorivo?

Ta pumpa se privremeno zatvara - od 6 meseci do 3 godine, a firma dobija novčanu kaznu - od milion i po do 3 miliona dinara.

Da li marker može da utiče na osetljive dizne za ubrizgavanje goriva?

Proizvođač tvrdi da je nanomarker u potpunosti bezbedan za sve vrste motora, kao i da ne utiče na rad, potrošnju, snagu ili bilo koju drugu karakteristiku motora. Ništa protiv markera nemaju ni proizvođači automobila, kao ni kompanije koje prodaju gorivo.

Da li se markiranjem kontroliše i kvalitet goriva?

Markiranjem se ne proverava kvalitet goriva, već samo da li je gorivo na pumpu ili na drugo mesto stiglo regularnim putem, tj. da li su na njega plaćene sve dažbine. Ipak, ekipa koja uzima uzorke goriva na pumpi uzima posebno uzorke za testiranje na prisustvo/koncentraciju markera, a posebno za ispitivanje kvaliteta goriva.

Danas se svakodnevno uzimaju uzorci goriva i šalju u laboratoriju koja je formirana baš za proveru kvaliteta, tj. karakteristika goriva. Inače, propisi o kontroli kvaliteta goriva kažu da godišnje mora da se proveri oko 4.000 uzoraka.

Da li je naš standard po pitanju kvaliteta goriva isti kao evropski?

Standardi u Srbiji su SRPS EN 590 i SRPS EN 228 koji su identični sa evropskim normama.

Koliko često se vrše kontrole kvaliteta goriva?

Kontrole kvaliteta goriva krenule su početkom 2016, a do oktobra iste godine na analizu je u laboratoriju poslato preko 3.000 uzoraka. Inače, reč je o laboratoriji kompanije SGS, u kojoj se na preko 15 mernih aparatura proveravaju benzin i dizel.

Markiranje plina

Početkom 2015. godine markeri su počeli da se dodaju i u tečni naftni gas (TNG), poznatiji kao plin. Markiranje plina se radi na različitim mestima, pošto on dolazi iz više izvora, a skladišti se i transportuje na nekoliko načina. Na primer, u plin domaće proizvodnje uglavnom se dodaju markeri kada se puni u kamionske cisterne za transport. Kada je reč o plinu iz uvoza, on dolazi brodom ili vozom, pa se u njega markeri uglavnom dodaju prilikom pretakanja u druge rezervoare.

Inače, markiranje plina je počelo godinu dana kasnije u odnosu na benzin i dizel, pošto se on drži u rezervoarima pod pritiskom, pa je za dodavanje markera neophodna specijalna aparatura ugrađena na samu instalaciju za punjenje cisterni ili rezervoara.

Gde se sve kontroliše da li je plin markiran?

Kontroliše se i na benzinskim pumpama i u veleprodajnim skladištima i u cisternama za transport. Kada je u pitanju kontrola na pumpama, ona traje vrlo kratko, tako da to ne utiče na stvaranje gužve na samoj pumpi.

Provera kvaliteta plina

U oktobru 2016. tržišna inspekcija najavila je da kreće provera kvaliteta plina (tečnog naftnog gasa). Na tenderu za obavljanje ovog posla pobedio je Jugoinspekt Beograd - ova firma će obavljati analize, a njihovo osoblje će takođe i uzimati uzorke plina na samim pumpama ili iz skladišta.

U laboratoriji se ispituju sledeće karakteristike:

1. Oktanski broj - otpornost prema detonativnom sagorevanju, koje na razne načine negativno utiče na motor
2. Sadržaj vodonik-sulfida
3. Sadržaj sumpora

Takođe se obavljaju i dva testa za napon pare, kako bi se utvrdilo koliko je plin sklon isparavanju, tj. analizira se prelazak iz tečnog u gasovito stanje, što je veoma važno za pravilan rad motora. Ispitivanje se obavlja brzo - rezultati se dobijaju uglavnom nakon 24h.

Plin se sastoji od propana i butana, koji mogu da budu prisutni u različitom odnosu. Ne postoji standard koji propisuje odnos ova dva gasa u TNG-u. Uglavnom, ukoliko u plinu ima više propana, on će imati veću energetsku vrednost, pa će motor automobila imati više snage i manju potrošnju.

Kome se žaliti ako posumnjate na loš kvalitet goriva?

Prvo treba da se obratite prodavcu, tj. da kompaniji koja drži pumpu na kojoj ste natočili gorivo podnesete reklamaciju, a po zakonu odgovor treba da dobijete za najviše 8 dana. Ukoliko prodavac odbije vašu reklamaciju, preostaje vam samo da podnesete tužbu.

