Disk kočnice - kako rade i kakve postoje?
Najvažnija stvar na automobilu su dobre kočnice. Istina, dobre kočnice neće biti od velike pomoći ako imate loše gume i loše amortizere, ali kočnice su ipak na prvom mestu.
Upoznajmo se zato sa osnovama funkcionisanja disk kočnica, koje su danas standard kod većine automobila, mada se iz određenih razloga doboš kočnice i dalje pojavljuju čak i kod skupljih i snažnijih vozila (o tome drugom prilikom).
Kako rade disk kočnice?
Način rada disk kočnica kod automobila najlakše je razumeti prostim pogledom na kočnice kod bicikla. Dakle, kod bicikla čeljusti (klješta) preko gumenih obloga stiskaju felnu i usporavaju okretanje točka.
Isto tako funkcionišu kočnice na automobilu, samo što kočione čeljusti pritiskaju disk koji se nalazi na glavčini na koji se montira točak.
Diskovi se izlivaju iz jednog komada, a u njima se ponekad ostavljaju otvori ili plitki površinski kanali, kako bi se poboljšalo hlađenje, efikasnije uklanjao površinski sloj sa kočionih pločica (time se unapređuje kočenje) i voda.
Postoje i diskovi u obliku dva spojena diska, kako bi između njih cirkulisalo više vazduha zbog boljeg hlađenja.
Kočiona klješta preko kočionih pločica pritiskaju diskove i tako usporavaju okretanje točkova. Tom prilikom dolazi do oslobađanja velike količine toplote, što znači da materijal od kojeg su izrađene pločice mora da bude u stanju da izdrži veoma visoke temperature. Nekada se za njihovu izradu koristio azbest, ali je odavno izbačen zbog kancerogenosti.
Vrste kočionih klješta
Kočioni disk se vrti zajedno sa točkom, a obuhvataju ga kočiona klješta unutar kojih se nalaze kočione pločice. Kada vozač odluči da uspori ili se zaustavi pritisnuće papučicu kočnice koja će uz pomoć hidraulike (ulje za kočnice) da pritisne kočione pločice uz kočioni disk i tako počne da usporava okretanje točka.
Postoje dve vrste kočionih klješta: plivajuća i fiksna. Fiksna klješta možemo da prepoznamo po tome što se ne pomeraju u odnosu na disk - ona koriste jedan ili dva para klipova za pritiskanje pločica sa obe strane diska. Serviseri kažu da su znatno kompleksnija od plivajućih klješta.
Plivajuća klješta se pomeraju u odnosu na disk, tako da klip sa jedne strane diska potiskuje unutrašnju pločicu sve dok ona ne ostvari kontakt sa diskom, nakon čega telo klješta biva povučeno spoljnom pločicom do tačke kada i spoljna pločica počne da deluje na disk. U ovom trenutku imamo kočioni disk koji je sa obe strane pritisnut kočionim pločicama.
Jedan hidraulični klip u cilindru predstavlja najjeftiniju verziju, mada se kod kočnica visokih performansi koristi i do osam klipova.
Malo istorije
Prvi eksperimenti sa disk kočnicama rađeni su još krajem 19. veka u Engleskoj. Bilo je potrebno pola veka da tehnologija dovoljno napreduje kako bi diskovi postali dovoljno pouzdani i u ekonomskom smislu prihvatljivi za masovnu upotrebu.
Englezi su krajem četrdesetih i početkom pedesetih godina prošlog veka shvatili da disk kočnice omogućavaju znatno bolje zaustavne karakteristike od uobičajenih doboš kočnica.
Takođe, diskovi su bili znatno otporniji na pregrevanje, pokazali su se pouzdanijim zbog relativno jednostavne konstrukcije i manjeg broja komponenti, a ne smemo da zaboravimo i lakše podešavanje.
Foto: Shutterstock.com
