Najbolji putevi za vožnju u Srbiji

Ako bi vas neko pitao da objasnite šta je to lepo u vožnji motocikla, kako biste odgovorili? Dan proveden vozeći motocikl ostaje posebno zapisan u našem pamćenju. Zato vozači motocikla nalaze razne izgovore i voze se drugačijim putevima do odredišta.

Da, idemo do mesta koje je udaljeno 40km odavde, ali vozimo rutom „okolo“ pa će nam trebati otprilike 200km. Iz percepcije motociklista ovo su idealni planovi.

U vožnji motocikla, odredište samo po sebi nije primaran cilj, zato je često lepše putovati motociklom nego stići.
Postoje izuzetni putevi za vožnju i kao takvi dobro su poznati.

Na primer, Stelvio, čuveni prelaz preko Alpa. Po kojem je MotoGuzzi nazvao svoj motocikl baš kao što je i Alfa Romeo krstila svoj SUV nazivom Stelvio. O Alpima ćemo pisati nekom prilikom kada ih provozamo, a ovaj tekst posvećujemo najboljim putevima koje možemo voziti u našoj zemlji.

Topola - Rudnik

Planina Rudnik nalazi se na oko sto kilometara od Beograda. Tu se nalazi i istoimeno naselje Rudnik. Na ovoj planini postojalo je rimsko naselje koje je bilo sedište carskog namesnika i kovanica novca. Kasnije je za vreme Nemanjića upravo na Rudniku je iskovan prvi srpski dinar, a samo mesto je bilo sedište cele oblasti i tokom turske vladavine.

Kratki istorijski opis Rudnika govori nam da se radi o mestu izuzetnih karakteristika. Bogato rudama, čistim vazduhom, šumama ali i vodom jer je Rudnik hidrografski čvor Šumadije. Iz gore opisanog nije teško zaključiti zašto se Rudnik našao na ovoj listi izuzetnih puteva za vožnju motocikla.

Najpopularnija ruta počinje od Topole do čuvene „Kote 555“ gde mnoštvo motociklista nalazi predah i osveženje. Vozi se na relativno kratkoj deonici od skoro 27 km puta koji rekonstruisan 2017. godine, pa ćete voziti odličnim kolovozom na podlozi koja „dobro drži“.

Put je karakterističan po mnoštvu krivina i blagih uspona i padova. Ovakva konfiguracija obradovaće svakog ljubitelja vožnje i krivina, ali budite spremni da će vam put testirati veštine upravljanja motociklom. Posebnu čar putu daju šumoviti predeli, pa će vam kombinacija motocikla, šume, vazduha i krivina napuniti dušu najlepšim osećanjima. 

Moramo skrenuti pažnju da tokom vožnje poštujete saobraćajne propise. Ova trasa je dobro poznata i lako dostupna vozačima iz većih mesta. Nije retkost da ćete se susreti sa neodgovornim vozačima, kako automobila, tako i motocikala, pa budite suzdržani i oprezni tokom vožnje. 

Paraćin – Zaječar

Glavni put koji povezuje istočni deo Srbije sa auto-putem E75, najvažnijim saobraćajnim pravcem Srbije. Put je izgrađen 1968. godine, a 2014. je rekonstruisan. Put je i danas u odličnom stanju, a kada imate dobru podlogu i skoro sat vremena vožnje kroz ruralna područja bez betona, višespratnica i hala, uživanje je zagarantovano. Bićete očarani prirodom i pogledom na Rtanj na putu koji se na više mesta preseca sa rekom Crni Timok.

Put je širok, na nekim deonicama prelazi u tri trake, pa ćete imati dovoljno prostora i prilika da obiđete sporija vozila. Krivine su uglavnom dugačke i „brze“, idealne za snažne motocikle. Ograničenje brzine je 80km/h. Put prolazi i kroz naseljena mesta pa pratite znakove za iste i ograničenja.

Blizu puta se nalaze i manastir Sv. Petke i Pokrova Presvete Bogorodice. Posle Boljevca put vas vodi ka Gamzigradskoj banji, maloj hidroelektrani i arh. nalažištu Feliks Romulijana koje se nalazi na UNESCO listi Svetske Baštine.

Vredi pomenuti da se na ovom putu nalazi i prevoj Čestobrodica na 600m nadmorske visine gde će vas Kučajske planine podsetiti na moć prirode koja je na ovom mestu često zadavala velike glabovolje vozačima u zimskom periodu.

Petrovac – Kučevo - Majdanpek

Ne moramo puno da opisujemo, samo pogledajte na mapi koliko je krivina na ovoj ruti od 80 kilometara za koji će vam trebati skoro sat i po vremena.

Ova trasa je manja poznata pa je put uglavnom bez gužvi i zastoja. Do Petrovca se stiže relativno lako ako se isključite sa autoputa na izlaz za Požarevac.

