Lista skutera velikog kapaciteta uz uživanje

Dobrodošli na listu skutera koji su brzi, praktični i atraktivni. U ovom tekstu pišemo o skuterima koji svojim performansama pružaju alternativu motocklima. Gradska vožnja, da! Vikend vožnja po krivinama? Apsolutno. Put do mora? Bez problema uz maksimalan komfor. 

Baš da čujem kakvi su to skuteri? 

Kada kažemo skuter, mislimo na dvotočkaš, koji je malih dimenzija za „okolo naokolo“. To je bila izvorna ideja skutera. Napraviti malo, jeftino i praktično vozilo u odnosu na motocikl. Takvih skutera imamo u milionima primeraka i oni su glavni vid transporta u zemljama Azije. 

To je samo površina sveta skutera. Kako je vreme prolazilo, skuteri su postajali veći, snažniji i atraktivniji. Tako je nastala, odnosno evoluirala jedna posebna vrsta skutera. To su...

Maxi skuteri

Termin maksi skuter opisuje skutere većeg kapaciteta. To je dvotočkaš u formi skutera, ali uvećanih gabarita sa agregatom veće zapremine. Oni i dalje imaju osobine skutera. Automatsku transmisiju, prtljag ispod sedišta, manji ili srednji točak, itd.  Kao maksi skuteri brži su, komforniji, imaju više mesta za prtljag i saputnike, bolju zaštitu vozača i uvećane performanse u odnosu na klasičan mali skuter.

Maksi skuter takođe može biti konstruisan tako da bude ekonomičan i praktičan, no postoje i maksi skuteri koji su namenski dizajnirani da pruže performanse koje ih bukvalno mogu svrstati točak uz točak sa motociklima. Neki i uz dozu luksuza. Čak do te mere da termin „skuter“ neodovoljno opisuje takve mašine. Krenimo sa listom naših favorita!

Malaguti SpiderMax 500

Malaguti je stari italijanski proizvođač skutera. Poznati su po legendarnim modelima F10, F12, F15 Firefox. Kompanija je počela sa radom 1930. godine i poslovala je sve do 2011. godine kada je otišla u stečaj.
Model SpiderMax je bio njihov poslednji pokušaj da se izbore sa sve masovnijom najezdom azijskih i japanskih maksi skutera iz više klase. U razvoj „velikog pauka“ uloženo je oko 6,000,000 evra koji je trajao gotovo tri godine. Proizvodio se od 2004. do 2011. godine.

Postoji nekoliko razloga zašto smo izdvojili „pauka“. 

Malaguti je koristio tuđe agregata, u ovom slučaju Piaggio-ov Master 500. Radi se jednocilindričnom agregatu od 493cm3 koji se pokazao kao pouzdan sklop uz redovno održavanje. Šestocifrene kilometraže im nisu strane. Da, verovatno će iskusniji čitaoci da se sete da su Piaggio X9, Aprilia Atlantic 500, takođe bili pogonjeni ovim agregatom.

Za razliku od pomenutih, Spidermax se ističe za to vreme naprednim livenim aluminijumskim ramom iz dva dela koji je spojen u jednu školjku. Time se dobija krutost i čvrstina rama koja utiče na preciznost u vožnji kada se vozi entuzijastično. Prednja viljuška ima dva mosta što je takođe tada bio veliki plus, a sve se to vozilo na, možemo reći za skuter netipično velikim točkovima od 16 inča. Sve za cilj da vozne karakteristike budu što bliže motociklu.

Zato Spidermax kombinuje stabilnost, performanse i užitak u jednom paketu. Vizuelno, dizajn, svideo vam se ili ne, u kombinaciji sa zaista masivnom pojavom, budite sigurni da ćete svuda biti primećeni. Još jedna odlična osobina „pauka“ je ogroman prostor ispod sedišta.

Suzuki Burgman 650 Executive

Direktorski Burgman 650 započeo je karijeru 2003. godine. U to vreme bio je najveći skuter, kako po gabaritima tako i po zapremini agregata od 638 kubika. 

Od tog trenutka, Burgman 650 je preveo pojam skuter u luksuzni, turistički dvotočkaš sa performansama koje omogućuvaju celodevno krstarenje auto-putem  i praktičnost skutera po gradskim gužvama. Zato je ovaj „skuter“ morao da se nađe na ovoj listi jer je utabao put novoj vrsti skutera, odnosno klasi. 

Šta nudi Burgman? Nudi izuzetan nivo komfora za vozača i saputnika. Zaštita od vetra je vrhunska. Retrivozori su gotovo pa automobilskog tipa - veliki i pregledni, ujedno štite ruke od vetra. Elektro-sklopivi su, pa po potrebi možete ih zatvoriti na dugme radi provlačenja. Prostor ispod sedišta je više nego dovoljan.

Sa mehaničke strane, vredi napomenuti da je agregat dvocilindrični. Za razliku od jednocilindraša, ovaj agregat je fleksibliniji, snažniji, sa manje vibracija. Zato Burgman 650 može bez problema da krstari satima i satima autoputevima. Vredi napomenuti i da transmisija ima mogućnost i manuelne promene stepene prenosa preko tastera gde elektronika preuzima kontrolu CVT transmisije. 

