„Ćopavac“, set za reparaciju, sprej ili „pravi“ rezervni točak?

Automobili sve češće dolaze bez rezervnog točka istih dimenzija kao ostali točkovi ili bez bilo kakvog rezervnog točka. Zašto? Zato da bi se:

a)   smanjila masa automobila, pošto se inženjeri bore da skinu svaki kilogram viška, pa izbacivanje rezervnog točka punih dimenzija sa njihove tačke gledišta deluje potpuno logično

b)   povećala zapremina prtljažnika

c)   ili da bi se smanjili troškovi, tj. povećao profit proizvođača, pošto točak i felna koštaju (mada nakon što se ubaci fabrički set za reparaciju, ušteda se donekle smanjuje)

Da li je ovo teorija zavere? Da li smo paranoični? Ili se proizvođači iskreno trude da smanje potrošnju i poboljšaju performanse automobila manjom masom, kao i da vozačima obezbede više prostora u prtljažniku? Šta vi mislite?

Pogledajmo kakve su sve opcije na raspolaganju kada se probuši guma, a nemate rezervni točak punih dimenzija.

„Ćopavi“ rezervni točak

Reč je o maloj i laganoj felni na koju je montirana uska guma sa „plitkim“ gazećim slojem. Upravo zbog toga treba da bude napumpana na znatno veći pritisak od standardnih guma. Donosi solidnu uštedu prostora u prtljažniku, ali zato može negativno da utiče na rad sistema kao što su ABS, ASR ili brzinomer.

Takođe, jasno je da zbog njegovih manjih dimenzija treba voziti sporije i pažljivije – ka najbližem vulkanizeru. Budete li vozili suviše brzo po lošem putu, znatno lakše mogu da stradaju amortizeri, letva volana, osovina, kugla i drugi delovi. 

Pošto čak i on zauzima određeni prostor, proizvođači sve više odlučuju da i njega izbace. Obično ga nazivaju „kompaktni rezervni točak“ ili „rezervni točak smanjenih dimenzija“.

Set za reparaciju pneumatika

Sve više automobila ima fabrički set za krpljenje guma. Ovaj set ima bočicu sa sredstvom za zaptivanje i kompresor za gume. Sredstvo za zaptivanje se uz pomoć kompresora ubacuje u gumu (uključuje se u 12V utičnicu), koju istovremeno i naduvava. Proceduru možete da pogledate na ovom video snimku:

Od presudne je važnosti da dobro pročitate uputstvo za korišćenje, pošto se ne koriste svi setovi za reparaciju na isti način. Zato se dobro upoznajte sa procedurom pre nego što dođe do probušene gume.

Imajte u vidu da je ovo je samo privremeno rešenje koje vam pomaže da stignete do vulkanizera.

Set za reparaciju koji ima kompresor za gume možete i sami da kupite, a cene zavise od vrste seta i od mesta kupovine - prodavnica auto delova je dobro mesto da započnete potragu, a tu je i internet prodaja auto delova.

Sprej za privremenu popravku gume

Funkcioniše po istom principu kao i fabrički set za reparaciju koji se dobija uz automobil. U bočici su i sredstvo za zaptivanje rupe i dovoljno gasa da (donekle) naduva gumu kako biste mogli da nastavite put. Do kolikog pritiska će sprej naduvati gumu zavisi od samog spreja i od dimenzija gume, pa pre kupovine pokušajte da proverite hoće li uopšte biti od dovoljne pomoći.

Možete da ga kupite u prodavnicama auto delova i opreme, pumpama ili mega-marketima po ceni od 500 do 2.000 dinara. Ovo je takođe samo privremeno rešenje koje vam pomaže da stignete do vulkanizera.

Veoma je važno da dobro pročitate kako se koristi, zato što se ne koriste svi sprejevi na isti način. Prenosimo uputstvo za upotrebu jednog spreja od 450 ml, koji se prodaje po ceni od 950 dinara - navedeno je da popravlja rupe veličine do 5 mm:

„Koliko moguće ispustiti ostatak vazduha iz gume. Dobro promućkati bocu (malo zagrejati u rukama ukoliko je temperatura vazduha ispod 0°C). Zavrnuti adapter na ventil gume. Ukloniti osigurač sa čepa i sipati sadržaj boce u gumu (držati bocu naopako). Pri potrebi dopumpati gumu. Voziti 10-15 km sa srednjom brzinom 50-70 km/h, sa ciljem da se proizvod ravnomerno raspodeli unutar gume“.