Od Petrovca do Kučeva vozićete kvalitetnim putem sa dve trake. Uz put postoji dosta naselja, pa u njima budite posebno oprezni. Taj deo trase će vam na trenutke pokazivati lepotu, kao trejler dobrog filma da vas uskoro čeka još zanimljiviji ostatak puta negde od Kučeva pa sve Majdanpeka Nakon pružnog prelaza (na kojem saobraća voz) put vas vodi kroz šumu i stenovite obronke.

Krivine su od umerenih do oštrih koje se nadovezuju jedna na drugu.

Asfalt je star tek nekoliko godina pa će ljubitelji krivina biti oduševljeni prijanjanjem i nagibima. Ovo je poslastica za sve ljubitelje vožnje.

Posle sela Voluja, put prati tok zlatonosne reke Pek sa jedne strane i železničku prugu sa druge koja podseća na scene iz avanturističkih filmova.

Vrlo brzo doći ćete i do naselja Blagojev kamen gde se nekada eksploatisalo zlato. Ovde predlažemo da zastanete i sednete pored motocikla.Osetićete mir, tišinu i šumu koja će vas osloboditi stresa i tenzije. Ako malo više obratite pažnju na ovo naselje, biće vam zanimljivo ili sablasno.

Tu je ostalo svega nekoliko „živih kuća“ dok su sve ostale napuštene, razbijenih prozora i otvorenih vrata kroz koje ćete videti tragove svakodnevnice nekadašnjih stanovnika.

Nešto dalje, sigurno ćete se iznenaditi prizorom ogromnih guma u koje komotno možete spakovati motocikl. To ukazuje da ste blizu Majdanpeka. Tamo vas očekuje izuzetan prizor rudnika i ogromnih damper kamiona koji se sa puta dole u jami vide kao dečije igračke.

Kraljevo – Raška

Nije čudno ako ste čitajući naslov teksta prvo pomislili na magistralni put koji povezuje istorijski bogato Kraljevo sa Raškom. Puno je razloga zašto je ovaj put jedan od najlepših koje imamo.

Put prati reku Ibar kroz dolinu, pa je ovaj put poznat i kao dolina Jorgovana. Vozeći motocikl ovim putem kroz dolinu je u realnosti najbliže što se može porediti sa snovima u kome letite. Ovaj put je više od magistrale. Iznad njega se nalazi srednjovekovno utvrđenje Maglič, tu je i manastir Žiča, a desetak kilometara od puta je i rodna kuća junakinje Milunke Savić, najodlikovanije žene u istoriji ratovanja.

Ovim putem je u Srbiju došla i francuska princeza, odnosno srpska kraljica Jelena Anžujska za čiju je ljubav Uroš Nemanjić naredio da se duž puta posadi na stotine jorgovana, pa otuda je put poznat kao dolina jorgovana.

Nije teško zaključiti iz gore opisanog šta ovaj put čini izuzetnim. Kroz dolinu jorgovana sada prolazi put sa dve trake koji je u dobrom stanju. Vozačke sposobnosti biće vam testirane zahtevnim krivinama. Greške su ovde nedopustive. Sa jedne strane su stene, sa druge reka, mesta za korekciju skoro i da nema. Ograničenja brzine su od 50 do 80 kilometara na čas. Tokom vožnje budite strogo disciplovani jer je put opterećen.

Đerdapska magistrala

Đerdapska magistrala je kao stvorena za ljubitelje vožnje. Ne samo da se nalazi na listi najlepših puteva već je verovatno i najlepši put za vožnju u Srbiji, a jedan od najlepših u ovom delu Evrope. Magistrala prati tok Dunava.

Na ovom putu koji vodi kroz klisuru možete videti Mali i Veliki Kazan gde je Dunav najuži i najdublji. Širok je svega 150 metara i dubok oko 90 metara. Iznad vode stoje skoro vertikalne stene visine 300 metara. Zato klisura ima naziv i Čelična kapija.

Pre ulaska u Golubac, sa leve strane, kao promena scene na filmu otvoriće vam se pogled na Dunav i Golubačku tvrđavu. Wau efekat nije preterivanje. Tvrđava je popularno turističko mesto, ali tek vožnjom do Kladova doživećete u potpunosti lepotu Đerdapa. Dok se vozite, put koji vodi uz i iznad Dunava podseća na vožnju pored mora. 

 
Sve vreme imaćete pogled i na Rumuniju, a pažnju će vam sigurno ukrasti manastir Mrakonija na rumunskoj strani. Treba napomenuti da se na ovom potezu nalazi i arh. nalazište Lepenski vir koje svedoči o kulturi koja je ovde postojala 7000 godina pre nove ere.

Dakle, prirodnih lepota, istorije i čistog vazduha ne manjka. Put je nedavno presvučen i odličnog je kvaliteta. Proći ćete i kroz veći broj tunela, pa tu budite oprezni. Vozi se u dve kolovozne trake i obično nema gužve.

Posebnu pažnju obratite ako vas na ovom putu uhvati kiša. Mogući su odroni, akumulacije vode i podloga koja je na nekim mestima klizava.

Foto: Shutterstock.com, Aleksandar Stojanović