Tokom godina, Burgman 650 je restilizovan, dodata je oprema poput električnog vetrobrana, grejači ručica, sedišta, mada suštinski nije drastično menjan od originalnog koncepta.

Ukoliko se odlučite za Burgman 650, obratite pažnju na stanje i servisnu istoriju transmisije. Ona je kompleksna, pa delovi nisu jeftini. Traži vreme i posvećenost da bi bila u optimalnom stanju. Sam skuter, zbog svoje težine pogodniji je za ljude kojima je komfor primaran u odnosu na dinamičnu vožnju.

Honda Silverwing 600

Srebrno krilo Hondina je vizija maksi skutera velikog kapaciteta. Za opis ovog skutera najbolje je objasniti odakle naziv Silverwing.

Svi znamo da je krilo simbol Hondinih motocikala. Model Goldwing je njihov najluksuzniji touring motocikl. Osamdesetih godina, touring motocikli srednje klase nosili su oznaku Silverwing. Za Hondu, to su oznake kvaliteta i vrednosti. Ako su svoj maksi skuter nazvali Silverwing, to znači da su potpuno sigurni i ponosni na svoju kreaciju u vidu maksi skutera.

O kakvom se skuteru radi? Čitali ste gore u tekstu o Burgmanu 650. Isti je nastao kao direktan odgovor Silverwingu 600 koji je na tržište stupio 2001. godine. Radi se o veoma sličnim mašinama istog koncepta. Veliki dvocilindraš od 600 kubika, automatska transmisija, mnogo prostora i komfora. Sve to spakovano na Hondin način, kvalitetno i precizno bez kompromisa. 

Honda ume da napravi dobar skuter, jer je koncept maksi skutera zapravo njihova ideja koja se obistinila modelom Honda Helix 250, a koja se smatra prvim maksi skuterom na svetu.

U ovom slučaju, Silverwing 600 je klasičan maksi skuter koji je maksimalno uvećan da je zapravo punopravna touring mašina srednje klase. Nema elektronskih gadžeta niti specifičnih mehaničkih rešenja. CVT menjač je klasičnog tipa, lakši i jeftiniji za servis od pomenutog Burgmana 650 što je jak argument da se odlučite za Hondu.

Prve verzije Silverwinga koristile su karburatorski sistem, pa očekujte nešto veću potrošnju ili birajte mlađe verzije sa elektronskim ubrizgavanjem. Zbog težine od skoro 250kg, snage od 50 konja i malog zadnjeg točka, Silvering bukvalno „jede“ zadnje gume za doručak. Doduše, kako se radi o kvalitetnom sklopu, drugih troškova verovatno nećete imati.

Honda Integra 750

Uljez na listi. Da li je ovo skuter ili nije? Da objasnimo...
Honda Integra 750 je ukršten skuter i motocikl, hibrid. Ima sve osobine motocikla. Veliki točkove od 17 inča i ogibljenje, prenos na lanac, menjač šestostepeni, ali automatski. Položaj agregata je bliže prednjem točku, za razliku od klasičnog skutera kome su agregat i transmisija integralni deo koji je ovešan na ram skutera. Tamo gde se na klasičnom motociklu nalazi rezervoar, kod Integre je prazan prostor pa time dobija formu skutera. 

Dakle, Integra ima formu skutera i automatsku transmisiju, a vozi se i ponaša kao motocikl. 
Vredno je i bitno napomenuti mehaniku Integre. Agregat nije tipično motociklistički brz i eksplozivan. Zapravo se radi o automobilskom agregatu iz Honde Jazz 1.3 koji je, da tako kažemo „presečen na pola“. 

Ako dobro pogledate specifikacije, videćete da iz relativno velikih 750 kubika imamo samo 54 konja. Nemojte da vas ova brojka zavara jer je bitnija stvar solidan obrtni moment od 68nm na niskih 4,750 obrtaja. Što u praksi znači da ćete u urbanom okruženju gotovo uvek imati visok ili maksimalni obrtni moment koji je realno moguće iskoristiti. 

Na niski obrtni moment, bitna osobina Integre je i DCT transmisija. Ovo nije klasična skuterska transmisija sa variomatom i kajšem. To je menjač sa duplim kvačilom, odnosno sa dva kvačila gde je jedno kvačilo zaduženo za parne, a drugo za neparne stepene prenosa. Radi u automatskom režimu. Sistem se pokazao kao pouzdan i dobro prihvaćen od kupaca. Honda je pionir po pitanju ovakvog tipa transmisije, a za njom su i drugi proizvođači počeli sa ponudom sličnih sistema.

Dakle, sa Integrom imamo nov koncept hibridnog dvotočkaša koji je spojio dobre osobine skutera i motocikla u jedan paket. Bitna napomena je i izuzetno mala potrošnja Integre koja može ići čak ispod četiri litara na 100 kilometara, što je fenomenalan podatak.