Imajte u vidu da je uputstvo neretko loše prevedeno na srpski, pa nećete biti sigurni da li je reč o grešci u prevodu ili zaista treba uraditi nešto što vama deluje nelogično - kao npr. „ispustiti ostatak vazduha iz gume“.

Da li vaditi predmet koji je probušio gumu?

U većini uputstava za korišćenje fabričkog seta za reparaciju i spreja kaže se da predmet koji se zabio u gumu ne treba dirati. Naravno, ovo važi ukoliko je reč o npr. ekseru, šrafu ili parčetu oštrog lima. Ako se u gumu zabilo nešto veće što praktično onemogućava vožnju, kao npr. daščica sa ekserom, savijena šipka ili nešto drugo što bi čak moglo da ošteti nešto na automobilu, onda ste prinuđeni da to izvadite; što pažljivije kako ne biste proširili postojeću rupu i da zatim pokušate sa setom ili sprejom.

Ako uspe, odlično, ako ne uspe, sa tako velikim predmetom ne biste mogli ni da vozite, pošto biste rizikovali samo još veću štetu.

Koliku rupu mogu da „srede“ fabrički set za reparaciju i sprej?

Ako je reč o rupi prečnika do 4 mm ili 5 mm, ova sredstva za privremenu popravku trebalo bi dobro da obave posao – naravno, ako ste vi ispoštovali proceduru po uputstvu. U slučaju većih rupa ili oštećenja na boku, neće biti od koristi. Takođe, ako je oštećena felna, moraćete da zovete pomoć.

Mogućnost privremenog zatvaranja rupe zavisi i od kvaliteta sredstava za zaptivanje, oblika rupe, mesta na kojem se rupa nalazi...

Run-flat pneumatici

Ako imate auto sa run-flat pneumaticima to znači da nemate ni rezervni točak ni set za reparaciju, pošto je sa ovim pneumaticima moguće nastaviti vožnju čak i kada se probuše. U čemu je tajna?

Ovakve gume imaju ojačan bočni zid koji je u stanju da nosi masu automobila i nakon gubitka pritiska vazduha. Automobil sa run-flat pneumaticima obavezno mora da ima sistem za upozorenje na probušenu gumu, tj. na pad pritiska u gumi, pošto postoji mogućnost da vozač ne oseti nikakvu promenu i da nastavi da vozi.

Naime, sa ovakvom gumom, kada se probuši, moguće je preći i do 150 kilometara i to brzinom čak do 80 km/h. Naravno, nisu svi run-flat pneumatici isti, pa bezbedna kilometraža i brzina vožnje nakon bušenja/oštećenja zavisi od proizvođača, modela i generacije. Neki proizvođači preporučuju maksimalno 80 kilometara pri brzini od 80 km/h.

Njihova najveća prednost je to što nema naglog gubitka pritiska vazduha, što kod klasičnih guma može da dovede do gubitka kontrole nad vozilom. Takođe, ne morate da se zaustavite na nekom opasnom mestu ili pri lošim vremenskim uslovima, što može da dovede do toga da vas neko udari dok menjate točak ili ga sređujete sprejom ili setom za reparaciju. Nije vam potreban ni kompresor za gume.

Njihova osnovna mana je to što se guma uništava kada nastavite da vozite. Vi ćete bezbedno stići do vulkanizera, kuće ili nekog drugog mesta, ali će za to vreme guma biti bespovratno uništena. Tu se sada postavlja pitanje da li će vulkanizer uopšte imati run-flat pneumatik kakav vama treba ili će morati da stavi neki klasičan kako biste mogli da nastavite put.

Run-flat pneumatici ipak mogu da se poprave?

Teoretski mogu da se poprave ako se ne voze predugo sa suviše niskim pritiskom, pa nije došlo do oštećenja bokova. U mnogim stranim zemljama renomirani vulkanizerski servisi to odbijaju da rade jer ne žele da budu odgovorni ukoliko naknadno dođe do problema, dok će neke manje vulkanizerske radnje obaviti popravku.

U svakom slučaju, neko ko se razume u ovu vrstu pneumatika treba da proveri da li su i koliko oštećeni guma i ventil, što može da bude veoma komplikovano. Generalno, popravka je uvek rizična i treba da se radi samo u servisu koji ima dovoljno obučeno i iskusno osoblje i odgovarajuću opremu. Međutim, ako je oštećenje na boku pneumatika, tu ne može ništa da se uradi – tada je ugrožena sama struktura nosećeg dela gume.