Dobra ideja je da se što pre obratite i nekom udruženju za zaštitu potrošača, od kojeg možete da dobijete savete kako da se izborite sa tom situacijom, a i samo udruženje može da pokuša da ubedi vlasnika pumpe da reši problem.

Možete da prijavite i tržišnoj inspekciji, nakon čega inspektori mogu da dođu i obave proveru, ali čak i ukoliko u laboratoriji utvrde da nešto nije u redu sa gorivom ili aparatom za točenje, inspekcija nema pravo da odmah reši vaš problem. I dalje morate da obavite gore navedenu proceduru, mada upravo analiza koja je pokazala da je gorivo loše ili da je neispravan aparat za točenje mora da bude glavni dokaz na sudu.

Takođe, ukoliko vam niko ne odgovori na reklamaciju, to treba da prijavite inspekciji koja će kompaniju novčano kazniti.

Kontakt telefoni tržište inspekcije - kliknite na ovaj link.

Rezultati kvaliteta goriva od januara do septembra 2016. godine

Tržišna inspekcija je u decembru 2015. započela redovne kontrole benzina i dizela, pri čemu se mesečno na proveru u laboratoriju slalo oko 400 uzoraka sa pumpi iz čitave Srbije. Od tog broja, mesečno je bilo oko 20 uzoraka goriva koje nije imalo zadovoljavajući kvalitet, da bi se do septembra 2016. broj uzoraka nekvalitetnog goriva smanjio na 10-ak.

Kada je benzin u pitanju, problem po pitanju kvaliteta uglavnom bio manje oktana i slabija isparljivost, a kod dizela cetanski broj i sadržaj sumpora. Odstupanja navodno nisu bila velika, pri čemu su u tržišnoj inspekciji ocenili da su nastala zbog transportovanja različitih vrsta goriva u istoj cisterni ili prilikom pretakanja.

Najnoviji rezultati

Prošle godine tržišni inspektori imali su oko 2.000 kontrola na pumpama, pri čemu su uzeli oko 4.000 uzoraka benzina i dizela za kontrolu kvaliteta i oko 6.000 za proveru nivoa markera. Propisi kažu da svaka benzinska pumpa mora po pitanju markiranja da se proveri najmanje jednom godišnje, a za proveru kvaliteta postoji godišnji plan - za 2017. godinu inspekcija mora da obavi laboratorijsku analizu 1.710 uzoraka benzina i 1.600 uzoraka dizel goriva, uz još nekoliko stotina uzoraka iz skladišta.

Provera markiranja od 1. januara do 31. avgusta 2017. godine

Kontrola u veleprodaji:.........................94

Broj uzoraka uzetih u veleprodaji:......191

Kontrola u maloprodaji (pumpe):.....1.022

Broj uzoraka uzetih u maloprodaji:...3.217

Negativni uzorci – veleprodaja:..............0

Negativni uzorci – maloprodaja:.............8

Provera kvaliteta goriva od 1. januara do 31. avgusta 2017. godine

Kontrola u veleprodaji:..........................94

Broj uzoraka uzetih u veleprodaji:.......307

Kontrola u maloprodaji (pumpe):........952

Broj uzoraka uzetih u maloprodaji:...2.277

Negativni uzorci – veleprodaja:..............1

Negativni uzorci – maloprodaja:...........47

Zašto javnost nema pravo da zna koje pumpe prodaju loše ili nelegalno gorivo?

Slaviša Petković, načelnik odeljenja za tehnički nadzor tržišne inspekcije, rekao je početkom 2015. da će kada se završi sudski postupak i sud donese presudu da je neka pumpa zaista prodavala loše ili nelegalno gorivo, taj podatak biti dostupan javnosti. U to vreme ni jedna krivica na sudu nije bila dokazana, pa ništa po tom pitanju nije bilo objavljivano. 

Međutim, od tada je prošlo mnogo vremena, pa smo ovo pitanje postavili Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i dobili sledeći odgovor:

„U ovom trenutku imamo vrlo mali broj predmeta za koje možemo reći da je doneto konačno rešenje jer se neki postupci još nisu završili, a i kada se završe subjekti koriste ostale pravne instrumente i ulažu žalbe. Takođe, ukoliko bi te podatke objavljivao državni organ, to mora stajati kao obaveza u propisu jer bi ovako mogla neosnovano da se nanese šteta subjektu. Dakle, tek kada bi u nekom propisu pisalo da je državni organ u obavezi da javno prezentuje imena subjekata koji su prekršili propis, mi bismo mogli da izađemo sa tim podacima“.

Dragan Romčević