BMW C650 GT

BMW se nešto kasnije priključio segmentu maksi skutera. Model C650 GT se pojavio na tržište 2012. godine, 2016. je osvežen boljom opremom i manjim modifikacijama na mehanici i ostao u ponudi do 2020. godine.
Predstavlja luksuzni, premijum maksi skuter za koji BMW kaže da kombinuje praktičnost skutera, performanse i udobnost touring motocikla. 

Šta dobijate? Brz i sposoban maksi skuter, ali sa pedigreom i statusom što je retkost u svetu skutera. Velika BMW značka na prednjem bočnom delu skutera govori da se ne radi o običnom skuteru. Ako vam je imidž bitan, onda je C650 GT vredan razmatranja.

Imamo imidž, performanse, komfor, brzinu, ali i solidan nivo opreme. Mesta za prtljag ima na pretek, vetrobran je elektro podesiv, automatska kontrola stabilnost (ASC), ABS i sistem upozorenja na vozila u mrtvom uglu, grejači sedišta i ručica.

C650 GT je idealan za vozača koji želi mašinu koja je upotrebljiva i praktična u svakodnevnici a istovremeno sposobna za vikend vožnje i ture sa saputnikom uz relaksiranu i komfornu vožnju.
Ako vam se sve što ste pročitali dopada, uzmite u obzir da je cena ovog skutera i njegovo održavanje takođe premijum. 

Yamaha T Max 500

Verovatno ne postoji nijedan skuter na svetu na koji je proizvođač toliko ponosan kao što je Yamaha na svoj T Max. To već govori mnogo!

T Max je prvi maksi skuter, velikog kapaciteta koji je dizajniran da kombinuje osobine sportskog motocikla i skutera. Razvojni put originalnog T Max-a je nastao pažljivim razmatranjem potreba i načina upotrebe velikog skutera u Evropi. Jutarnja vožnja magistralom ili autoputem do kancelarije u odelu. Za vikend, turistička vožnja i lov na krivine. 

Yamaha je okupila tim inženjera, dizajnera i test vozača sa iskustvom na projektima sportskih motocikla sa ciljem da realiziju koncept „automatski supersport“. 

Tako je nastao T Max 500, skuter koji juri bez napora 140km/h autoputevima Italije i Francuske.
Pokušaćemo da budemo kratki u opisu. T Max zaista ima karakteristike sportske mašine, tako se vozi i tako se ponaša. Čvrst aluminujumski ram, velike kočnice i ogibljenje premešteno sa motocikla na skuter, moćan dvocilindrični agregat od 500 kubika, atraktivan dizajn izdvajaju T Max u sopstvenu kategoriju sportskog skutera. 

Mnogi će reći, postoje maksi skuter i postoji T Max. Kvalitet izrade je takođe na vrhunskom nivou. Jedino što mu možemo izdvojiti kao „manu“ jeste činjenica da je ovo od prvog dana bio skup skuter, kao nov i kao polovan. Ovaj skuter je idealan za nekoga ko bi sa motocikla prešao na skuter sa ciljem da zadrži dinamiku vožnje uz praktičnost i komfor. 

Zanimljivost je da agregat zapravo ima tri cilindra. Treći je nasuprot druga dva koji sagorevaju gorivo. Njegova funkcija je samo da služi kao balanser.

Gilera GP800

Svi znamo da Gilera pravi odlične skutere. To je mala italijanska firma sa trkačkim pedigreom koja završila u stečaju. No, iza sebe je ostavila najsnažniji skuter u vidu modela GP800.  Proizvodio se od 2008. do 2013 godine.

Pa kako izgleda skuter koji može da pojuri 200 kilometara na čas? Uživo ima impozantnu pojavu  zbog veličine i dizajna koji podseća na nekakav sport touring motocikl. Tako izgleda, tako se čuje i tako ide. Ubrzava do 100km/h za samo 5.7 sekundi. 

Skoro svako odsečnije otvaranje gasa rezultira proklizavanjem zadnjeg točka. Ove performanse koje su u rangu i prevazilaze neke motocikle ima zahvaljući čistokrvnom agregatu iz motocikla, V2 od 900 kubika, 75 konja i 76nm već u srednjem režimu obrtaja. 

Nemojte da vas zbuni kada vidite da GP800 ima prenos preko lanca i lančanika. Menjač je automatski, ali zbog kolosalne snage za pojam skutera, ništa slabije ne dolazi u obzir osim lanca. 

Ne bismo se iznenadili ako mnogi od vas nisu do sada čuli za ovaj „skuter“. Nije česta pojava na putu iz nekoliko razloga. Kao nov bio je jako skup, 9,580 evra u 2008. godini. Ovakva mašina koja juri 200 na sat u formi skutera nije jednostavna, niti jeftina za održavanje. 

Kako su performanse bile cilj, praktičnost za pojam skutera je oskudnija zbog malog gepeka. Svakako, GP800 zaslužuje da se nađe na ovoj listi kao egzotika, ekstrem i unikat iz sveta skutera koji se verovatno neće ponoviti.

Foto: Shutterstock.com