Run-flat pneumatici su skuplji

Takođe, tu je i pitanje cene - npr. run-flat gume su skuplje. Koliko? Zavisi od marke, modela, dimenzija… Ukoliko planirate da kupite auto sa run-flat gumama, prvo se informišite o njihovim karakteristikama i cenama. Pošto se obično fabrički montiraju na luksuznije automobile, njihovim vlasnicima ta stavka često ne predstavlja veliki problem.

Run-flat pneumatici i udobnost?

Mnogi zameraju run-flat pneumaticima da zbog tvrdoće negativno utiču na udobnost, ali novije generacije su navodno taj problem donekle rešile. Naravno, sve zavisi od modela i dimenzija gume, model automobila, podešavanja oslanjanja…

Zamena run-flat običnim gumama

Pošto su mnogi vozači, najčešće marke automobila BMW i Mini, iz raznih razloga nezadovoljni svojim run-flat gumama, odlučuju da ih zamene klasičnim pneumaticima. Proizvođač to naravno ne preporučuje pošto je vešanje automobila i rad drugih sistema podešen upravo za run-flat gume.

Treba imati u vidu da nisu svi run-flat pneumatici isti. Neki su bolji, neki lošiji, isto kao i kod klasičnih guma. Neki se žale da im je auto neudoban zbog ovih pneumatika, drugi kažu da im to apsolutno ne smeta.

Mnogi su obavili zamenu i kažu da im je automobil mnogo udobniji, da „lepše“ upija neravnine po našim putevima, a da pritom stabilnost i upravljivost uopšte nisu ugroženi. Naravno, sve navedene stavove vozača - i onih koji su zamenili gume i sada ih hvale, i onih koji su potpuno zadovoljni originalnim pneumaticima, treba uzeti sa određenom dozom rezerve, pošto je reč o subjektivnom osećaju.

Jedini način da saznamo sve mane i prednosti ovakve zamene jeste da se obavi detaljan test na određenom automobilu i to sa uređajima koji bi mogli da zabeleže razne parametre na osnovu kojih bi pri različitim uslovima vožnje mogle da se porede vozne karakteristike automobila, kao što su udobnost, ponašanje pri oštrim manevrima i slično.

Generalno, ima mnogo oprečnih mišljenja po ovom pitanju - jedni kažu da se brže troše, drugi da to nije tačno, jedni tvrde da se zbog „tvrđe“ konstrukcije lakše oštete prilikom prelaska udarne rupe, drugi tvrde da to nije dokazano, treći smatraju da im se smanjila potrošnja goriva od kada su run-flat zamenili običnim gumama, dok četvrti smatraju da su to lovačke priče…

Ne možemo ništa da potvrđujemo ili negiramo, pošto nismo obavljali testove u realnim uslovima. Na vozačima je da iz sopstvenog iskustva i iskustva i znanja onih kojima veruju donesu odluku.

Vozim već 20 godina i nikad mi se nije probušila guma!

Mnogo vozača kaže da im se nikada nije probušila guma, te smatraju da im praktično ni ne treba. Međutim, čak i najoptimističniji vozači moraju da imaju u vidu scenario kada se guma ošteti toliko da nema veze imate li run-flat gume, set za reparaciju ili sprej. Još ako strada i felna... U subotu ili nedelju uveče...

Možda imate paket „Pomoć na putu“, ali pitanje je koliko će ekipa koja stigne moći da pomogne i da li ćete i koliko morati još da doplatite.

Zaključak

Naš najdobronamerniji savet je da uvek u prtljažniku imate rezervni točak punih dimenzija. Ukoliko vam je ta opcija neprihvatljiva zbog toga što smatrate da na taj način „trošite“ previše korisnog prostora za nešto što može da vam zatreba jednom u pet godina, onda bar nabavite „ćopavi“ rezervni točak, a ako ne želite ni to - postoji kompromis.

Kada vozite „u lokalu“, uzdajte se u sprej ili set za reparaciju, dok za duži put ubacite rezervni točak. Verovatno će sada mnogi skočiti na noge: „Pa kad idem na more, nemam dovoljno mesta ni za najosnovnije stvari, a ne još da vučem i rezervni točak koji mi nikad do sada nije trebao“.

U tom slučaju, zaboravite čitavu priču i srećan put!